Broj 142
Početna > Lepi i zdravi > Kada nas oči izdaju

Naočare ili sočiva?

Kada nas oči izdaju

Sve više ljudi ima problema s vidom, a uzrok je najčešće veliki broj sati provedenih ispred kompjutera ili televizijskog ekrana. Kao rešenje postoje dve opcije, naočare ili kontaktna sočiva

Naočare ne iritiraju oči, ali su kabaste i često neodgovarajuće, na primer, tokom tuširanja, plivanja, u gimnastičkoj sali... Ljudi često reše da nose kontaktna sočiva i zato što ne vole kako izgledaju sa naočarima. Ona imaju i druge prednosti.

Za razliku od naočara, kontaktna sočiva ne spadaju, ne poprska ih kiša i ne magle se. Njima se postiže bolja oštrina vida (i do 30 odsto u odnosu na korekciju naočarima), šire vidno polje, maksimalna korekcija na oba oka bez obzira na razliku u dioptriji.

 
  Dobre i loše strane naočara

  Kratkovidost (miopija) je problem da se vide udaljeni predmeti. Dalekovidost (hipermetropija) problem da se vide predmeti u blizini, a astigmatizam zamagljen vid usled nepravilnog oblika dužice. Naočare poboljšavaju vid, menjajući fokus u dužici i sočivima. Nošenje naočara mogu nerado da prihvate i deca i roditelji. Zato pri nošenju prvih naočara oftalmolog treba da pripremi i dete i roditelje. Što je dete manje, lakše prihvata naočare jer ima uglavnom samo jedan kriterijum, a to je dobar ili bolji vid. Kod starije dece, pored shvatanja lepog, znatan uticaj ima okolina - vršnjaci u obdaništu ili školi. Mnogi se mogu osećati hendikepirani, ali ako se naočare prihvate, pored svoje osnovne namene, mogu biti i zanimljiv modni detalj.

 

  Izbor okvira

  Prilikom odabira idealnih naočara treba paziti da okvir dobro „leži", da ne pritiska ni nos ni glavu, da su ručke tačno iza uha da ne bi padale. Praktičniji su manji okviri, pogotovo kod većih kratkovidosti, laki plastični ili čak tanki metalni. Postoje i specijalna stakla, koja ne moraju uvek da budu i skupa da bi, pogotovo kod velikih dioptrija, bila laka i ugodna za nošenje i lepše izgledala čak i u vrlo nežnom, metalnom okviru.

 
  Dobre i loše strane sočiva

  Kontaktna sočiva se nose direktno na dužici oka, a probleme s vidom koriguje povećavajući ili smanjujući fokus dužice i očnih sočiva. Postoje dva glavna tipa kontaktnih sočiva: meka i čvrsta.

Bez obzira na to koja vrsta je u pitanju, ona moraju da se izvade iz oka pred spavanje, a onda je neophodno pažljivo čišćenje i dezinfekcija između svakog nošenja, što zahteva nekoliko različitih rastvora i kutijicu za skladištenje. Sočiva ne štite ni od povreda oka ni od prašine i prljavštine, a prljava sredina može čak da učini sočiva neodgovarajućim.

  Meka kontaktna sočiva su napravljena od hidrofilne plastike. Apsorbuju tečnost pa ostaju vlažna i prilagođavaju se dobro dužici. Veća su od dužice (12-14 mm), a traju 12 do 18 meseci. Veoma su udobna za nošenje, ali su često uzrok infekcije i alergijskih reakcija, a vid može da bude manje jasan nego kod naočara ili čvrstih sočiva. Lakše ih je oštetiti i teže se održavaju, ne mogu sasvim dobro da koriguju astigmatizam.

  Čvrsta kontaktna sočiva se prave od čvrste, slabo elastične plastike koja omogućava da kiseonik dospe do dužice ali ne apsorbuju vodu, manjih su dimenzija od dužice (8-10 mm). Lakše ih je održavati od mekih sočiva. Prednosti - dobro propuštaju kiseonik, što održava zdravlje dužice i ređe su infekcije oka i alergijske reakcije nego kod mekih.

Potpuno mogu da koriguju astigmatizam. Mane - u početku nisu sasvim komforna, potreban je period adaptacije kako ne bi stvarala osećaj nelagodnosti. Lako ispadaju iz oka i nisu odgovarajuća za prašnjave uslove. Meka ili tvrda sočiva mogu da izazovu komplikacije vezane za samo nošenje, zbog rastvora koji se koristi ili čak mogu i pogoršati stanje u kome se oko nalazi.

Komplikacije mogu da budu infekcija, alergijski ili toksični konjunktivitis, oštećenje dužice kao što su abrazija, infekcija, uvećanje krvnih sudova, suzenje.