Broj 121
Početna > Zanimljivosti > CRNO-BELI GROF

Moj kućni ljubimac

CRNO-BELI GROF

Dugo sam želela da imam kućnog ljubimca i želja mi se konačno ostvarila. Nisam ga čak ni kupila, nego sam ga našla. Nazvala sam ga Grof. Imao je par meseci tada, a kod mene je već nekih šest godina. To je jedno malo biće koje ima osećanja kao i čovek. To je jedan mali nestaško koji zakopava kosti po dvorištu i koji mi jede cveće, tačnije on sačeka da mi cvet procveta i onda ga odgrize. Obožava decu, a i ona njega, tako da su sva deca iz komšiluka mahom kod mene u dvorištu. Vrlo je umiljat i dobroćudan, prava maza.
  Ne da nikom da uđe u kuću jer se baca pod noge i šapom te gura da ga maziš.
  Jednom prilikom bila sam nešto tužna, čučnula sam pored njega i zaplakala, a on mi je u tom trenutku stavio šapu na glavu, samo što nije rekao: Šta ti je, što plačeš? Mnogo je nestašan, sad kada je pao ovaj poslednji sneg, popeo se na kućicu koja je blizu ne tako visoke ograde. Obično šapama stane na ogradu i posmatra i tako je bilo i ovog puta, samo što je bilo klizavo i on je skliznuo i nije mogao da se vrati dok ga komšinica nije videla i prebacila ga. Ali to je jedno divno biće koje je čovekov najbolji prijatelj, on je jedini koji baš ume da vam se obraduje u bilo koje doba dana i noći.
  To je jedno blentavo, tufnasto kuče, što njegove fotografije i pokazuju
 
Autor: Jelena Ignjatović