Broj 120
Početna > Poznati > PISANJE KAO POROK - Ernest Hemingvej

Ernest Hemingvej

PISANJE KAO POROK - Ernest Hemingvej

Kada se jednom pisanje pretvori u glavni porok, jedino smrt ga može omesti - govorio je dobitnik Nobelove i Pulicerove nagrade Ernest Hemingvej

Hemingvej je rođen u Sjedinjenim Američkim Državama 1899. godine, u državi koja nosi indijansko ime - Ilinois. Njegov otac bio je lekar, voleo je sportove i lov, a život je završio samoubistvom, što Hemingvej nikada nije preboleo. Majka je bila tiha i povučena žena, volela je muziku i religiju i silno je želela da joj sin bude muzičar, ali Ernesta su privlačile udice i puške. Osim toga, u detinjstvu ga je magnetski privlačila još jedna sprava - pisaća mašina. Do kraja života nikada neće putovati bez te tri stvari: udice, puške i pisaće mašine. Od oca je nasledio avanturistički duh i nemiran temperament koji je vrlo rano odredio njegov životni put: već u ranoj mladosti znao je da ga uobičajeni život i standardna zadovoljstva neće zadovoljiti. Želeo je nešto više, pa je počeo da putuje. Fizički snažan, radoznao i žedan života, obišao je Evropu, Ameriku, Kinu i Afriku. Kratko je bio i na ratištu, jer je po dolasku ranjen, ali ga je ranjavanje naučilo da je život isuviše kratak da bi bio protraćen.

  Sunce se ponovo rađa
  Ubrzo odlazi u Pariz, u kome se beda zaliva alkoholom, a tuga kupa u ludilu literature, konjaka i slika. Upoznaje Elizabet Hedli Ričardson, kojom se ubrzo ženi i dobija sina Džona. Intervjuiše Lojda Džordža i Musolinija i izveštava čitaoce o grčko-turskom ratu. Ubrzo ulazi u krug Gertrude Stejn i Ezre Paunda, koji podržavaju Hemingvejeve književne ambicije. Objavljuje Tri priče i deset pesama (1923), U naše vreme (1924) i Prolećne bujice (1926).
  Nemirnog duha, nastavlja sa putovanjima i traga za novim temama, licima i samim sobom. Hemingvej svetsku slavu stiče romanom Sunce se ponovo rađa 1926. godine. To je bio roman o ljudima izgubljene generacije, o mladima koji su preživeli strahote svetskog rata i iz njega poneli ne samo fizičke nego i duševne ožiljke, ali i duboko razočaranje zbog izneverenih ideala i poremećenih vrednosti u posleratnoj stvarnosti. S ovim romanom u njegov život ulaze uspeh i slava, ali, kako to obično i biva, ne i sreća. Razvodi se, ali se ubrzo opet ženi. Izabranica je Polina Fajfer. Međutim, ogroman udarac nanelo mu je očevo samoubistvo 1928. godine. Dogodine, ipak, objavjuje još jedan roman ratne tematike - Zbogom, oružje. Posle toga napušta Evropu i seli se u Ki Vest na Floridi, gde su se rodili njegovi sinovi Patrik (1929) i Gregori (1932). Hemingvej se razvodi i ponovo ženi, a sa novom suprugom, takođe književnicom, Martom Gelhorn odlazi u Kinu, a kasnije i na Kubu, gde provode neko vreme.

