Broj 129
Početna > Zanimljivosti > KAKO IZABRATI SREDNJU ŠKOLU

Saveti školskog psihologa

KAKO IZABRATI SREDNJU ŠKOLU

Osnovna škola prošla je, manje ili više, lako. Sada se vaše dete i vi nalazite pred važnom odlukom: izbor srednje škole. Prijemni ispit je stres, pare odvojene za privatne časove i pripremu često nisu male. „Lista želja" koju će vaše dete dobiti da popuni nije slučajan niz poznatih škola: svaka od upisanih može, u zavisnosti od broja poena i konkurencije, postati baš ona u koju sveznajući kompjuter iz Ministarstva prosvete upućuje vašeg novajliju srednjoškolca.

Šta nikako ne možemo zanemariti?
  Bez obzira na to što je naše dete za nas najčešće NAJ, ne bismo smeli da budemo nerealni u proceni njegovih mogućnosti za učenje i, što je roditeljima još lakše da procene, njegovih radnih navika. Da li su ambicije dece ili roditelja za upisom neke od „prestižnih" škola dovoljne i da se ta škola bez previše stresa uspešno završi? Koliko je dete emotivno i socijalno zrelo, ako želimo da ga zbog školovanja pošaljemo u drugo mesto? Koliko je zdravo, fizički sposobno i motivisano za izvesna odricanja, ako zbog školovanja mora da putuje desetine kilometara. Na kraju, ili na početku, ne smemo zanemariti želje samog deteta, njegov stav. A, ako jasna želja ne postoji, njegova interesovanja i strahovanja.

  Da li treba poslušati dete?
  Dete, pre svega, treba informisati, jer njihov pasivan odnos pred ovim velikim životnim izborom često je proizvod odbijanja da se suoči sa zadatkom koji podrazumeva mnogo više od njegovih znanja i moći. Ako dete pravda svoju pasivnost prenoseći (verovatno) vaše stavove o besmislenosti svakog izbora u društvu koje ne pruža šanse, pokušajte da ubedite dete, i sami verujući u to koliko možete, da se ono svojim školovanjem sprema za neko drugo, svi se nadamo bolje vreme. Ako se dete u izboru škole rukovodi jedino željom da ostane u kontaktu sa društvom iz osnovne škole, pokušajte da vodite razgovor u smeru kako je moguće ostati u prijateljskom odnosu s nekim i kada nas neke aktivnosti i interesovanja odvajaju od te osobe. Razgovor ne znači monolog, jer roditelj koji nema sluha da čuje mišljenje onog drugog, nema šanse ni da se njegova reč čuje. Bez obzira na nedostatak iskustva, detetova istina je nešto što ne može lako pasti pred argumentima vašeg racija.
  Moje je stanovište da, bez obzira na rane godine, treba uzeti dete kao najznačajnijeg od svih partnera u odlučivanju jer, činjenica je, radi se o NJEGOVOJ BUDUĆNOSTI.
 
  O čemu se treba informisati?
  Broj bodova koji je bio potreban prethodnih godina za upis u željenu školu može se uzeti kao, ne sasvim pouzdana, ali korisna informacija. Ipak, vodite računa da pojedina zanimanja, kada za neku generaciju postanu hit, privuku mnogo više učenika, pa broj potrebnih poena može znatno da poraste.
  Ako birate srednju stručnu školu, dobro se obavestite o zanimanju za koje ta škola sprema. Postoje „čarobne reči" u nazivu zanimanja koje privuku pažnju (kompjuter, dizajn i sl.), pa neinformisani roditelji i deca prave svoje slike o tom zanimanju, često razočaravajuće daleke od istine. U pomoć preciznijem shvatanju opisa posla možete se informisati o stručnoj praksi koje će dete imati. Takođe, put do zanimanja ide preko učenja mnogih predmeta, koje dete možda nije rado i lako savladavalo u osnovnoj školi. Nije teško informisati se koji se predmeti slušaju u okviru predviđenog programa. Tako nećemo susresti decu koja pate jer nisu očekivali hemiju u školovanju za zanimanja prehrambenog tipa ili fiziku u školovanju za optičara.
  Lokacija škole je ono što ne smete propustiti da uvrstite u spisak značajnih stavki koje posmatrate pri izboru. Daleko je, a dete se teško budi ili teško podnosi prevoz. Nalazi se u kraju koji vaše dete doživljava kao opasan, ili realno to jeste?
  Ima srednjoškolaca kojima je fizički izgled škole veoma važan, pa može da pojača averziju prema nepoznatom koje izaziva strah. Raspitajte se i o vanškolskim aktivnostima: možda nije bilo dovoljno uslova za upis u neku umetničku školu, Filološku gimnaziju i sl., ali u nekim školama odlično rade dramske, literarne, sportske sekcije u kojima će se dete i dalje razvijati u željenom smeru. Ponekad dobre informacije možete dobiti od samih učenika te škole ili od nekog zaposlenog u samoj školi.
  Informišite se i o mogućnostima za nastavak školovanja posle mature u toj školi, kao i za mogućnosti prekvalifikacije i eventualnog dobijanja više diploma u srodnim zanimanjima u istoj školi, po završetku redovnog školovanja.
  Ako pored svega ovoga ipak učinite pogrešan korak, ne očajavajte! U toku prvih par meseci svake školske godine počinje „prelazni rok": molbu da se dete upiše u školu koju je želelo, sa potvrdom o broju poena sa upisa, predate u školu uz procenu pedagoga ili psihologa o realnosti te želje i sačekajte poziv, kada se neko iz te škole uputi u smeru druge, koju je želeo. (Ovo ne važi za one najpopularnije škole, u njima ponekad i ne formiraju „listu čekanja", znajući da se oni koji su se te škole domogli nikako ne odustaju. Raspitajte se.) Nikada ne ispisujte dete iz škole ako situacija nije sasvim izvesna, na račun nekog obećanja ili nečije procene, jer povratka nema, na mesto ispisanog deteta „uleteće", srećno, neko koje je to mesto čekalo.
  Ukoliko dete ima nekih zdravstvenih problema zbog kojih mislite da bi mu specijalna zdravstvena komisija odobrila upis kao prekobrojnom, informišite se i prijavite na vreme.
  Na kraju, čak i ako dosad niste pomagali u pisanju domaćih zadataka, ako niste brali biljke za herbarijum i seckali šarene papire za kolaž - sada je vreme da pomognete detetu u prikupljanju relevantnih podataka da učini pravi izbor. Onda se polako povlačite i pustite ga da odraste. 
 
Autor: Tijana Sovilj