Broj 125
Početna > Intervju > TATA MI JE DAO BLAGOSLOV

Ilda Šaulić

TATA MI JE DAO BLAGOSLOV

Iako se na početku otac Šaban protivio tome da Ilda postane pevačica, ipak je dao blagoslov i sada uživa i priželjkuje duet s njom

Ljubav prema muzici u porodici Šaulić je prirodna i rodila se još sa Ildom Šaulić, Šabanovom majkom, po kojoj je mlada Ilda dobila ime. Iako je od oca nasledila talenat za pevanje i boemsko poimanje života, Ildin uspeh nije došao preko noći i zahvaljujući poznatom prezimenu. Naprotiv, iakoje imala veliku želju da zapeva, autoritativni otac se u početku protivio mogućnosti da mezimica uđe u svet estrade. Ilda se nije dala omesti i dokazala je sebi, ocu i publici da je moguće da pevačica bude lepo obučena, obrazovana i umerena.
  Čime te je muzika privukla?
  Svi u porodici mnogo volimo muziku, što je i logično kada odrastate uz oca koji se time bavi. Ja svako svoje raspoloženje najlakše proživljavam uz muziku, ona mi je u svakom trenutku lek za dušu.
  Publika je dobro prihvatila tvoj prvi album, jesi li to očekivala?
  Iako je moja davnašnja želja bila da snimim CD, nisam očekivala da će pesma Stani, dušo, da te ispratim biti toliko slušana. I ne samo ta pesma! Zaista sam zadovoljna i mislim da je ovo odličan početak.
  Da li je istina da si ranije želela da snimiš album, ali ti otac nije dao blagoslov?
  S obzirom na to da je on stari vuk u tom poslu i da se svačega nagledao svih ovih godina, nije mu bilo prijatno kada sam mu saopštila svoje želje. Govorio mi je: „Ćero, sve je bilo lepše kada sam ja počinjao, postojale su drugačije vrednosti. Sada vlada opšte ludilo!" Imao je gard na početku jer nije znao kako ću se snaći. Međutim, moj pristup muzici, scenski nastup, ponašanje i odabir pesama su drugačiji od onoga što može da se vidi na estradi. Htela sam da pokažem da pevačica može da bude lepo obučena, obrazovana i da ne mora sve da bude vulgarno. Mislim da sam u tome uspela. Sada je tata ponosan na mene.
  Da li te oblači stilista ili sama biraš šta ćeš nositi na sceni?

