Broj 125
Početna > Intervju > NEDOSTAJU MI MOMAČKI DANI

Milan Kalinić

NEDOSTAJU MI MOMAČKI DANI

Ponekad zamera sebi što nije veća džukela, smatra da su mu tolerancija i strpljenje doneli sreću u životu, ćerka Tea izmami mu najslađi osmeh, a njegov recept za život udvoje je da muž i žena pre svega treba da budu prijatelji, a tek onda ljubavnici. Jedno od najomiljenijih, ali i najzabavnijih TV lica, glumac i voditelj Milan Kalinić otvoreno priča o poslu, ljubavi, braku i roditeljstvu, ali i otkriva da mu ponekad nedostaju momački dani

Čini se da nisi dostupan medijima kao ranije, jesi li se umorio od davanja intervjua ili prosto nemaš više šta da kažeš?
Sve to je odgovor. Ne znam ni šta ću sada novo reći, ali pošto toliko dugo ugovaramo ovaj intervju, kako da ti kažem ne?
Smeta li ti što te ljudi doživljavaju pre svega kao voditelja, a ne kao glumca?
Ne smeta mi. Popularnost sam stekao kao voditelj, taj posao volim da radim i u njemu uživam. Mislim da je danas malo ljudi koji ne znaju da sam glumac, ali i kad me doživljavaju samo kao voditelja, a ne kao glumca, nemam problem s tim. Nisam sujetan, čak mi je vrlo drago i prija mi kada mi kažu da sam dobar voditelj.
Kada bi ti neko rekao da biraš između voditeljskog posla i glume, za šta bi se odlučio?
Gluma je nešto za šta sam se školovao i čime sam izabrao da se u životu bavim, a voditeljski posao je nešto što mi se desilo iznenada i slučajno. Ni na kraj pameti mi nije bilo da ću se time baviti. To je nešto što mi leži, to radim bez napora, uživam u tome. Iako je gluma moja ljubav, zahvaljujući voditeljskom poslu postigao sam sve ovo što sam postigao.Sve što imam u životu, imam zahvaljujući televiziji.
Koliko tvoja televizijska popularnost utiče na dobijanje uloga u pozorištu? Da li ih dobijaš lakše ili teže?
To je mač sa dve oštrice. Koliko sam uloga dobio zahvaljujući popularnosti i televiziji, verovatno sam toliko i izgubio. Svaki put kada sam dobio neku ulogu, mislim da sam opravdao očekivanja. Činjenica je da su moje predstave gledane, karte su rasprodate po mesec-dva unapred, naravno, ne samo zbog mene već i zbog mojih kolega. Svakoga ko me ne zna kao glumca i misli da voditeljski posao radim jer nisam toliko dobar glumac vrlo rado pozivam da dođe da pogleda predstave u kojima igram.
Svaki glumac sanja da jednom odigra neku ulogu, imaš li i ti takve snove?
Imam. To je porno-uloga sa vrhunskim glumicama. (Smeh)
Jesi li nekada osetio zasićenje i poželeo od svega da digneš ruke?
Ne mogu da kažem da mi se to često dešavalo, jer zaista uživam u ovome što radim. Ume sve to da umori, posebno kada puno radiš, ali sebe doživljavam kao mladog čoveka, nekoga ko je tek na početku i mislim da bi bilo bez veze da kukam. Sada sam u punoj snazi. Kada sam počinjao ovim da se bavim, popularnost se preko noći pojavila. Kako je emisija Leteći start postajala sve gledanija, prilazili su mi ljudi, neki dobronamerno, neki ne, pogotovo iz glume, i govorili mi da se pazim televizije, da popularnost brzo dođe, a još brže prođe. Evo, ja sam već sedmu godinu konstantno na televiziji. Naravno da postoje ljudi kojima sam dosadio i kojima se smuči kada me vide, to je normalno, ali mislim da to što radim radim solidno i da sam i dalje ljudima zanimljiv i da mogu još dosta dugo da radim.
Da li ti je popularnost udarila u glavu, s obzirom na to da je preko noći došla?
Mogu sa sigurnošću da kažem da nije. To mogu da potvrde i svi ljudi iz mog okruženja. Čuo sam svojevremeno jednu rečenicu na koju sam obratio pažnju: „Šta je problem sa popularnošću i sa slavom? Što slava ne izmeni tebe, već ljude oko tebe.” I to je, verujte, najveća istina. Meni se to desilo. Na kraju krajeva, popularnost sam stekao u nekim zrelim godinama, imao sam 30 kada sam počeo da radim, već sam prošao dosta toga, pa nije moglo nešto specijalno da me poremeti.
