Broj 124
Početna > Prica > JOŠ UVEK SAM DETE U DUŠI

Dalibor Andonov Gru

JOŠ UVEK SAM DETE U DUŠI

Gru veruje da je za uspešan brak potrebno puno razumevanja i ljubavi, kaže da je njegov sin Vuk kruna Daničine i njegove ljubavi, ali i da ga roditeljstvo nije nimalo uozbiljilo i promenilo

Reperu Daliboru Andonovu, poznatijem po nadimku Gru, tokom boravka u kući Velikog brata najviše su nedostajali sin Vuk i supruga Danica. Oni su njegov povratak kući dočekali balonima i plakatom Dobro došao kući, tata.
Tvoja supruga i ti ste dugo zajedno. Koliko razumevanja, strpljenja i ljubavi je potrebno da bi veza opstala?
Potrebno je puno razumevanja i neizmerna količina ljubavi. Naročito u današnje vreme kada brakovi traju po godinu dana i manje. Kapiram da dvoje treba da se pronađu da bi veza funkcionisala.
Misliš li da je rođenje deteta kruna svake ljubavi?
U mom slučaju jeste, iako u praksi ne mora da bude. Često se dešava da dete bude razlog zašto dvoje stupaju u brak. To je dobar razlog za loš brak.
Sećaš li se kako si se osećao kada si saznao da ćeš postati tata?
Spavao sam kada me je Danica probudila i rekla mi da je trudna. Mi smo u tom periodu života već bili u fazonu da je vreme za dete, s tim što nismo postavljali nikakva pravila kada bi to trebalo da ostvarimo. U svakom slučaju, bilo mi je mnogo, mnogo drago. Mada, mislim da u tom trenutku nisam bio preterano svestan šta me sve čaka.
Jesi li imao razumevanja za drugo stanje svoje supruge, je li bila razmažena, jesi li joj ispunjavao želje?
Znam da ima žena koje su u drugom stanju, u najmanju ruku, nepodnošljive, ali Danica svakako nije bila jedna od njih. Nije bila razmažena, naprotiv, a treba uzeti u obzir da jedan period trudnoće, negde pred kraj, nismo proveli zajedno jer sam imao neke poslove van zemlje.
Šta si želeo, dečaka ili devojčicu?
Oduvek sam razmišljao kako bi bilo super da dobijem dečaka. Kada sam saznao da je Danica trudna, više mi nije bilo bitno kog pola će dete biti, važno mi je bilo samo da bude zdravo. Sada, nekako mi je draže što je dečak jer mislim da će meni biti lakše da vaspitavam dečaka. Ne znam da li bih znao žensko dete da vaspitam.
U poslednje vreme sve više očeva prisustvuje porođaju, jesi li i ti bio?
Ako neko to želi, meni je to okej. Lično, nisam prisustvovao.
Kako si proslavio rođenje sina? Je li bilo tradicionalnog cepanja košulje?
Ma, kakvo cepanje košulje, pocepali su mi pola stvari koje sam imao u kući! Prijatelje sam dočekao kod kuće i onda sam se presvlačio s vremena na vreme jer sam ostajao go svakih deset minuta.
Ko je odlučio kako će se dete zvati?
Ja. Pričali smo o mnogim imenima, ali prvo koje je na nas ostavilo najveći utisak je upravo bilo Vuk.
Jeste li bili spremni za roditeljstvo i koliko vas je ono promenilo?
Mislim da smo i Danica i ja vrlo odgovorni, tako da nas nije puno promenilo, osim možda što je učinilo da manje spavamo. I dalje vrlo slično živim kao što sam živeo i pre nego što sam postao roditelj. I dalje se viđam sa prijateljima, izlazim u grad sa društvom i za to mogu da zahvalim Danici što ima razumevanja i što je vrlo tolerantna.
Da li ti čuvaš Vuka kada ona ide u grad?
Danica ne voli da ide u noćne izlaske i veoma retko ode sa drugaricama u grad. Uglavnom je to odlazak na popodnevno piće i tada, naravno, čuvam Vuka.
Da li si zreliji i odgovorniji otkada si postao roditelj?
Na neki način jesam. Od tebe se očekuje da budeš odgovoran, da razmišljaš o tome da imaš dete kući, da moraš da radiš, da donosiš novac... Ali, iskreno, ne mislim da sam mnogo zreliji, mislim da sam odavno zaglavio negde na 22. godini. Živim kao da imam 22-23 godine, ponašam se tako, interesuju me iste stvari kao što su me interesovale pre deset-petnaest godina. Mislim da većina muškaraca ostaje dete u duši.
Slažete li se supruga i ti u vaspitanju Vuka, ko je stroži?
Ni jedno ni drugo nismo naročito strogi, možda je Danica za nijansu stroža. Trudimo se da ne razmazimo dete iako je to, u principu, nemoguće. Međutim, granice moraju da postoje i ne može sve da dobije.
Duško Radović je rekao: „Tucite vašu decu čim primetite da liče na vas". Koliko Vuk liči na tebe, a koliko na Danicu?
Što se fizičkog izgleda tiče, Danica za Vuka kaže da je on ja u malom pakovanju zato što fizički neverovatno ličimo. Što se ponašanja tiče, još je previše mali da bih mogao da zaključim čiji temperament je nasledio.
Jesi li tokom boravka u kući Velikog brata najduže bio odvojen od Vuka?
Prošle godine sam bio duže, tačnije, tri meseca odvojen od njega. Međutim, tada je bilo drugačije, viđali smo se na Skajpu svaki dan po nekoliko puta, u svakom trenutku sam znao šta se dešava kući.
Dok si boravio u kući Velikog brata, da li te je gledao i kako je reagovao kada bi te video?
Kada bi me video na TV-u, odmah bi počeo da viče: „Tata, Tata”. Međutim, posle nekoliko dana je počeo da se oseća zapostavljeno što se njemu ne poklanja sva pažnja pa nije drugima dao da gledaju.
A kako je reagovao kada si se vratio kući? Jesu li ti priredili neki doček?
Stan je bio pun balona, a okačili su i plakat na kojem je pisalo Dobro došao kući, tata. Oduševio sam se, naravno! Nakon izlaska iz kuće, ušli smo u stan oko pet ujutro, Vuk je, naravno, bio u krevetu, ali kada sam ušao u njegovu sobu, bio je budan. Igrali smo se dva sata pre nego što sam ga opet stavio na spavanje.
Od čega danas kao otac najviše strepiš?
Ne razmišljam mnogo unapred, najbitnije mi je da dete bude zdravo. Idemo polako, iz dana u dan. S obzirom na to da je vrlo nemiran i da voli da skače i trči plašim se da li će da padne, ali kapiram da koliko god da paziš, to u nekom trenutku mora da se desi.
Koju muziku puštaš Vuku?
Sluša muziku koju slušamo Danica i ja. Čak je počeo da gleda neke crtaće za koje mu je prilično rano. U pitanju su crtaći koji su rađeni za decu, ali su vrlo korektni i za odrasle, tako da ih gledamo zajedno.
Imate li u planu da povećate svoju porodicu?
Naravno, voleli bismo da dobijemo još jedno dete, ali to ne planiramo. Kada se bude desilo, super.
Šta bi iz svog iskustva poručio budućim očevima?
Da se ne ustručavaju da što pre postanu očevi!