Broj 135
Početna > Prica > MATEJA MI JE DAO KRILA

Biljana Sečivanović

MATEJA MI JE DAO KRILA

Kada je nakon godina lečenja od steriliteta konačno ostala u drugom stanju, Biljana Sečivanović je bila zbunjena jer se trudnoća desila s čovekom s kojim nije planirala porodicu. Majka trogodišnjeg Mateje danas kaže da joj je rođenje sina dalo krila i učinilo je najsrećnijom ženom na svetu

Iako je godinama pokušavala da zatrudni sa čovekom svog života, do toga nikako nije dolazilo. Kada je par odlučio da napravi pauzu u vezi, Biljana je ostala u drugom stanju sa drugim momkom. Pošto svoju budućnost nije videla pored oca deteta, budući roditelji su se razišli, a ona je odlučila da dete podiže sama.
  Tvoja priča o majčinstvu započela je na specifičan način. Ostala si u drugom stanju u trenutku kada si pravila pauzu u vezi sa sadašnjim partnerom? Kako si se osećala tada?
  Prva reakcija su bile suze, zatim sreća i zbunjenost. Bila sam srećna što sam trudna jer sam godinama želela dete, a to se nije dešavalo, i zbunjena jer se to desilo s čovekom s kojim nisam planirala porodicu. Tešilo me je to što je otac mog deteta normalan dečko, iz pristojne porodice koja nema negativnih genetskih predispozicija.
  Kome si prvom saopštila lepu vest?
  Majci. U isto vreme je bila presrećna i brinula za mene što sam toliko uplakana. Nakon nje odmah sam obavestila sestru. Pošto sam u tom trenutku bila u Austriji, obe su mi rekle da dođem za Srbiju.
  Jesi li ostatak trudnoće provela u Srbiji?
  Bila sam na relaciji Austrija-Srbija. Moj ginekolog se nalazio u Austriji, kao i moj posao, a u Srbiju sam išla da bih što više vremena provela s porodicom.
  Nedugo po saznanju da si ostala u drugom stanju, razišla si se sa ocem deteta? Je li te plašila uloga samohrane majke?
  Ni jednog jedinog trenutka nisam dovela trudnoću u pitanje, niti sam posumnjala da neću uspeti sama da se snađem! Verovala sam u sebe od samog početka. Naravno da sam bila svesna da svom sinu nikada neću moći da zamenim oca i ljubav koju mu on može pružiti i zato sam ocu svog deteta omogućila da sina vidi kad god poželi. To sam učinila pre svega zbog deteta jer shvatam koliko je očinska figura bitna za odrastanje.
  Kako ti je proticala trudnoća, jesi li imala posebne prohteve i jesi li se mnogo ugojila?
  Nisam stigla da budem razmažena trudnica jer sam imala tešku trudnoću. Otvorila sam se pre vremena, a pošto sam još ranije operisala grlić materice, nije mogao da se radi serklaž. Od sedmog meseca sam zato pila lekove. Onda mi ni krvna slika nije bila dobra pa sam do kraja trudnoće bila na gomili lekova. Ipak, pevala sam do sedmog meseca trudnoće i nosila štikle.
  S obzirom na sve te probleme, jesi li se plašila za bebu?
  Ne bih pevala da je to na bilo koji način moglo da ugrozi trudnoću, a što se napora tiče, nije mi bilo toliko naporno. Bila sam jedna od najponosnijih trudnica na svetu. Volela sam svoj stomak i isticala ga kad god sam mogla.
  Kog poroka nikako nisi mogla da se odrekneš u trudnoći?
  Pre trudnoće sam bila pušač i, kada sam ostala u drugom stanju, lekar mi je odmah rekao da je to problem. Nije mi savetovao da potpuno ostavim cigarete jer bi to bio još veći stres za bebu i mene, ali mi je rekao da ne bi trebalo da pušim više od pet cigareta dnevno.
  Jesi li priželjkivala dečaka ili devojčicu?
  Na početku sam bila ubeđena da ću roditi devojčicu, čak sam imala spremno i ime. Nisam očekivala dečaka, nisam znala kako negovati dečaka, povijati ga i vaspitavati. Međutim, saznanje da ću dobiti dečaka nikako nije umanjilo moju sreću. Malo mi je bilo teško zbog njegovog oca jer dete nosi moje prezime.
  Je li otac deteta bio uz tebe tokom porođaja?
  Nije, zato što sam imala komplikovan porođaj i malo je nedostajalo da izgubim dete. Dete se zaglavilo u porođajnom kanalu i zato su morali da mi urade carski rez. Bebin otac je sutradan došao da vidi dete.
  Porodila si se u Austriji, a ne u Srbiji, zašto?