  Usamljen kao klovn
  Stiže u Španiju kao ratni dopisnik grupe američkih listova, a upravo iskustvo iz Španskog građanskog rata pretočiće u roman Za kim zvono zvoni (1940), koji će osvojiti veliki broj čitalaca i još više učvrstiti reputaciju Ernesta Hemingveja kao velikog pisca. Popularnosti ovoga romana doprineće njegova ekranizacija sa Garijem Kuperom i Ingrid Bergman. Posle toga nastaje velika pauza, ali i intenzivan život i putovanja. U Londonu 1945. upoznaje četvrtu i poslednju ženu Meri, s kojom ostaje do kraja života.
  Godine 1950. izlazi roman Preko reke pa u šumu, a kritika ga proglašava najslabijim Hemingvejevim delom. To je pogodilo pisca i 1952. godine objavljuje kratki roman Starac i more koji je dobio nepodeljena priznanja kritike i Pulicerovu nagradu za književnost. Interesantno je da je ovaj roman napisao za samo šest dana.
  Tada počinju godine pune nemira. „Nekada sam se hranio samoćom, ali to može čovek kada je mlad. Sada sam usamljen kao klovn" - govorio je. U Africi preživljava avionsku nesreću u džunglama Ugande, a sutradan kreće drugim avionom koji se zapalio pri uzletanju. Ali, i to je preživeo, jer je morao da obavi još dve stvari u životu: da primi Nobelovu nagradu i da se ubije. Poruka koja je pročitana 1954. na dodeli Nobelove nagrade, kojoj nije mogao da prisustvuje zbog povrede koju je zadobio u Africi kad je pao iz aviona, glasi: „Pisati što se bolje može znači živeti usamljenim životom. Kako bi jednostavno bilo pisanje kad bi samo bilo potrebno pisati na drugi način ono što je već dobro napisano. Baš zato što smo u prošlosti imali tako velike pisce, pisac tera i izvan mesta do kog može da ide, tamo gde mu čak niko ne može pomoći. Suviše dugo govorim za pisce. Pisac mora pisati ono što ima da kaže, a ne govoriti. Hvala vam."

  Dramatičan kraj života
  Godine 1956. Hemingvej se vraća u Španiju, gde ga ponovo privlači njegova stara strast za koridom. Sa dolaskom šezdesete, zdravlje mu je bivalo sve gore: šećerna bolest, ciroza, arterioskleroza, impotencija, oslabljen vid, sve ga je to bacalo u depresiju. Pamćenje ga je izdavalo pa više nije mogao ni da piše. „Šta život čini vrednim?" - zapitao je prijatelje nekoliko nedelja pred smrt. „Baviti se lepim poslom. Jesti i piti sa prijateljima. Doživeti lepe trenutke u krevetu. Od svega toga ja nemam ništa." A to nikako nije mogao da podnese. Papa, kako su mnogi prijatelji zvali Ernesta Hemingveja, umro je kao što je živeo, na vrlo dramatičan način. U rano julsko jutro, 1961. godine u pidžami odlazi u podrum svoje kuće gde se nalazilo oružje. Više je voleo da spreči telo da ga i dalje izdaje nego da živi, pa je napunio omiljenu pušku i sasuo sebi u usta ubistvene metke. Oduzima sebi život, kao što je to učinio i njegov otac, ne ostavivši za sobom nijednog napisanog retka kojim bi objasnio ovaj čin. Sahranjen je 6. jula 1961. godine u podnožju planine Testerin Zub. Pre spuštanja u raku njegovi sinovi su zatražili da se pročita njegov čuveni stih koji pamte svi oni koji su pročitali knjigu Sunce se ponovo rađa: Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek...   

  Hemingvejev mohito
  Hemingvej je poznat po tome što je voleo da pije. O dvadesetim godinama prošlog veka rekao je: „Ponekad poželim da sam kroz ta vremena prošao trezan da ih se mogu sećati, ali, opet, da sam bio trezan, ona ne bi bila vredna sećanja." Uspomene na njegove dogodovštine čuvaju mnogi barovi. U jednom njujorškom baru sa društvom je sreo pisca Džona O'Haru, koji se hvalio svojim štapom za hodanje, napravljenim od najtvrđeg i najfinijeg drveta. Hemingvej mu je ponudio 50 dolara ako ga prepolovi golim rukama. Uzeo je štap i slomio ga - sopstvenom glavom. Slavni i cenjeni pisac proslavio je koktel mohito, koji je sam smislio u havanskom baru La Bodeguita del Medio. I dan-danas, upravo zbog Hemingveja koji je dugo živeo na Kubi, ovaj bar posećuju milioni turista.