Broj 137
Početna > Lepi i zdravi > UMERENO HLAĐENJE

Klima - uređaj i zdravlje

UMERENO HLAĐENJE

Sve češće se govori o štetnom uticaju klima-uređaja na zdravlje ljudi, a stručnjaci napominju da velike temperaturne razlike negativno deluju na ljudski organizam i dovode do zdravstvenih tegoba

Klima-uređaji su dobri za zdravlje, ali samo ako se pravilno koriste. Održavanjem iste temperature i vlažnosti, klime mogu pomoći srčanim bolesnicima i ljudima koji imaju problema s krvnim pritiskom. Međutim, u klimatizovanim prostorijama, osim o temperaturi, strujanju i vlažnosti vazduha, potrebno je voditi računa i o mikrobiološkom kvalitetu vazduha koji udišemo. Vazduh iz klima-uređaja koji se ne održavaju redovno često je lošeg kvaliteta, a ponekad i neugodnog mirisa. Vlažna, prljava i tamna mesta unutar klima-uređaja čine plodno tlo za razvoj i razmnožavanje bakterija, plesni i gljivica. Izloženost tim bakterijama i gljivicama može da dovede do bolesti. Najčešće tegobe su nadraženost sluzokože očiju, nosa i grla, osećaj suvoće sluzokože, kašalj, svrab, učestale infekcije disajnih puteva, glavobolja i psihički zamor. Takođe, dokazano je da organizam doživi stres kada zagrejani uđete u klimom rashlađenu prostoriju. S druge strane, osobe koje dugo vremena provedu u klimatizovanoj prostoriji teže se prilagođavaju na visoke spoljašnje temperature.
  Razlika u temperaturi
  Sve preporuke upućuju da održavamo razliku od pet-šest stepeni između unutrašnje i spoljne temperature. Kada je razlika između spoljne i unutrašnje temperature velika, na primer 10 stepeni, što se ovih dana često dešava, to može isprovocirati angiozni bol, odnosno napad angine pektoris. Krvni sudovi ne mogu tako brzo da se skupljaju i šire, pa čak i mladi ljudi mogu osetiti bol u grudima. Potencijalno najopasnije su situacije kada se iz klimatizovanih 18 stepeni izađe na vreli asfalt i 40 stepeni Celzijusa, kada dolazi do kolapsa, odnosno padanja u nesvest. Rapidna promena telesne temperature dovodi i do letnjih nazeba, problema sa sinusima i drugih problema na respiratornim organima. Pored negativnih posledica, klima-uređaji mogu i pozitivno da utiču na naše zdravlje. Osim u rashlađivanju i stvaranju prijatne atmosfere u domu, klima-uređaj može da pomogne i ukoliko patite od nekih bolesti, na primer, alergija. Ako imate astmu, visoku temperaturu, bronhitis ili neku drugu bolest koja se dovodi u vezu sa alergijama, klima-uređaji sa dobrim sistemom filtriranja vazduha kojim se iz stana uklanjaju mikroskopski zagađivači, uključujući i prašinu, polen i dlake domaćih životinja, dobro su rešenje.
  Spavanje i klima, da ili ne?
  Rad i život pod klimom je sigurno udobniji, jer se manje znojimo i zamaramo, ali vrlo je važno u kakvom smo položaju telom okrenuti prema rashladnom uređaju. Hladan vazduh nikada ne sme direktno da bude usmeren na vrat, deo lopatice, krsni deo leđa, zbog opasnosti od išijasa i kočenja, ali mora da se čuva i lice, da ne bi došlo do paralize živca na licu. Iako lekari savetuju da klima ne treba da se koristi noću, onima koji se žale na loš san savetuju da u tom slučaju rashladni uređaj ne treba da se nalazi u spavaćoj sobi, već do nje treba samo da dopiru hladni talasi, pri čemu maksimalno snižavanje temperature treba da iznosi oko 25 stepeni.
  Klime u kolima
  Pored udobnosti koju nam pružaju, klime u kolima takođe imaju svojih mana. Pronađeni su mikroorganizmi unutar klima-uređaja koji mogu da dovedu do problema s disanjem. Ako se ne održavaju kako treba, sigurno će doći do kruženja zagađenog vazduha u vozilu. Preporučuje se gašenje klime petnaestak minuta pre izlaska iz automobila, da bi se organizam privikao na temperaturu vazduha i izbegao toplotni udar. 
 
  Održavanje klime je od velike važnosti
  Održavanje i čišćenje klima-uređaja je veoma važno. Filter kroz koji izlazi rashlađeni vazduh pod pritiskom, ukoliko se ne čisti, može postati idealna vlažna i prljava podloga za razvoj štetnih mikroorganizama od kojih neki mogu izazvati i upalu pluća.