Opterećuje li te to što ljudi od tebe i privatno uvek očekuju da si duhovit i zabavan?
Volim da se zabavim i da se šalim, i zaista sam takav kao na televiziji, ali dešava se da, recimo, u prodavnici kupujem hranu, a prodavačica me gleda i kaže: „Jao, bre, pa ti nisi kao na televiziji.” A ja kažem: „Gospođo, najnormalnije sam ušao, rekao dobar dan, mogu li da dobijem to i to, ne razumem šta treba da uradim, da napravim salto ili zvezdu?” Ljudi te poznaju sa malih ekrana i, recimo, pojavim se negde gde ima puno ljudi i svi odmah skaču, pozdravljaju te, jure oko tebe, nalaze ti mesto... I kad neko gleda to sa strane može da kaže: „Vidi ga ovaj Milan glumi zvezdu, sad svi treba da trče oko njega.” A desilo se nešto na šta prosto ne mogu da utičem, jer se zaista ponašam normalno. A mene je u devedeset odsto slučajeva sramota kada se takve stvari dešavaju, neprijatno mi je i ne znam da se ponašam u tim situacijama. E sad, kada se ljudi tako ponašaju, a ti ne želiš da se puno pridaje značaju i možda si malo hladan prema njima, opet će da kažu: „Vidi ga ovaj uobraženi, neće nikome da se javi.”
Kakav si bio kao klinac: mangup, štreber, stidljivko, glavni frajer...?
Nisam bio štreber, ali nisam bio ni problematično dete. Baš sam pre neki dan sreo ženu koja mi je bila pedagog u osnovnoj školi, a koja mi je rekla da kada priča o meni i mom bratu govori da smo bili divna deca, lepo vaspitana, odlični đaci, a niko joj ne veruje. (Smeh) Opisao bih sebe kao lepo vaspitanog mangupčića. U osnovnoj školi sam bio jedan od dečaka koji se dopadao devojčicama, ali kasnije, u srednjoj, već je sve otišlo do đavola. Sa 20 sam izgledao kao da imam 14, a u tom periodu kada devojčice vole starije, ne da ih nisam privlačio, nego me uopšte nisu uzimale u obzir.
Šta ti je mama „lepo govorila", ali je nisi poslušao i na koji njen savet se i danas nasmeješ?
Moja majka se trudila da brata i mene vaspitava da budemo muškarci, da od nas ne pravi seka perse. I umela je da razume muške potrebe. Recimo, brat i ja smo počeli vrlo rano da vozimo automobil, pa smo joj krali kola, ali je ona brzo to otkrila i u jednom trenutku nam je rekla: „Ako vam treba auto, uzmite ga. Nemojte da kradete, recite mi da znam gde ste.” Tako smo mi sa 16-17 vozili kola. Naravno, prvo je sela sa nama, uverila se u to da stvarno dobro vozimo i tek onda nam je dozvolila. Uvek se trudila oko nas, vaspitala je i mene i mog brata, napravila je od nas dobre i poštene ljude, ali nije ubila tu dozu mangupluka i nekog šmekerstva koje dečak i muškarac treba da imaju. I danas ume da mi kaže posle neke emisije: „Ovo ti je bilo glupo” ili „Ovde si bio dosadan.”
Šta zameraš sebi?
Što nekada ne verujem dovoljno u sebe, što se ne ponašam u srazmerama s onim što jesam i što u životu puštam da mi sole pamet neki ljudi koji su za mene polusvet. Zameram sebi što nekada nisam veća džukela.
Na koju svoju osobinu si najponosniji?
Na tolerantnost i strpljenje. Mislim da sam, zahvaljujući ovim osobinama, dobio u životu veću sreću.
Kada je jedan muškarac spreman da uplovi u bračne vode?
Muškarac to nikada ne može da zna. Iz svog slučaja, mislim da se brak i sve što ide uz to odjednom desi. Onda se polako navikavaš. Retko koji muškarac kaže: „E, to je to, spreman sam!” U svakom braku, pa i u super braku kakav je moj, uvek se desi da nekad staneš sam sa sobom i kažeš: „E, da mi je samo pet minuta momačkog života. Pet minuta i vraćam se opet u sve ovo.”
Nedostaju ti ti dani?
Ponekad. Ali, i kada bih se vratio u momački život, vrlo brzo bih poželeo bračni život, pogotovo jer sam sve to proživeo.
