Broj 135
Početna > Lepi i zdravi > POMOZITE SAMI SEBI

Korisni i beskorisni saveti o depresiji

POMOZITE SAMI SEBI

Depresija je bolest raspoloženja koja zahvata telo i misli. Praćena je, uz druge simptome, nedostatkom životne radosti i smanjenim uživanjem u raznim aktivnostima. Čovek se tada oseća prazno, bezvoljno, tužno, živeći u strahu i sa osećajem bespomoćnosti. Neki saveti koje nudi literatura za psihološku samopomoć zvuče dobro i mogu da pomognu ako smo tužni, ali nisu primenljivi kada je osoba zaista u teškoj depresiji. Evo samo nekih rečenica koje se lako izgovaraju, ali teško primenjuju u dubokoj depresiji, ali i nekih stvari koje svakako možete da učinite i olakšate sebi dane tuge, barem malo.

Saveti koji ne mogu biti od koristi
  „Ne brini, misli na nešto lepo." Osoba u depresiji ne može sama sebe da oraspoloži misleći na nešto lepo, jer je depresija bolest koja biološki sprečava osećaj duševnog blagostanja.
  „Kad si u depresiji, radi ono što ti prija." Jedna od posledica depresije je fiziološka nesposobnost ili smanjena sposobnost osećanja prijatnosti. Tako da osobi koja je u depresiji teško možete da ugodite ili, ako joj ugodite, neće tu prijatnost osećati isto kao kada je zdrava.
  „Kad si u depresiji, slušaj omiljenu muziku, gledaj omiljeni film ili čitaj omiljenu knjigu." Neće vas omiljena muzika izvući iz depresije, može vam se desiti da će vas ta melodija podsećati na depresiju i kad se oporavite. Isto važi i za gledanje omiljenih filmova.
  „Otputujte negde ili obiđite mesta gde ste nekad uživali." Ako otputujete negde dok ste u depresiji, imajte na umu da ćete poneti depresiju sa sobom. Posetite li neko mesto koje vam je bilo drago samo ćete ga obeležiti depresijom i za budućnost. To se događa zato što je klinička depresija intenzivnija od stanja sreće, ima veću specifičnu težinu, pa jače obeležava mesta, stvari i osobe nego što to čini dobro raspoloženje.
 
  Šta može da olakša stanje depresije
  Ako mislite da ste u depresiji ili imate neki drugi poremećaj raspoloženja, potražite stručnu pomoć. Uporedo s lečenjem, možete da preduzmete određene aktivnosti koje ublažavaju depresivne simptome:
  - Družite se što više. Iako biste voleli da budete sami i prespavate depresiju, poželjno je što češće biti u društvu jer ćete se osećati spokojnije i zaštićenije.
  - Redovno vežbanje poboljšava delovanje antidepresiva i smanjuje šansu da do depresije dođe. Pri vežbanju telo luči „hormone zadovoljstva" - endorfine i enkefaline, koji ublažavaju depresiju. Ako nemate volje ili snage da trčite, vozite bicikl ili dižete tegove, može vam pomoći i svakodnevna duga šetnja.
  - Mentalni fitnes. Podjednako je važno vežbati moždane vijuge kao i telo, a to ćete činiti rešavanjem ukrštenih reči, čitanjem stripova, knjiga ili učenjem.
  - Izlažite se dnevnom svetlu. Mrak sprečava proizvodnju prirodnog antidepresiva serotonina, a svetlo ga podstiče, tako da je dobro boraviti u dobro osvetljenim prostorijama ili umereno na suncu.
  - Poštujte ritam spavanja. Nastojte da idete na spavanje u isto vreme svaki dan. Izbegavajte da spavate duže od osam sati dnevno, jer je dokazano da predugo spavanje pogoršava depresiju.
  - Ishrana. Ono što jedemo utiče na zdravlje nervnog sistema. Jedite više složenih ugljenih hidrata (testenine, pirinač, krompir, crni hleb, sveže voće i povrće, mahunarke) i esencijalnih masnih kiselina (Omega-3).
  - Izbegavajte šećer, masnu i prženu hranu, kafu i alkohol jer uzrokuju biohemijske poremećaje slične onima koji su karakteristični za depresiju.
  - Odložite važne odluke. Poželjno je da neke stvari ne činite dok ste u depresiji. Odgodite donošenje krupnih životnih odluka, a probleme nastojte da rešavate jedan po jedan.