Broj 124
Početna > Poznati > PRVA DAMA AMERIČKOG FILMA - Ketrin Hepbern

Ketrin Hepbern

PRVA DAMA AMERIČKOG FILMA - Ketrin Hepbern

Žena jake volje i klasične lepote, Ketrin Hepbern je jedina glumica koja je dobila čak četiri Oskara za najbolju žensku ulogu, a još osam puta je bila nominovana za istu nagradu

Zahvaljujući karijeri koja je trajala šest decenija, nazivali su je „prvom damom američkog filma". Njen zaštitni znak su bile visoke jagodice, crvenkasto-kestenjasta kosa i akcenat koji je odavao poreklo iz visoke klase. Iako je posedovala neverovatan talenat i neprevaziđenu trajnost kao glumica, Hepbernova će možda ponajpre ostati upamćena kao neko ko je, prema rečima njenog biografa, „obukao ženama pantalone, bukvalno i figurativno". Ketrin Hepbern je rođena 12. maja 1907. godine u Hartfordu, Konektikat, u porodici dr Tomasa Norvala Hepberna, uspešnog urologa iz Virdžinije, i Ketrin Marte Hoton. Njen otac je podržavao ideju da se objave informacije o opasnostima polnih bolesti u vreme kad se o tome nije govorilo, dok joj je majka bila borac za ženska prava. Decu su hrabrili da izraze svoje mišljenje o svim pitanjima, uključujući i seks. „Mnogi su nas prezirali, ali smo uživali u tome", rekla je Hepbernova o svojoj smeloj liberalnoj porodici. Njen otac je insistirao da njegova deca budu sportisti pa ih je upisivao na plivanje, jahanje, golf i tenis.

  Porodična tragedija
  Aprila 1921. godine Ketrin je pronašla starijeg brata Toma, koga je smatrala svojim idolom, obešenog na potkrovlju. Njena porodica poricala je da se radi o samoubistvu govoreći da je bio srećan dečak. Insistirali su na tome da je u pitanju eksperiment koji je krenuo naopako. Ketrin je bila duboko pogođena njegovom smrću i pala je u depresiju. Nije se družila sa vršnjacima i školovala se u kući, a mnogo godina je slavila Tomov rođendan kao svoj. Školovala se na koledžu Kingsvud-Oksford pre nego što je otišla na Birn Mor koledž, gde se govorilo kako je izbačena zbog pušenja i kršenja pravila. Završila je istoriju i filozofiju 1928. godine, iste godine kad je debitovala na Brodveju. U tom periodu se udala za biznismena Ladloua Ogdena Smita, koga je upoznala dok je bila na koledžu. Razveli su se u Meksiku 1934. godine, a on se ponovo oženio posle nekoliko dana. Iako je njihov brak bio promašaj, Ketrin Hepbern je često isticala da mu je zahvalna na finansijskoj i moralnoj podršci u ranim danima karijere.

  Pozorišna karijera
  Tokom poslednje godine koledža upoznala je mladog producenta koji ju je angažovao za nekoliko manjih uloga. Njena prva glavna uloga je bila katastrofalna, zakasnila je na predstavu, a onda zaboravljala replike, spoticala se i govorila brzo i nerazumljivo. Dobila je otkaz, ali je nastavila da radi u manjim pozorištima kao zamena za druge glumice. Uloga amazonske princeze joj je donela odlične kritike. Hepbernova je osvojila Njujork, a o njoj je počelo da se priča u Holivudu. Skaut Liland Hajvard, sa kojim se posle upustila u vezu, bio je impresioniran pa ju je zamolio da dođe na probu za sledeći projekat studija. U svom stilu, zahtevala je platu od 1500 dolara nedeljno za film (u to vreme zarađivala je između 80 i 100 dolara nedeljno). Posle probe je i angažovana za traženi honorar.

  Ketrin od Arogancije
  Njeno nekonformističko, antiholivudsko ponašanje izvan filma, koje ju je učinilo jednom od najomiljenijih filmskih zvezda i ikonom feminizma, nije odgovaralo šefovima studija koji su se bojali da Ketrin nikad neće postati superzvezda. Iako je bila tvrdoglava, njena radna etika i talenat bili su neporecivi, a godine 1933. osvojila je svog prvog Oskara za najbolju glumicu u filmu Jutarnja slava. Ipak, njene osobine su u to vreme počele da ljute publiku. Iskrena intelektualka oštrog jezika, prkosila je stereotipima o plavušama seks bombama te ere, noseći obična ženska odela i prezirući šminku. Redovno je odbijala intervjue pa je publika nije bolje upoznala. Kad je govorila u medijima, govorila je laži, zabavljajući tako samu sebe. Kada ju je novinar upitao da li je zapravo u braku sa prvim suprugom, Hepbernova je odgovorila: „Ne sećam se." Nakon toga, drugi novinar ju je upitao imaju li dece, a ona je odgovorila: „Dvoje bele i troje crne." Njena averzija prema medijima potrajala je sve do 1973. godine. Nije davala ni autograme jer je to smatrala nasrtajem na privatnost. Takva sklonost donela joj je nadimak „Ketrin od Arogancije”. Publika se brzo osvetila, sve manje gledajući njene filmove.