  Tamo sam živela devet godina pre trudnoće, tamo je bio moj lekar, u kojeg sam imala poverenja, a i zdravstvo je bilo na mnogo višem nivou. Pred porođaj su me stavili u kadu u kojoj se nalazila voda, a sve u cilju da mi olakšaju kontrakcije. Dete je posle porođaja sve vreme bilo sa mnom, što je meni vrlo bitno.
  Kakav je osećaj bio kada si videla dete prvi put?
  U meni se sve promenilo kada sam ga videla prvi put u životu, naročito zato što sam dugo želela dete. Ta ljubav ne može da se objasni dok ne prislonite dete na grudi i osetite ga uz sebe.
  Da li je neko od tvoje porodice bio uz tebe posle porođaja?
  Nažalost, niko od mojih najbližih nije bio uz mene, sve sam pregrmela sama. To je bio jedan od najtežih perioda mog života jer su se dešavala druge stvari koje su moju porodicu pomerile iz orbite. Moja sestra je izgubila sina, koji je preminuo na dan mog porođaja, posle dugogodišnje bolesti. Nisam mogla da dođem na sahranu, a prošlo je dva meseca dok sam uopšte došla u Srbiju jer mi je toliko trebalo da sredim detetu papire, pasoš i vizu. Bila sam sama u Austriji sa bebom posle carskog reza, dok su moja sestra i zet preživljavali najteže trenutke u životu.
  Kakvi osećaji su bili pomešani u tebi?
  Da mi je neko rekao da će u istom danu da počne život jednog, a ugasi se drugog deteta, dva brata, mislila bih da se ružno igra sa mnom. Kada sam nazvala porodicu da im kažem da sam se porodila, oni su već bili u povorci koja je išla na sahranu. Bilo mi je užasno teško. Nisam mogla da se radujem rođenju mog deteta kako je trebalo jer je u meni više prevladala tuga nego radost. Sudbina se ružno poigrala s nama.
  Zbog sestrićeve smrti si u Austriji bila potpuno sama, jesi li imala neku vrstu pomoći?
  Otac deteta je došao nekoliko puta, ali prvenstveno da vidi dete, nije mi pomagao. Ali, zato je moja bivša-sadašnja ljubav bio uz mene. Donosio mi je hranu, pomagao mi oko svega i bio moja desna ruka iako ja to u tom trenutku nisam bila zaslužila.
  Ko je odlučio kako će se beba zvati?
  Najbolji drugar mog pokojnog sestrića se zvao Matija, a ja sam ispoštovala njegovu želju, ali sam, po jevanđelisti, dala ime sinu Mateja.
  Samo dva meseca posle porođaja si ponovo počela da radiš?
  Tada sam došla u Srbiju sa detetom, shvatila sam da ne mogu da sedim kod kuće i ne radim ništa. Morala sam da izdržavam sebe i dete. Bendu Kasper, sa kojim sam radila 13 godina, strašno sam nedostajala pa su me zvali da nastavim da pevam s njima. U tom periodu mi je sestra puno pomagala jer je moj Mateja njoj i zetu došao kao melem na ranu.
  Kako je došlo do pomirenja sa Bojanom, koji je inače i tvoj kolega iz benda u kojem si radila?
  Kada smo ponovo počeli da radimo, shvatila sam da mi smetaju pogledi drugih devojaka upućeni njemu. Ista osećanja ljubomore su postojala i s njegove strane. Spontano smo sve više razgovarali, njegov brat mi je rekao da je on spreman da se pomiri s činjenicom da imam dete s drugim čovekom. Inače, i on ima dete iz prvog braka koje sam ja prihvatila, kockice su nekako počele da se uklapaju, malo smo porasli i postali zreliji i odlučili da pokušamo još jednom.
  Jeste li nekada pokušali da imate zajedničko dete?
  Bojan i ja smo godinama pokušavali da dobijemo bebu, ja sam se čak i lečila od steriliteta, ali nam to nije pošlo za rukom. Bila sam spremna na sve da bismo dobili dete, prošla sam dve operacije, primila tonu hormona, ali nije uspevalo. On mi je, kada smo odlučili da ponovo budemo zajedno, rekao: „Ja sam već ostvaren kao roditelj i neka si se i ti ostvarila na tom planu pa ako nam bog da zajedničko dete, sjajno, ako ne da, uživaćemo u našoj deci.”
  Da li sve četvoro, vas dvoje i vaša deca, živite zajedno?
  Ne, moj sin i ja živimo kod mojih roditelja, a on živi u svojoj kući. Često se viđamo i dobro funkcionišemo. Nadam se da će moja karijera krenuti uzlaznom putanjom pa čak i da ću za nekoliko godina uspeti da kupim stan i počnem da razmišljam o zajedničkom životu.
  Šta se u tvom životu promenilo Matejinim dolaskom na svet?
  Sve, sada sam potpuno drugačija osoba, ispunjena, i čini mi se da sada mogu i da poletim. Dobila sam krila onog dana kada se on rodio.