Broj 138
Početna > Zanimljivosti > Najbolji prijatelji svake žene

DIJAMANTI

Najbolji prijatelji svake žene

Dijamanti su simbol bogatstva, socijalnog statusa, napretka, ali i stila i ljubavi. Njegova retkost i prirodna lepota razlog su zašto je dijamant postao tako specijalan magični poklon za večnost
Najbolji prijatelji svake žene

Persijanci su verovali da Zemlja počiva na džinovskom safiru, od čije plavetnosti je i nebo plavo. Rimljani i Grci bili su uvereni da su dijamanti suze bogova i zvezde koje su pale s neba, a prema arapskoj narodnoj medicini, oni leče sve bolesti tela i duha.

Rimski imperator Neron je posmatrao gladijatore kroz kristal smaragda da bi smanjio uzbuđenje izazvano krvavim borbama. Plinije je pisao da dijamant štiti od otrova, ludila i lišava strahova. U srednjem veku i renesansi stavljani su u prstenje kao talismani koji obezbeđuju nepobedivost.

Afrika je poznata po nalazištima dijamanata, ali se za Indiju vezuje njegovo poreklo. Hindusi su ih smatrali tako moćnim da su ih obavezno umetali u oči statua bogova. Verovali su, takođe, da treba izbegavati dijamante s nedostacima ili ružno obrađene, jer donose nesreću.

Postoji i priča o Dijamantskoj dolini koju su Heleni prepričavali: kada je Aleksandar Makedonski osvojio Persiju i sever današnje Indije, naišao je na dolinu punu dragulja koje su čuvale ogromne zmije. Zatražio je ogledalo, uperio ga u zmije i one su uplašene od odraza uginule.

Da bi se domogao dragulja, Aleksandar se posavetovao sa mudracima koji su mu rekli da baci meso u dolinu. Dragulji su se zakačili za meso, a ptice pojurile na obrok. Ostalo je samo da vojnici prate ptice i skupljaju šta otpadne sa mesa.

Marko Polo je koristio dijamante kao vizitkartu kod mongolskog vladara Kublaj-kana. Tradicija dijamantskog venčanog prstena počela je 1477. godine, sa austrijskim nadvojvodom Maksimilijanom, koji je verenici Mariji poklonio zlatan prsten s dragim kamenom. U 19. veku je počela njihova potpuna eksploatacija.

Tejlor-Barton dijamant

Dijamanti nastaju duboko u zemljinoj kori, zahvaljujući ekstremno visokoj temperaturi dugi niz godina. Da bi dijamant nastao, potrebno je dosta vremena, pa su oni koji su došli do površine stari i više od milijardu godina.

Više od pola svih dijamanata potiče iz Afrike, i to najviše iz srednje i južne, a bogata nalazišta su i u Kanadi, Rusiji i Australiji. Godišnje se iz rudnika dijamanata u proseku vadi oko 26.000 kg, a još 100.000 kg se proizvede sintetički.

Ležišta dijamanata u Srbiji su neistražena iako je mineralog Savo Urošević još 1928. godine napisao knjigu o draguljima, koja je i danas aktuelna i smatra se pretečom gemologije na Zapadu. Najveći na svetu je dijamant Kulinan, pronađen u Južnoj Africi 1905. godine.

Kupila ga je vlada Transvala i poklonila kralju Edvardu VII. Dopremljen je u London poštom, a kako je bio prevelik da bi se koristio za nakit, odlučeno je da se iseče na devet manjih kamenčića. U trenutku zasecanja draguljar Džozef Ašer se onesvestio od uzbuđenja.

Kulinan ili Velika zvezda Afrike danas krasi britanski imperijalni skiptar. Stručnjaci tvrde da je jedan od najlepših dijamanata onaj koji je Ričard Barton poklonio Elizabet Tejlor. Nazvan je Tejlor-Barton i prema poslednjoj ponudi, vredi pet miliona dolara.

Ukleta nada

Najpoznatiji ukleti dragulj je plavi dijamant Nada koji je jedan francuski trgovac prodao kralju Luju DžIV. Pričalo se da je draguljar koji ga je obrađivao umro od tuge kada je njegov njegov sin ukrao Nadu, a sin je, kada je saznao za očevu smrt, izvršio samoubistvo.

Kada su za vreme Francuske revolucije Luj DžIV i Marija Antoaneta pokušali da pobegnu iz zemlje, Nada je ukraden. Čudnim putevima, pao je u krilo engleskog kralja Džordža IV, koji je umro u takvim dugovima da je dragulj 1830. morao da bude prodat da se spase kraljevstvo.

Inače, ime je dobio po Henriju Filipu Houpu, zbog kog je i dobio reputaciju ukletog kamena - cela porodica umrla je u siromaštvu. Nastavio je da donosi nesreću vlasnicima: neki su poludeli, drugi se ubili, bili ubijeni, skakali sa litica zajedno sa porodicama, da bi ga na kraju Kartije prodao Evelin Volš koja nije verovala u prokletstva.

Čak ni kada joj je umro brat, sina pregazila kola, ćerka umrla od prekomerne doze droge, a muž se propio i završio u ludnici. Reditelj Džejms Kamerun je, inspirisan Nadom, zamislio priču o Zvezdi okeana koja se pominje u filmu Titanik.

I zaista, Evelin je razmišljala da kupi kartu za putovanje ovim brodom 1912, ali je u poslednjem trenutku odustala. Danas je Nada deo kolekcije Instituta Smitsonijan u Njujorku.