Broj 120
Početna > Intervju > IZMEĐU TIŠINE I REČI

David Albahari

IZMEĐU TIŠINE I REČI

Iako je David Albahari sanjao da postane zen baštovan i rok bubnjar, postao je pisac, možda zato što je odavno naučio da ne treba gubiti vreme na zaludne stvari, pogotovo na one koje ne mogu da se dese

Datum rođenja: 5. mart 1948.
Mesto rođenja: Peć
Roditelji: Isak i Mara

Iako je David Albahari sanjao da postane zen baštovan i rok bubnjar, postao je pisac, možda zato što je odavno naučio da ne treba gubiti vreme na zaludne stvari, pogotovo na one koje ne mogu da se dese

O zavičaju
U Peći sam se rodio i živeo samo prvih nekoliko meseci. U Ćupriji sam proveo prvih šest godina. U Zemun sam došao kao šestogodišnji dečak. Stoga je moj zavičaj svugde pomalo, ali najviše u Zemunu.

Najdraža uspomena iz detinjstva
Leta koja sam provodio u jednom bosanskom selu. Kakav divan svet se tada otvarao gradskom dečaku!

Prva ljubav
Opisao sam je u jednoj maloj priči u knjizi Porodično vreme. Ja sam imao pet, ona četiri godine.

Osoba ili događaj koj je dao neizbrisiv pečat vašem životu
Moji roditelji i nežnost koja je iz njih zračila. I, naravno, dolazak u Zemun.

Uzor
Od pisaca - Vilijem Fokner. Od rok muzičara - Džems Tejlor.

Sreća
Ko traži sreću izvan sebe, a ne u sebi - neće je nikada naći.

Ljubav
Osećanje koje se najviše zloupotrebljava.

Lepota
Nisam siguran da lepota doista postoji. Postoji naša spremnost da nešto ili nekoga proglasimo lepim, ali to je pitanje dogovora, a ne istine.

Život
Najdragoceniji dragulj koji je dat čoveku, a koji većina ljudi nemilosrdno potroši ne shvatajući da ga više nikada neće dobiti.

Vera
Ne razumem spremnost ljudi da se priključe formalno organizovanom verskom sistemu, ali poštujem njihovo pravo na to.

Prijateljstvo
Dobar prijatelj je kao kamen temeljac: bez njega se sve raspada.

Slava
Slava nije potrebna slavljeniku, već onima koji ga slave.

Brak
Nauk koji se nikada do kraja ne nauči, i za koji bi, zapravo, bila potrebna bar dva života.

Žene i muškarci
Poštujem i jedne i druge, posebno one koji smatraju da između njih nema duhovnih razlika.

Porodica
Elementarna jedinica ljudskog roda.

Dom
Mesto na kojem se najspokojnije spava.

Domovina
Zemlja iz snova.

Praštanje
Uslov da se bude pravi čovek.

Kajanje
Poslednja opomena pred isključenje.

Najveća vrednost u životu
Dobrota.

Deca
Najlepša stvar koja čoveku može da se desi.

Zdravlje
Nešto čega postajemo svesni kada počnemo da ga gubimo.

Smrt
Neminovnost koja mi nikada neće biti jasna.

Vernost
Vrlina koju je najteže očuvati.

Novac
Nužno zlo.

Putovanja
Divno je putovati jer se tako najviše nauči o svetu i ljudima. Najimpresivnije putovanje bio je moj prvi odlazak u Izrael kada sam imao 13 godina.

Osobine koje najviše cenite kod drugih ljudi
Dobrota, tačnost, uvažavanje razlika, spremnost da se pomogne.

Koje biste svoje vrline istakli
Odsustvo isticanja svojih vrlina.

A mane
Popustljivost.

Kako se odnosite prema neprijateljima
Sa razumevanjem, koliko to okolnosti dozvoljavaju.

Najbolja odluka u životu
Da se posvetim pisanju.

Najgora odluka u životu
O tome je bolje ne govoriti.

Da možete da menjate svoj život i put koji ste prešli, šta biste menjali
Jednu stvar sam naučio - ne treba gubiti vreme na zaludne stvari, pogotovo na one koje ne mogu da se dese.

Najveći san
Da budem zen baštovan.

Želja koju niste ostvarili, a to želite
Da budem bubnjar u rok bendu.

Najveća radost u životu
Deca Natan i Rebeka.

Najveća tuga
Činjenica da život ima kraj.

Životni moto
Opasnost je u odlaganju.

Kada bi trebalo u jednoj rečenici da predstavite sebe, kako bi ona glasila
Ostao je zauvek neodlučan između reči i tišine.

Najdraža uspomena u životu
Ceo život će tek biti moja najdraža uspomena.

Omiljeno muzičko delo
Bahove svite za čelo.

Pesma, melodija koju najčešće pevušite
Kaja od Boba Marlija.

Omiljena knjiga
Foknerove Divlje palme.

Najdraži film
Pet lakih komada.

Pozorišna predstava koju najviše volite
Čekajući Godoa.

Omiljeni parfem
Miris čiste kože.

Boja
Svetloplava.

David za legalizaciju marihuane
Kasnih osamdesetih, Albahari je započeo prvu formalnu peticiju za legalizaciju marihuane u Jugoslaviji. Ovo je istovremeno bila jedina zvanična inicijativa za legalizaciju kanabisa.

Nagrade su teret koji obavezuje
Za knjigu priča Opis smrti (1982) dobio je Andrićevu nagradu. Knjiga priča Pelerina (1993) nagrađena je nagradama Stanislav Vinaver i Branko Ćopić. Roman Mamac dobio je NIN-ovu nagradu za najbolji roman u 1996. godini, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije, Balkaniku i Most-Berlin. Roman Pijavice nagrađen je Nagradom grada Beograda (2006). U martu ove godine italijanski prevod romana Mamac ušao je u najuži izbor za nagradu koja se dodeljuje za najbolju prevedenu knjigu u Italiji. Vitalovu nagradu Zlatni suncokret za najbolju knjigu u prošloj godini Albahari je dobio za zbirku priča Svake noći u drugom gradu. Prilikom primanja nagrade, Albahari je istakao da su nagrade teret jer ga obavezuju da uvek mora biti bolji. Ipak, ova nagrada mu je, kako priznaje, posebno draga jer je skrenula pažnju na njegovu knjigu priča, a on o sebi već punih 40 godina misli kao o piscu kratkih priča.

Mila Milosavljević