Broj 121
Početna > Zanimljivosti > CVET ZA KOJI SE BORILO

Lale

CVET ZA KOJI SE BORILO

Lale su prenete iz Male Azije u Evropu pre više od četiri veka. Nijedna biljka, čak ni orhideja, nije izazvala toliku pomamu kao lala. Nekada se za njih borilo i ginulo, na njima se dobijalo i gubilo imanje, a danas se poklanjanjem ovog cveta iskazuje ljubav

Lale pripadaju porodici ljiljana. Zbog brojnih oblika i varijeteta, kao i bogatstva boja, lala je od davnina omiljena. Ime tulipan poreklo vodi od persijske reči koja znači turban ili omot na glavi. Prvi detaljniji opis lala datira iz 1554. godine, a nalazi se u pismu koje je dobio austrijski vladar Ferdinand Prvi, u kome ga izveštavaju da u vrtu turskog sultana u Istanbulu cveta jedna veoma interesantna biljka koju nazivaju tulipan. U Evropi lala je prvi put procvetala u Nemačkoj 1559. godine i ona se smatra roditeljem svih današnjih formi. Osnivač proizvodnje i selekcije lala je botaničar Klusijus, koji je kao nadzornik bečkih carskih bašta i parkova proizveo više novih sorti.

  Sađenje i nega
  Lukovice treba nabaviti što ranije, tako da se u oktobru mogu pripremiti za sađenje. Pri sađenju izboji na lukovicama treba da dođu do ivice saksije. Ovako zasađene lukovice treba držati na tamnom, umerenohladnom i dovoljno vlažnom mestu, najbolje u podrumu, i pokriti ih 10 cm visokim peskom. Treba voditi računa da pesak sve vreme bude malo vlažan. Do januara će se na lukovicama razviti toliko žila da će one prodreti i kroz rupicu na dnu saksije, a i gornji deo biljke klica dostići će visinu od oko 10 cm. Ako se pipanjem u njoj oseti cvetni pupoljak, saksije treba izvaditi iz peska i staviti u nezagrejanu sobu među prozore. Zemlju treba dobro zaliti, a gornji deo biljke pokriti praznom saksijom ili zaštitom od papira. Kad se pod saksijom klica sa cvetom dobro razvije, lale treba izložiti punom svetlu i premestiti u toplu sobu, gde će se uskoro razviti cvetovi.