Broj 126
Početna > Poznati > VEČITI BUNTOVNIK - Marlon Brando

Marlon Brando

VEČITI BUNTOVNIK - Marlon Brando

Gluma je posledica neurotičnih impulsa. Jedina korist koju sam od nje imao jeste to što mi je omogućila da plaćam svoje psihijatre - rekao je Marlon Brando, glumac koga su žene obožavale, a muškarci mu se divili

Brando je rođen 3. aprila 1924. godine u Nebraski. Njegovi roditelji Marlon Brando stariji i Doroti Pinbaker Brando su se razveli kada je imao 11 godina. Ali, 1939. godine su se pomirili i preselili u selo nedaleko od Čikaga. Brandova majka bila je prijatna i talentovana žena, iako se borila sa alkoholizmom. Radeći u lokalnom pozorištu i pomažući mladom Henriju Fondi da počne svoju glumačku karijeru, zainteresovala je i sina za pozorište. Njegova starija sestra Džoslin Brando prva je ostvarila glumačku karijeru. I njegova druga sestra Freni je napustila koledž u Kaliforniji kako bi studirala slikarstvo u Njujorku. Marlon je sledio njihov primer.
  Nemiran duh mladog Branda

  U srednjoj školi je ponavljao razred, a kasnije je bio i izbačen iz škole. U 16. godini otac je odlučio da ga pošalje u vojnu školu. Na poslednjoj godini, 1943, Brando je dobio uslovnu kaznu zbog drskosti prema nadređenom oficiru tokom manevara, a deo te kazne bilo je ograničeno kretanje u okviru škole. Kad je pokušao da se iskrade u grad, uhvaćen je i izbačen iz škole. Sledeće godine je pozvan da se vrati, ali je odlučio da ne završi školu. Jednom je rekao: „Smetala mi je disciplina. Morao sam da iskazujem poštovanje onima koje nisam poštovao. Mrzeo sam i zvono. Volim život u kojem vreme ne znači ništa.”
  Otac mu je našao posao kopača kanala, međutim, on je odlučio da napusti Ilinois i ode u Njujork kod sestara. Otac mu je pružio šestomesečnu finansijsku podršku, a nakon toga ponudio se da mu pronađe posao u trgovini. Brando je ipak upisao nekoliko glumačkih škola. U jednoj od njih ga je podučavala Stela Adler. „Marlon nikada zapravo nije trebalo da uči da glumi. Od samog početka bio je univerzalan glumac. Ništa ljudsko nije mu bilo strano", kazala je Stela.
  Talenat je prepoznat
  Iako je na početku izbačen sa liste glumaca zbog lošeg vladanja, kritičari su ga posle uloge rastrojenog vojnog veterana proglasili najperspektivnijim glumcem na Brodveju. Status zvezde zaslužio je ulogom Stenlija Kovalskog u drami Tramvaj zvani želja. Brandov nastup označio je revoluciju u glumačkoj tehnici jer takav način glume nikad pre nije bio viđen. Kasnije je pozvan u studio Vorner bros na audiciju za film Buntovnik bez razloga, za koji je kasnije angažovan Džems Din. Brandov prvi nastup na filmu bio je u ulozi veterana paraplegičara u filmu Ljudi, 1950. godine. Da bi se pripremio za ulogu, Brando je proveo mesec dana u krevetu u veteranskoj bolnici.
  Uspon na vrh
  Još jači utisak ostavio je sledeće godine kad se opet pojavio u ulozi Stenlija Kovalskog, ali ovaj put u filmskoj adaptaciji Tramvaja zvanog želja. Za tu ulogu nominovan je za Oskara, a nominacije su se nastavile i sledeće tri godine za uloge u filmovima Viva Zapata (1952), Julije Cezar (1953) i Na dokovima Njujorka (1954), za koji je i dobio prvog Oskara. Postao je heroj mlađe generacije nakon uloge Džonija Strablera, buntovnog motocikliste, u filmu Divljak. Mnogi muzičari kao što su Elvis Prisli imitirali su Brandov imidž i ponašanje. Šefovi bioskopa prisećali su se kako su na rasprodatim projekcijama deca trčala gore-dole po dvorani imitirajući zvuk motora dok su im majke sedele zapanjene. Marlon Brando bio je heroj i u očima Džemsa Dina, koji je rekao da mu je on idol i da ga kopira kao glumca i osobu.
  Don Vito Korleone
  Uloga Vita Korleonea u Kumu (1972) označila je prekretnicu u srednjoj fazi njegove karijere. Reditelj Frensis Ford Kopola nagovorio je Branda na probno snimanje. Bio je oduševljen njegovim nastupom u ulozi šefa mafijaške porodice. Međutim, studio je hteo da ulogu da Deniju Tomasu. Tomas je odbio ulogu i podstakao studio da angažuje Branda. Brando je bio senzacionalan, pogotovo u sceni sastanka mafijaških rivala, koja je proglašena za jedan od najvećih trenutaka u filmskoj istoriji.
  Nezgodna narav
  Kada je osvojio drugog Oskara, Brando je odbio da primi nagradu. Bojkotovao je svečanu dodelu zbog prikazivanja Indijanaca u lošem kontekstu. Osim po glumi, postao je poznat i po svojim istupima u borbi za građanska prava, prava Indijanaca i za druge političke ciljeve. Zaradio je i reputaciju lošeg momka zbog svojih javnih izliva besa. U junu 1973, Brando je razbio vilicu paparacu Ronu Galelu. U svojoj autobiografiji Songs My Mother Taught Me, Brando tvrdi da se jedne noći pojavio u stanu Merilin Monro i da su tada počeli vezu koja je trajala više godina. Osim toga, tvrdio je da je imao brojne romanse, dok o brakovima, ženama i deci, nije pisao ništa.