Da li te je očinstvo uozbiljilo?
Jeste, to je nešto što te najviše izmeni. Nema više kao nekada - baš me briga za sve, idemo ovamo, potroši ovde pare, kupi ovo, kupi ono. Sada, posebno u ovoj situaciji, zakočiš sebe, prvo ide dete, njegove potrebe moraju da budu zadovoljene, e tek onda možemo dalje da idemo. Sada sve gledam iz te vizure. Šta moje dete dobije, a šta gubi? Ja sam svoje završio, imam još neke želje i ambicije. Recimo, želja mi je oduvek bila da imam čamac i do sada bih ga i imao da nemam porodicu. Stvari su se izmenile, pa ako se desi, desi se. Prioriteti su drugačiji.
Kakav si kao tata?
Mislim da sam dobar tata. Tvrdio sam ovo i pre nego što sam dobio dete, a sada već mogu sa iskustvom da pričam i stojim iza toga. Otac je bitan i on stupa na scenu tek kada dete napuni dve-tri godine. Do tada je mama najbitnija, a tata je tu samo da pomaže mami. Moja ćerka već sada sve razume, ona je već osoba sa stavom i karakterom, i nas dvoje imamo super odnos, kapiramo se, možemo da se šalimo, već joj nedostajem kada nisam tu, kada treba da idem, ona plače... Sad tek osećam ono pravo, ono što treba otac da oseti. Mogu da zamislim šta će tek biti kad se budemo sporazumevali.
Nedavno si rekao u jednoj emisiji da ne postoji savršena žena i da sve žene imaju neke bubice. Koje ima tvoja supruga?
Au, to nisu bubice, to su stršljenovi, vrapci, da ne kažem da postoji tu i tamo i neka roda. Jednom rečju - žena je žena, i to je posebna sorta u ljudskom rodu. Iako mnogi muškarci misle da su žene zagonetka, meni su one potpuno jasne. I baš zato što su mi jasne to je problem, jer je meni jasno šta treba da radi, ali to su neke stvari koje se kose sa mojim principima. Imam u sebi tu dozu mangupluka i ne mogu preko nekih stvari da pređem.
Preko kojih?
Preko tih ludila, bubica, histerija, padanja u nesvest bez razloga. To me izvede iz takta. Uvek žena proba da vidi dokle može da ide, e sad, nekada može da ode toliko daleko da povratka nema. Kad znam da sam u pravu, to je to. Možeš da imaš bubica koliko hoćeš, može da leti roj pčela, ali nema dalje.
Koji je tvoj „recept "za srećan brak?
Dvoje ljudi koji su u braku su pre svega ljubavnici, a recept za dobar brak i dobre odnose, za život udvoje je da pre toga moraju da budu prijatelji. Da im je zanimljivo jedno sa drugim, da zasmejavaju jedno drugo... Odnos ljubavnika je sveden na seks koji traje 15-20 minuta, a kod muškaraca kao što sam ja oko dva-tri sata (Smeh). I to je gotovo. Šta ćemo dalje? Ako nema tog 'dalje', džaba sve. Meni jeste najveće zezanje kada sam sa drugarima, ali mi je super i kad sam sa suprugom. Mislim da je to recept za srećan brak i, naravno, mora da bude razumevanja za razne želje i potrebe. Bez toga nema ničega.
Puno radiš, putuješ, vodiš emisije, glumiš...
Plus i igram fudbal. To je vrlo ozbiljna strast, to je stvar koja mi maltene isto oduzima vremena kao i sve ostalo, zato je i spominjem.
Verovatno ta strast raduje tvoju ženu...
Pa, zbog toga smo nekoliko puta i bili na ivici onoga o čemu smo pričali malopre. Ali, onda je shvatila šta je fudbal meni, koliko mi znači. Dobro, imali smo tu nekih trzavica, ali da nije shvatila, verovatno ne bismo bili zajedno. Ili bismo bili, ali ja ne bih imao taj ventil, pa bi u nekom kasnijem periodu to eksplodiralo.
O čemu maštaš?
Maštam o danu kada ću imati svoj čamac, da bude lep dan kao danas, a da nemam nikakvu brigu ni teret na leđima. Da ne razmišljam šta treba da radim, gde snimam, kuda treba da idem... Samo da uživam sa detetom, ženom, porodicom i prijateljima na tom brodiću. A da znam da takav dan može da bude i sutra i dan posle... Nema obaveza i briga...