Broj 129
Početna > Lepi i zdravi > LEK I POSLASTICA

Dren

LEK I POSLASTICA

U našem narodu postoji izreka Zdrav ko dren koja je nastala zahvaljujući biljci čija lekovitost je od davnina poznata

Dren uspeva svugde, osim u Australiji, a najviše ga ima u srednjoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi i jugozapadnom delu Azije. Pored dekorativnog izgleda i lekovitih plodova, ova biljka ima i veoma kvalitetno drvo. Sazreva od jula do polovine oktobra, što zavisi od klime, nadmorske visine... Kao i ostale biljke, dren ima mnoštvo narodnih naziva - bela svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drinika, drin, drinovina, drnjulić, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi dren, crveni drenak. Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.
 
  Lekovito dejstvo
  U plodovima drena ima tanina, organskih kiselina, pektina, šećera, sluzi i glioksalne kiseline, a u kori ima i smole. Od drena se prave lekovi, kako od plodova tako i od lista, kore, cveta, koštice u svežem ili suvom stanju. Koristi se za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, šećerne bolesti, za zaceljivanje rana... U Rusiji su naučnici potvrdili njegovu lekovitost i ustanovili da plodovi, kora stabla i listovi imaju antimikrobiološko dejstvo, a da se meso plodova i ulje iz semenki može koristiti za regeneraciju spoljašnjih i unutrašnjih epidermalnih tkiva. Sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi od zrelih drenjina su vrlo prijatan lek za lečenje dijareje i drugih oboljenja organa za varenje. Sličnog je dejstva i kora.
 
  Rakija od drena
  Plodovi se jedu u svežem stanju, zamrzavaju se, suše ili prerađuju. U plodovima drena ima dva puta više askorbinske kiseline u odnosu na plod pomorandže. U Francuskoj i Italiji od drenjina prave i vino i žele, a nedozrele plodove konzerviraju u slanoj vodi kao masline. U Nemačkoj ih kuvaju sa šećerom i sirćetom i dodaju jelima od testa i krompira. U Bosni, u drvarskom kraju, od drena se pravi čuvena rakija „drvarska drenja", a u Rusiji se od drenjina prave supe i koristi se kao začin za jela od mesa i ribe. Drvo drena je veoma tvrdo i žilavo, stari Rimljani su od ovog drveta pravili koplja, a danas se sadi kao živa ograda. 

  Magično drvo
  Prema legendi, naši preci su imali tri „magična" drveta:
  - Hrast koji je morao da bude star i koji se zvao zapis, oko koga su se okupljali različitim povodima.
  - Tisa, koju su sadili u blizini kuće, a koja je bila simbol dugovečnosti i otpornosti.
  - Dren koji su sadili ako ga već nije bilo na mestu gde su podizali kuću. Kod nas se kaže: „Zdrav ko dren", pa se veruje da je ono donosilo porodici zdravlje i dugovečnost. 

  Drenom protiv dijareje
  Slatko ili kompot od drenjina pomoći će vam protiv dijareje. Ako uz poremećaj creva sa dijarejom ili dizenterijom imate i groznicu, onda se može upotrebiti kao sredstvo za zatvaranje i kora od drena za čaj (u dozi 5-10 grama na šolju vode).