  Tajna ljubav njenog života
  Hepbernova je prvi put nastupila sa Spenserom Trejsijem u filmu Žena godine. Postali su jedan od najprepoznatljivijih holivudskih parova i na filmu i van njega. Kada su se upoznali, Ketrin je nosila visoke potpetice koje su dodale nekoliko santimetara njenoj vitkoj pojavi, i tada je rekla: „Bojim se da sam previsoka za vas, gospodine Trejsi." U to vreme Trejsi je već bio oženjen, a kao katolik, nipošto nije želeo da se razvede od zakonite žene. Hepbernova je 27 godina bila druga žena u njegovom životu. Par je vešto skrivao svoju vezu od javnosti, koristeći zadnje ulaze studija i hotela, izbegavajući novinare. Hepbernova i Trejsi bili su par veka, ali nisu živeli zajedno sve do poslednjih Trejsijevih godina. I tada su živeli u odvojenim kućama. Posle filma Dugo putovanje u noć uzela je pet godina pauze da bi se brinula o njemu. Iz poštovanja prema Trejsijevoj porodici, nije bila na njegovoj sahrani.
 
  Život na aukciji
  Poslednjih godina života imala je brojne zdravstvene probleme, većinom povezane s Parkinsonovom bolešću. Jedna od najvećih holivudskih zvezda umrla je tiho i povučeno, okružena najmilijima 29. juna 2000. u porodičnoj kući Hepbernovih u Old Sajbruku u 96. godini. U njenu čast na jedan sat su prigušena svetla na Brodveju. Godine 2004, prema njenim željama, sve što je posedovala stavljeno je na aukciju u Njujorku. Brižno je skupljala veliku količinu materijala vezanog za svoju karijeru u Holivudu, kao i privatne stvari kao što je bista Spensera Trejsija koju je sama napravila, i sopstvena ulja na platnu. Aukcijom je skupljeno nekoliko miliona dolara, koje je Hepbernova ostavila porodici i bliskim prijateljima.
  Ketrin je za života odlučila da posle njene smrti neće biti nikakvih spekulacija o bilo kom aspektu njenog života. Motivisana činjenicom da je njen bivši ljubavnik Hauard Hjuz posle smrti u medijima predstavljen kao patološki ekscentrik, Hepbernova je publici potpuno otkrila sve nepoznanice koje su obavijale njen život. Poslednju rečenicu knjige njene biografije A. Skot Berg, dobitnik Pulicerove nagrade, zapisao je 29. juna - onoga dana kada je slavna glumica umrla. Samo dve nedelje kasnije, na policama knjižara širom Amerike našla se knjiga od 370 strana u kojoj glumica poverava čitaocima svoj život. Biografiju Ketrin Hepbern Skot Berg je držao u potpunoj tajnosti pune četiri godine. Hepbernova je obavezala svog biografa da knjiga i bilo kakva pojedinost iz nje ne sme prodreti u javnost pre njene smrti.

  Sočni detalji knjige
  U toj knjizi Ketrin je do detalja opisala trenutak u njenom detinjstvu koji joj je zauvek promenio život. Samoubistvo njenog brata bilo je velika porodična tragedija, ali je za samu Ketrin imalo posebnu težinu. Opisuje i momenat kada je upoznala prvog muža i mnoge zanimljive trenutke iz svog holivudskog života. Posebno je zanimljiv segment knjige u kom opisuje susret sa Hauardom Hjuzom. Njih dvoje je 1936. godine upoznao glumac Keri Grant. Jednom prilikom je Hjuz, samo da bi zadivio Ketrin, spustio avion na golf teren kako bi stigao da završi igru s njom. Hjuz je želeo da se oženi njome, ali je Ketrin tada mislila samo na sebe i na svoju karijeru. Dugogodišnja veza s glumcem Spenserom Trejsijem čini okosnicu biografije Ketrin Hepbern. Dok opisuje ovu ljubav, glumica kaže da se osećala kao da ju je neko „udario maljem po glavi".   

  Afrička kraljica
  Ketrin Hepbern je možda najviše ostala u sećanju po ulozi u filmu Afrička kraljica, za koju je peti put bila nominovana za Oskara. Film je sniman većinom u Africi, a gotovo svi glumci i ekipa oboleli su od malarije i dizenterije - osim reditelja Džona Hjustona i Bogarta, koji uopšte nisu pili vodu. Hepbernova, ćerka urologa, nije odobravala to što oni piju i savesno je pila litre vode svaki dan njima u inat. Tako je obolela od dizenterije da je bolovala i kad se vratila kući, nekoliko meseci posle snimanja.

  Četiri Oskara
  Zahvaljujući karijeri koja je trajala šest decenija, nazivali su je „prvom damom američkog filma". Oskare je osvojila za uloge u filmovima Jutarnja slava (1933), Pogodi ko dolazi na večeru (1967), Lav u zimu (1968) i Letnjikovac na Zlatnom jezeru (1981).