Broj 13
Početna > Zanimljivosti > ŠARENO CARSTVO

Protumačite boje

ŠARENO CARSTVO

Boje igraju značajnu ulogu u našem životu. Utiču na raspoloženje, podižu krvni pritisak, ili nas opuštaju i smiruju

Poznato je kako čovek oduvek crvenu boju povezuje sa osećajem straha i opasnosti. Umetnici su u svojim delima ukazivali na veru i nadu koristeći plavu i zelenu.
  Veza između boja i raspoloženja definitivno postoji. Proverite kako i zašto boje u dekorisanju prostorija mogu uticati na vas i sve koji u njima borave.
 
  Crvena
  Povezujemo je sa strahom, energijom, toplinom, avanturom i optimizmom, a crvenu boju je najbolje koristiti u trpezariji, jer podstiče osećaj društvenosti i druželjubivosti, ali i apetit. Mane ove boje leže u činjenici da ona može uzrokovati glavobolju i preveliku energičnost. Ukoliko volite crvenu, pokušajte da njome okrečite samo jedan zid, ili je koristite u vidu crvenih ukrasa. Nikako je nemojte koristiti u dečijim sobama.
 
  Ružičasta
  Ružičastu povezujemo s ljubavlju, a u dekorisanju ova se boja preporučuje za spavaće sobe jer deluje umirujuće i opuštajuće. Ružičasta boja može podsticajno delovati i na osećaj strasti. Muške osobe uglavnom negoduju zbog ove boje, jer se ona smatra devojačkom. Ukoliko ne želite da odstupite od svoje ružičaste zamisli, prihvatite kompromis, možete uz ovu boju uneti i malo tamnijih tonova u prostoriju.
 
  Narandžasta
  Ova se boja veže za toplinu, stabilnost, mirnoću, a postoji i mišljenje da pozitivno deluje na probavu. Da biste što bolje iskoristili njene prednosti, u narandžasto okrečite dnevnu sobu ili trpezariju. Ali narandžasta, kao i sve boje, ima i svoje male nedostatke. U spavaćim sobama može, na primer, ometati san, a prostorija može delovati manja nego što jeste. Da bi to izbegli, narandžastu koristite u prostorijama koje imaju dovoljno svetla.
 
  Zelena
  Zelenu povezujemo s prirodom i energijom, a kažemo za nju i da je umirujuća i opuštajuća boja, te da uliva sigurnost i osećaj stabilnosti. Iz istog razloga zelenom okrečite spavaću ili dnevnu sobu.
  Da biste izbegli njene nedostatke, jer previše zelene boje sobu može učiniti preterano ležernom, najbolje je da u zelenu sobu unesete malo narandžaste ili crvene boje.
 
  Plava
  Plava boja uglavnom asocira na osećaj mirnoće i olakšanja, ali veruje se i da podstiče intelekt, kao i da smanjuje osećaj gladi. Kod nekih osoba ova boja povezuje se s odanošću i autoritetom, ali poznati su i slučajevi u kojima je bila direktan uzrok noćnih mora. Pošto ova boja može da deluje hladno i negostoljubivo, ukoliko je koristite u spavaćoj sobi, kupatilu i radnim sobama, unesite toplinu sa nekoliko toplih tonova crvene ili narandžaste.
 
  Žuta
  Uglavnom nas podseća na sunce i energiju, a njeno delovanje je stimulativno na intelekt. Žuta najviše odgovara kuhinjama, trpezarijama i sobama okrenutim prema severu. Ova boja nikako ne odgovara spavaćim sobama, jer podstiče osećaj emotivne rastresenosti.
 
  Lila
  Ovo je ženska boja koju uglavnom povezujemo s duhovnim previranjima. Iz istog razloga ovu boju koristite u spavaćim sobama ili u kupatilima, odnosno prostorijama koje želite izolovati od stresa.
  Ako želite izbeći utisak bledunjavosti, kombinujte je sa srebrnom bojom.
 
  Ljubičasta
  Kreativnost, sreća, ali i magija, zlo, pa i seks, neke su od prvih asocijacija na ljubičastu boju. Spavaća soba je jedina prostorija u kojoj dolazi u obzir, međutim puno ljubičaste može delovati previše energično, pa budite oprezni.
 
  Smeđa
  Uliva osećaj sigurnosti, stabilnosti, topline i gostoljubivosti. Smeđa boja je rezervisana za dnevne boravke, ali ukoliko želite malo živosti i dinamičnosti u prostoru, prostoriju dodatno stimulišite zelenom ili narandžastom.
 
  Crna
  Poslednja u nizu boja asocira na smrt, tragediju i ekscentričnost. Crna boja se ne preporučuje ni za jednu prostoriju. Ako je baš volite, njom okrečite neki detalj ili jedan zid.
  Postoji više razloga za to, a jedan od njih je taj što crna deluje depresivno. U kombinaciji s narandžastom ili ružičastom, kao nosivim bojama, crnu ostavite za detalje ili komade nameštaja.
 
Autor: Suzana Stanarević