  Kako se oblačim na sceni, tako se oblačim i privatno, to je neki stil koji negujem. Nemam stilistu i verujem da, iako mogu da naprave čudo od osobe, isto tako mogu potpuno da je upropaste. Mislim da čovek treba da nosi ono što mu lepo stoji i u čemu se lepo oseća. Osnova od koje krećem je da ono što nosim izgleda lepo i kulturno, da nije prenaglašeno i da se u tome dobro osećam.
  Šta ti je savetovao otac kada si počela da snimaš album?
  Nije se puno mešao. Pesme sam birala sama, a njemu sam ih odnela na slušanje kada je sve već bilo skoro gotovo. Bio je veoma zadovoljan i očigledno se i sam iznenadio jer sam temeljno i profesionalno svemu pristupila, bez obzira na moje neiskustvo u tom poslu. Njegovi saveti su mi bili od velike pomoći, posebno kada je reč o pevanju. A, i ko bi mi bolje pokazao ako ne on?
  Jesi li imala prilike da kroz očev rad vidiš i negativne strane posla i da li je to u nekom trenutku pokolebalo tvoju odluku da se baviš muzikom?
  On je muškarac i samim tim se bolje snalazio u nekim neprijatnim situacijama. U njegovom poslu bilo je, naravno, i lepih trenutaka, ali i onih manje lepih koje smo kao porodica prevazilazili zajedno. Mislim da čovek treba da se izdigne iznad tih ružnih stvari da bi opstao i mogao da pliva u svemu tome. S druge strane, ženama je uvek teže, samim tim što su nežnije. Ali, ja sam, ipak, imala prilike da učim od najboljeg.
  Jesi li tokom odrastanja osetila teret prezimena Šaulić?
  Ne često. Iako smo upravo zbog poznatog prezimena bili izloženi javnosti, odrastanje moje sestre, brata i mene je bilo savršeno normalno. Uvek smo bili dobri u školi, nismo pravili probleme niti smo davali povoda roditeljima da u nekom trenutku budu razočarani nekim našim postupkom. U svakom slučaju, bila je i danas jeste velika privilegija što sam ćerka jednog takvog čoveka. On je pre svega divan otac, muzičar, prijatelj, tako da je pravo uživanje da imate oca kakav je moj.
  Jesu li vas roditelji usmeravali i sugerisali vam čime da se bavite?
  Nikada nas nisu forsirali, iako je bilo bitno da se uči, da imamo dobre ocene i da učimo jezike. Pre nego što smo pošle u školu sestra Sanela i ja smo govorile engleski i nemački, to je bilo obavezno. Dok su se sva deca igrala napolju, mi smo sedele i učile. Osnovnu i srednju školu završile smo u Švajcarskoj, tamo smo boravile kod bake. Sestra je kasnije upisala Filološki fakultet, koji je, nažalost, napustila kada se udala. I ja sam upisala neku višu školu koju, nažalost, nisam završila. Ali, zato smo ponosni na Mihajla, našeg mlađeg brata, koji je nedavno diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Londonu. Nedavno smo porodično otišli u London na ceremoniju dodele diploma i bilo je zaista divno.
  Da li te brat i sestra podržavaju?
  Kako da ne! Pogotovo sestra, koja mi je svesrdno pomagala od prvog dana kada sam se upustila u ovu pustolovinu. Nas dve smo istog senzibiliteta, što se videlo i kada smo birale pesme, ista pesma bi se dopala obema. Mihajlo je takođe sve posmatrao, doduše malo više sa strane, ali je učestvovao. Podrška celokupne porodice mi je bila veoma značajna da bih celu ideju izgurala do kraja.
  Imaš li vremena za ljubav?
  Kada je ljubav u pitanju, nju sada željno iščekujem. Želela bih da mi se desi nešto konkretno, nešto pravo o čemu bih mogla da pričam. Iako sam emotivno ispunjena i zadovoljna, verujem da bi u medijima, pored mog imena, trebalo da bude samo onaj čovek koji će sutra biti moj suprug.
  Čime bi tebe neko mogao da osvoji: rečima ili delima?
  Pažnja mi je vrlo važna. Mislim da je prava stvar kada se potpuno razumeš sa osobom samo jednim pogledom.
  Postoje li trenuci kada ti prija samoća?
  Volim kada sam izolovana i ušuškana u udobnosti svog doma uz neku dobru knjigu. Imam kucu koja je stalno sa mnom, inače, on je bio namenjen mom malom sestriću, ali je igrom slučaja ostao kod mene i zajedno smo već tri godine. Baš sam se vezala za njega. Već godinama svi živimo razdvojeno, jedino je Mihajlo još uvek sa mamom i tatom. Iako se po ceo dan viđamo i čujemo, volim mir koji mi stan pruža.
  Tvoji roditelji su dugo zajedno, vidiš li sebe u takvoj vezi?
  Bilo je kod njih dosta turbulentnih momenata i jedni su od retkih koji su se razvodili i ponovo venčavali. Ali, moja mama je velika lafica i lavica, koja kao temelj naše porodice sve nas koordinira i sve drži pod kontrolom. Tata je često bio odsutan, ali je autoritet iako nam nikada nije uputio ružnu reč ili povisio ton, čak i kada je imao razloga za to. Priželjkujem sebi brak, ali ne bih volela da to bude s nekim iz ove branše. Mislim da treba imati jak želudac da bi se živelo s jednim takvim čovekom, pogotovo tako uspešnim.
  Šta si nasledila od oca, a šta od majke?
  Mislim da sam od oboje uzela najbolje. Mama je prodorna, žena koja zna šta hoće i žena koja što naumi to i ostvari, a tu osobinu sam prepoznala i kod sebe. S druge strane, od oca sam nasledila talenat za muziku i mislim da sam kao i on velika dobrica jer kada ja imam, svi oko mene imaju. On je boem, voli da uživa uz muziku i da daje novac na muziku, kao i ja. To mi je veliki gušt! Galantan je, voli da obraduje prijatelje, a i sama sam takva. Moji prijatelji znaju da u bilo koje doba dana i noći mogu da računaju na mene.
  Kada su ti poslednji put zaklecala kolena?
  Zbog muškarca još nisu, ali zato jesu na prvom mom snimanju za Grandovu emisiju. Saša Popović mi je tu puno pomogao jer me je bukvalno uhvatio na prepad i rekao mi da je moj red i jednostavno sam izašla na scenu, ne razmišljajući ni o čemu. U tom trenutku bila sam sama sa sobom i odgovorna za sve svoje postupke. Posle je već bilo mnogo lakše.
  Kažu da je čovek ono u šta veruje, u šta ti veruješ?
  U lepe stvari. Imam trideset godina, smatram sebe zrelom osobom, i lepe stvari koje sam do sada sebi želela uvek su mi se dešavale. Kada čovek iskreno želi nešto, uverena sam da će se te želje ostvariti.