Broj 130
Početna > Prica > SREĆNA MAMA

Maja Japundža - Nikolić

SREĆNA MAMA

Od kad su u njenom životu Tea, Darko i Tia, Maja Japundža-Nikolić naučila je da se bolje organizuje i planira, ali i da više ceni sebe, shvativši da je jedino zadovoljna i ispunjena žena dobra majka i supruga

Iako kaže da je ponekad naporno biti mama troje dece, Maja je svesna, čak i u trenucima kada su klinci nemogući, da im je teško odoleti. Sve troje dece došla su na svet iz velike ljubavi, a jedino o čemu je razmišljala je mogućnost da svako od njih dobije pažnju koja mu je potrebna. Maja ne voli da daje savete, a za supruga Sašu ima samo reči hvale jer je u toku sve tri trudnoće bio nežan i pažljiv, a lepa voditeljka tvrdi da se tako ponašaju pravi muškarci prema ženi koju vole.
  Žene se najčešće odlučuju za jedno, eventualno dvoje dece, misliš li da je u današnje vreme hrabra odluka imati troje dece?
  Ne znam da li je hrabra, nisam razmišljala na taj način. Tia je, baš kao i Tea i Darko, na svet došla iz velike ljubavi, željeno i planirano. Jedino o čemu sam razmišljala i o čemu sam mnogo razgovarala sa suprugom jeste naša mogućnost da svako dete dobije svu pažnju koja mu je potrebna, jer su trudnoća i rođenje deteta samo početak, slede godine u kojima je potrebno mnogo truda i strpljenja.
  U čemu si se najviše promenila od kada si postala mama? Da li si postala odgovornija, zrelija, pažljivija...?
  Naravno da jesam, baš kao i svaka žena. Možda sam najviše naučila da cenim sebe, shvatila sam da samo zadovoljna i ispunjena mogu da budem i dobra majka i supruga. Takođe sam naučila da planiram i da se bolje organizujem.
  Kako je biti majka troje male dece, ume li ponekad da bude naporno?
  Ponekad da. Ali to su retki momenti, predveče kada smo svi već umorni. Najčešće ih, čak i kada su nemogući, posmatram svesna da im je teško odoleti.
  Da li su ti sve trudnoće bile iste ili su se potpuno razlikovale?
  Prvi put je sve bilo savršeno, osećala sam se sjajno, bila sam aktivna do samog kraja, a druga dva puta sam imala izuzetno rizične trudnoće, tokom kojih je bilo neophodno da mirujem i da primam hormonsku terapiju. To mi je teško padalo zato što mi je bilo neprirodno da uglavnom budem kod kuće, da se mnogo odmaram, ali brzo je prošlo.
  Kako si to podnela, jesi li bila uplašena?
  Briga je u takvim situacijama uvek prisutna, a posebno kada je povećana opasnost da izgubite bebu. Moje trudnoće je vodio dr Željko Miković, i on je u velikoj meri uticao na to da budem smirena, jer sam znala da sam u dobrim rukama.
  Kako si izdržala period mirovanja od nekoliko meseci? Kako si provodila vreme?
  To zaista nije lako, ali sam se trudila da izvučem najbolje od cele situacije, pa sam se radovala tome što imam dovoljno vremena za kafe s prijateljicama, za čitanje i slično. Trudnoća je jedno lepo očekivanje i sve vreme sam se osećala veoma ispunjeno i srećno.
  Kako je tvoj suprug Saša podnosio tvoje trudnoće, da li je bio nežan i pažljiv i ispunjavao ti sve želje?
  Samo tako se ponašaju pravi muškarci prema ženi koju vole.
  Jesi li imala neke specijalne prohteve kada je reč o hrani?
  Pica, mogla sam da je jedem, a i jela sam je (ha, ha), gotovo svaki dan.
  Da li su te opterećivali suvišni kilogrami?
  Veoma vodim računa o svom telu i izuzetno mi je teško padao višak kilograma koji se stvorio kao posledica hormonske terapije koju sam primala, pa sam zato odmah po porođaju maksimalno korigovala ishranu i svaki put se brzo vraćala na svoju kilažu. To je za mene veoma važno.
  Kako si uspela da se oslobodiš viška kilograma, da li su za to zaslužne naporne vežbe, dijeta ili nešto treće?
  Ako i postoji nešto treće, ne znam za njega. Verujem jedino u korigovanu ishranu, sa mnogo ribe, salata, svežeg povrća, pirinča, bez hleba, peciva i slatkiša, i redovne vežbe. Pre mesec dana sam počela da vežbam sa novim trenerom Nevenom i prezadovoljna sam. Radimo veoma ozbiljno, a rezultati su već vidljivi.
  Kako je to poroditi se tri puta?
  Tačno je da praksa čini čuda, mada porođaj za mene nijednom nije bio ružno iskustvo. Bitno je izabrati dobrog lekara, anesteziju i smeštaj, i onda se sve pamti samo kao radost upoznavanja sa svojom bebom.
  Deca se zovu Tea, Darko i Tia. Mnogi kažu da imena donekle određuju karakter čoveka, da li si se time rukovodila kada si odlučivala o imenima?
  Imena deci smo davali suprug i ja kompromisno. Tia je ime dobila kada je stigla kući. Isprobali smo sve varijante koje smo imali, i shvatili da joj Tia najbolje pristaje.
  Tea ima osam, Darko šest godina a Tia nešto više od tri meseca, uspevaš li svima jednako da se posvetiš ili imaš neku pomoć?
  Imam pomoć i mislim da je neophodna kada imate troje male dece. Tu su i naše mame, koje su najdivnije bake na svetu.
  Samo dva i po meseca posle porođaja sa trećim detetom vratila si se na posao. Zašto si odlučila da tako brzo počneš da radiš?
  Nije bilo razloga da odlažem. Otišla sam do svog direktora da mu kažem da računa na mene, a on mi je ponudio da odmah uđem u jutarnji program. Ovaj put sam zaista imala minimalnu pauzu, ali mi je teško kada ne radim. Ovaj posao, iskreno, ne doživljavam kao obavezu, već kao zadovoljstvo.
  Gledaju li te klinci na TV-u i kako reaguju?
  To je stvarno preslatko, Tea je već velika pa sve razume, a Darko me je pitao gde je taj televizor u kome ja radim.
  Koje zajedničke aktivnosti ne propuštate?
  Nikada ne propustim da ih stavim u krevet, to je nešto što je samo moje.
  Da li se u vaspitavanju svog trojca oslanjaš na model po kome si ti odgajana?
  Oslanjam se u velikoj meri zato što sam odrasla u dobroj porodici, s puno ljubavi i podrške koju sam uvek imala od svojih roditelja. Uvek ću biti takva prema svojoj deci, oni će znati isto što je meni rekao moj otac, da šta god da uradim, u kakvu god nevolju da upadnem, da se uvek prvo obratim njemu.
  Na koga oni liče, čiju narav imaju?
  Oni su svoji, svi su potpuno različiti, i fizički, a i po osobinama.
  Od čega kao majka najviše strepiš?
  Od bolesti i svega što ne mogu da kontrolišem.
  Planiraš li još dece ili ćete se zaustaviti na ovom broju?
  Za sada ne, mi smo oduvek planirali troje dece.
  Ti si u lepom i harmoničnom braku. Koji je tvoj „recept" za sreću?
  To što sam zaljubljena u svog muža, što želim da bude srećan i što osećam da je to obostrano.