Broj 122
Početna > Zanimljivosti > KAKO SAM NAŠAO DOM

Moj kućni ljubimac

KAKO SAM NAŠAO DOM

Rođen sam i odrastao na ulici. Stanite! Već vam vidim suzu u oku, ali ovo nije tužna priča. Život u predgrađu ima i svojih prednosti: puno prostora za igru, skitnju i istraživanje.
  Ali, kada je dunula hladna košava sa Dunava i pozna jesen obojila krošnje drveća u žuto, shvatio sam da moram da pronađem mirnu luku i stalan posao. Poznavao sam sve komšije u kraju. Bakice nisu dolazile u obzir. Iako naizgled slabašne i fine, brzinom munje bi u svoje drhtave ruke zgrabile metlu ili štap, da me lupe preko leđa i oteraju iz svog dvorišta. Kakva drskost... I deca su bila pravi gnjavatori. Nisu imala previše autoriteta kod svojih roditelja kada su kućni ljubimci u pitanju, pa sam one mlađe od 10 godina odmah izbrisao sa svog spiska potencijalnih kandidata. A onda sam došao do komšinice Ane i pročitao njen profil: obožava sve životinje, pse, mačke, ribice, ptice. Ima prostrano dvorište, kuća baš kakva mi odgovara... Jedino bi njen dosadni pas mogao da predstavlja problem, ali izašao sam ja na kraj i sa gorim facama, a ne sa jednim Akijem.
  I tako je odluka doneta. Samo ju je još trebalo sprovesti u delo.
  Jedne hladne jesenje večeri, popeo sam se na jelku u Aninom dvorištu i počeo tužno da mjaučem. U stvari, drao sam se iz petnih žila. Zamislite tu tužnu sliku: jadna mala promrzla maca preplašeno doziva u pomoć, dok ogromni crni pas urla i skače ispod drveta. Ana je odmah istrčala napolje, uzela merdevine i spasla me, a Aki je dobio grdnju i kaznu. Jednim udarcem dve muve!
  Okupali su me, nahranili, ušuškali, a ja sam zadovoljno počeo da predem, jer to ljudi posebno vole, prosto se raspilave.
  Tako sam dobio posao kao kućni ljubimac. Hej, drugari, posao je sjajan! Besplatna hrana, smeštaj i kozmetički tretmani. Ovog leta idem na godišnji odmor na more, a što je najlepše od svega, Aki ostaje kod kuće. On je po zanimanju čuvar, pa mora da čuva nekretnine kad gazde nisu tu. Šta da mu radim, sam je birao svoj posao...
 
 
  MAČAK CICI
  (Moje pravo ime je, u stvari, Roki, ali znate već te žene, uvek nešto tepaju, pa ajde neću da kvarim...)