Broj 120
Početna > Lepi i zdravi > JELOVNIK KOJI TELO NE VOLI

Alergije na hranu

JELOVNIK KOJI TELO NE VOLI

Alergije na hranu su ozbiljan zdravstveni problem koji se može završiti tragično, ali, srećom, najčešće alergijske reakcije su one blaže. Čak i kad dođe do najtežih reakcija, hitnom lekarskom intervencijom spase se većina života, pa su smrtni slučajevi vrlo retki

Broj ljudi koji razvijaju neki oblik alergijske reakcije na barem jednu namirnicu samo u SAD iznosi oko 11 miliona, sa oko 150 smrtnih slučajeva godišnje na 30.000 hitnih intervencija zbog alergijskog stanja opasnog po život.
 
  Hrana koja izaziva alergije
  Za alergiju na hranu nema leka, pa je jedini način potpuno izbegavanje hrane koja izaziva alergiju. Najčešće alergije su na kikiriki, orahe, bademe, lešnike i druge orašaste plodove, zatim na ribu, rakove, školjke i ostale morske plodove, jaja, soju i druge žitarice, a među voćem i povrćem alergije najviše izazivaju jagode i kivi. U slučaju jaja, češće su alergije na belance. U hrani ih najčešće izazivaju masnoće i šećer, a osim na određenu namirnicu, alergija se može javiti i samo na dodatke (aditive), boje, konzervanse i pesticide. Najnovija istraživanja pokazuju da neke genetski modifikovane namirnice mogu imati povećan broj alergena. Ljudi koji su alergični na polen često su alergični i na jabuke, sirov krompir, grašak, kivi i celer, a alergični na jaja često na kožnim testovima reaguju i na piletinu, iako se ta alergija u stvarnosti ne razvija (piletinu mogu jesti bez posledica). Jednom izražena alergija može ostati čitavog života, a može se i povući nakon određenog vremena. Alergije na mleko najčešće se javljaju kod male dece, ali se u većini slučajeva kasnije potpuno povlače. Reakcije na hranu mogu biti toksične i netoksične: toksične su trovanja hranom koja u sebi ima bakterije ili toksine, a netoksične se javljaju kod preosetljivih osoba. Netoksične reakcije dele se na alergije, koje izazivaju imunološki mehanizmi, i na reakcije nepodnošenja.
 
  Najčešći simptomi
  Alergijske reakcije mogu da se jave bilo kada, pa se tako kod nekih ljudi reakcije javljaju iznenada, nakon što su određenu hranu jeli godinama bez problema. Najčešće su to kožne i oralne reakcije koje variraju od blagih (svrab kože, pečenje ili svrab jezika, blagi otok jezika, nepca ili ždrela) do opasnih po život: takozvani anafilaktički šok, koji zahteva hitnu intervenciju. Neki alergičari razvijaju simptome slične astmi.
 
  Testiranje, lečenje i preventiva
  Da li je neko alergičan može se ustanoviti kožnim (iglom se pod kožu unosi mala količina alergena) i provokacionim testom (davanjem određene hrane i praćenjem reakcija pod nadzorom lekara). Iako leka koji bi potpuno uništio alergijsku reakciju nema, postoje vrlo efikasni lekovi za hitne slučajeve, kao i oni koji se uzimaju kao preventiva. Ako se s lečenjem ne počne na vreme ili ako se potpuno ne izbaci hrana koja izaziva alergiju, stanje se kod velikog broja obolelih pogoršava. Kad se ustanovi na šta je osoba alergična, izbegavanje nije uvek jednostavno: treba naučiti da čitate etikete s proizvoda i znati sastav hrane. Tako, recimo, mleka i jaja ima u brojnim industrijskim proizvodima (majonez, testenina) i domaćim jelima. Neke osobe su alergične na namirnicu u svim oblicima, dok kod drugih reakcija varira, u zavisnosti od toga kako je namirnica tretirana. Tako su neki alergični na jaja, dok bez problema jedu majonez, biskvite, kolače i testeninu s jajima. Baš zato što se alergije mogu menjati, osoba može stotinu puta pojesti kolač s jajima ili majonezom bez ikakvih posledica, ali odjednom se može i na te namirnice javiti reakcija, koja može biti i vrlo jaka. Upravo zbog nepredvidljivosti alergijskih reakcija alergične osobe treba da budu oprezne i da u ishranu pažljivo uvode nove namirnice.