  Homoseksualne sklonosti
  U njegovoj biografiji iz 1976. godine autor Geri Keri je citirao Branda: „Kao i mnogi muškarci, i ja sam imao homoseksualna iskustva, i toga se ne stidim.” Fotografije koje su kružile internetom to su i potvrdile. Njegov dugogodišnji ljubavnik je, navodno, bio Voli Koks. Autor opet citira Branda: „Da je Voli žena, oženio bih se njim i živeli bismo dugo i srećno.” Nakon što je Koks umro, Brando je čuvao njegov pepeo 30 godina, a razasut je zajedno sa njegovim. Koksova treća žena je to otkrila tek kad je Brando dao intervju Tajmu: „Čuvam Volijev pepeo u svojoj kući. Razgovaram s njim stalno.” Htela je da ga tuži, ali njen advokat nije hteo da prihvati slučaj.
  Brakovi
  Brando se 1957. godine oženio se glumicom Anom Kašfi, verujući da ima indijansko poreklo, ali zapravo je bila iz Velsa i katoličkog porekla. Pravo ime bilo joj je Džoan O'Kalahan. Sakrila je od Branda svoj pravi identitet, obukla se i sredila kao indijanska lepotica nakon što je čula da Brando voli egzotične žene. Razveli su se 1959, posle rođenja sina Kristijana Branda. Drugi brak Brando je zaključio 1960. godine sa Movitom Kastanedom, sedam godina starijom meksičkom glumicom. Razveli su se dve godine kasnije. Kastaneda se pojavila u filmu Pobuna na brodu Baunti iz 1935, 27 godina pre rimejka iz 1962. u kojem je Brando glumio Flečera Kristijana. Brandovo ponašanje tokom snimanja filma je još više pogoršalo njegovu reputaciju teške zvezde. Optužen je za promenu reditelja i probijanje budžeta, iako je demantovao svoju odgovornost i za jedno i za drugo. Iskustvo sa snimanja filma duboko je promenilo Brandov život. Zaljubio se u Tahiti i Tahićane. Tarita Teripaja, lepotica sa Tahitija koja je glumila ljubav Flečera Kristijana, postala je Brandova treća žena 10. avgusta 1962, sa samo 20 godina. Tarita je bila 18 godina mlađa od Branda kad su se venčali. U jednom časopisu Brando je opisao Taritu kao naivnu i priprostu. Ona je postala majka dvoje njegove dece. Razveli su se u julu 1972. godine.
  Javnost je bila upoznata sa činjenicom da Brando ima petoro dece iz tri braka, ali tek je u autobiografiji priznao da ima najmanje jedanaestoro dece, da je njih petoro iz tri braka, koje je imao sa bivšim glumicama, troje sa njegovom kućnom pomoćnicom, a troje iz ljubavnih afera koje je imao tokom sva tri braka. Njegovu decu su, kao i njega samog, pratili različiti problemi.
  Skandali Brandovog sina Kristijana
  U maju 1990. godine, Brandov sin Kristijan je ubio Daga Droleta, ljubavnika svoje polusestre Šajen, u porodičnoj kući iznad Beverli Hilsa. Kristijan, koji je tada imao 31 godinu, tvrdio je da je pucnjava bila nesrećni slučaj. Nakon suđenja koje su naveliko propratili mediji, Kristijan je proglašen krivim za ubistvo s predumišljajem i upotrebu vatrenog oružja. Osuđen je na 10 godina. Pre presude, Brando je svedočio sat vremena, i rekao je da su on i njegova bivša žena izneverili Kristijana. Duboko se izvinio porodici ubijenog: „Žao mi je... Kad bih mogao da zamenim mesto s Dagom, učinio bih to. Spreman sam na posledice." Nakon toga, Droletov otac rekao je da je pomislio da je Brando glumio i da će se njegov sin izvući. Tragedija je bila potpuna 1995, kada se Šajen, rekavši da je još u depresiji zbog Droletove smrti, obesila na Tahitiju - imala je 25 godina. I Kristijan je iznenada umro 26. januara 2008. godine u Los Anđelesu od upale pluća.
  Poslednje godine i smrt
  Brandova ozloglašenost, problematična porodica, samovoljni egzil iz Holivuda i njegova gojaznost (imao je 150 kilograma) privlačile su veću pažnju nego njegova kasna glumačka karijera. Takođe je zaradio reputaciju problematičnog glumca na snimanju, jer često nije hteo ili nije mogao da zapamti tekst. Osim toga, umesto da se koncentriše na snimanje, često je izbezumljivao reditelje svojim detinjastim zahtevima. Jednom je rekao: „Evo me proćelavog, sredovečnog i promašenog. Osećam prevaru kad glumim. Imao sam sve: jebanje, piće, posao. Ništa od toga nema smisla."
  Brando je bio dugogodišnji prijatelj pevača Majkla Džeksona pa ga je često posećivao na njegovom imanju. Učestvovao je i na Džeksonovim koncertima povodom 30. godišnjice pevačke karijere. Brandov sin Miko bio je Džeksonov telohranitelj i asistent nekoliko godina, a ostao je i dobar prijatelj sa njim. Brando je umro 1. jula 2004. u 80. godini. Kremiran je i deo pepela rasut je na Tahitiju, a deo u Dolini smrti.