Broj 14
Početna > Poznati > ORIGAMI MODA - Isi Mijake

Isi Mijake

ORIGAMI MODA - Isi Mijake

Njegova moda na granici je apsolutne originalnosti i ludila. Isi Mijake potpuno je drugačiji od svega što je do sada viđeno. Umesto konca koristi lepak, umesto klasičnih materijala - papir, celofan, silikon, umesto modne piste - bazen, umesto profesionalnih manekenki - osamdesetogodišnje bakice. Nepredvidljiv i neshvatljiv, služi se tehnikama koje su samo njemu poznate

"Ludilo je moj potpis!" Kada se osvrnemo na detinjstvo Isija Mijakea, njegova moda postaje prilično jasna. Odrastao je u Hirošimi, mestu koje ga je mentalno obeležilo za ceo život. Atomska bomba pogodila je grad dok je mali Isi bio u školi. Otrčao je kući i zatekao teško povređenu majku. Tragedija je imala očigledne posledice na Mijakeovu psihu. Pomešali su se japanska tradicija, gejše i origami, haos rata i Amerikanci, i Mijakeova urođena sklonost ka umetnosti. Sve se to kasnije projektovalo na njegove kreacije, koje su kompletno prožimanje Istoka i Zapada, tradicionalnog i modernog, umetnosti i mode.

MODNI SKULPTOR
Studirao je grafiku na čuvenom Tama univerzitetu u Tokiju. Nakon diplomiranja napušta Japan i seli se u Pariz, prestonicu mode. Radio je u dve čuvene modne kuće: "Gi Laroš" i "Živanši". Onda je odlučio da ode još zapadnije. Sve do Njujorka. Godinu dana je sarađivao sa Džefrijem Binom, da bi 1970. osnovao svoj privatni modni studio. Prvi korak u njegovoj samostalnoj karijeri bila je eksperimentalna kolekcija trikotaže - maleni uski džemperi, dokolenice i mini-suknje. Kreatorka Meme Arnodin, oduševljena njegovim radom, ohrabrila ga je da istu kolekciju prikaže i u Parizu. To je učinio 1973. godine i zahvaljujući njoj dospeo na naslovnu stranu časopisa El. U Parizu je proveo još petnaestak godina, stvarajući neponovljive i bizarne komade odeće. Materijalu pristupa kao skulptor, ne kao krojač. Uvija ga, gužva, savija poput origamija. Slojevitost i falte postaće zaštitni znak njegovog stila.
S druge strane, 1993. godine Mijake izbacuje jednu potpuno nosivu kolekciju "Pleats, Please". Početna ideja bila je da to budu jednostavni, ali skupoceni komadi odeće u prodavnici na ćošku, koji bi se kupovali sa istom lakoćom kao i baget ("Pleats, Please, Madame"). Ta kolekcija pokrivala je najrazličitije ukuse, pa je pomama za njom toliko porasla da je za pet godina prodato 900.000 komada.

PLES KAO INSPIRACIJA
Godine 2001. Mijake i Fuđivara predstavljaju "A Piece of Cloth" kolekciju, po principu "uradi sam". Ideja je bila da samu mušteriju uključe u proces kreiranja. Kupac na svom komadu odeće može da radi šta hoće - da ga seče, prekraja, skraćuje i na taj način bude krajnje zadovoljan svojim proizvodom. Sličan koncept Mijake je primenio i na svom najnovijem ME brendu. U Tokiju je otvorio samoposlugu majica u kojoj kupac izabere model, materijal i boju, uključi mašinu i dobije majicu po sopstvenoj meri i ukusu.
Svoje kreacije preselio je s modne piste u galeriju. Veliko oduševljenje izazvala je njegova poslednja izložba u "Kartije" fondaciji. Izložbeni prostor funkcionisao je kao ogroman izlog u kojem su bile smeštene dve različite kolekcije. Prva kolekcija, "Jumping", inspirisana je pokretom. Iako se njegovi modeli čine preterano komplikovani i konfuzni, Mijakeu su na prvom mestu ležernost i sloboda pokreta. "Jedna od opsesija koja je uticala na moj rad i podigla moju kreativnost na viši nivo jeste ples." Zato on svoje modele na toj izložbi stavlja u pokret, širi ih, skuplja, podiže, spušta, stvarajući na taj način posebnu vrstu plesa. U drugom delu galerije bila je izložena kolekcija "Guest Artist Series". Umetnik je bio inspirisan vitražom, pa je u toj tehnici visoki stakleni zid ispunio raznobojnim komadima svoje odeće.
Godine 1992. Mijake prvi put odlučuje da se okuša u mućkanju parfema i nastaje njegov osvežavajući, ali ne i napadan miris "L'Eau d'Issey". Od tada se na tržištu pojavilo više njegovih parfema, a sredinom marta ove godine izbacio je i najnoviji, "L'Eau d'Issey Summer", mešavinu ružine vode, frezije, ljiljana, belog bibera, božura...

Autor: Dragana Barjaktarević