Broj 120
Početna > Prica > AUTORITET U KUĆI

Saša Matić

AUTORITET U KUĆI

Pevač Saša Matić, otac Aleksandre i Tare, o privatnom životu priča stidljivo. Ipak, otkriva neke detalje i nada se da neće ličiti na junaka iz filma Mi nismo anđeli 2 kada mu ćerke porastu

Saša ćerke vaspitava razgovorom, ne voli razmaženost i kaže da se trudi da na decu prenese sve ono najbolje što je dobio od svojih roditelja.
 
  Šta vam je prvo prošlo kroz glavu kada ste saznali da ćete postati otac?
  U tom trenutku sam imao mnogo posla i obaveza tako da nisam imao kada da razmišljam. Međutim, kada se Aleksandra, naša prva ćerka, rodila osetio sam se neverovatno! Dolazak deteta na svet je izuzetno lep osećaj koji poznaju svi roditelji.
  Kako vam je supruga saopštila vest?
  Bilo je to pre dosta vremena, tako da ne mogu tačno da se setim. U svakom slučaju, sama vest je ostavila jači utisak na mene nego način na koji mi je ona saopštena.
  Mislite li da ime donekle određuje čoveka i jeste li razmišljali o tome kada ste birali imena za svoju decu?
  Mislim da ne određuje, ono može jedino lepo da zvuči. Nije bitno kako se čovek zove, već da li je on vaspitan ili nije, šta je uradio u životu i kako se ponaša. Vaspitanje i ponašanje su osobine koje određuju čoveka, a ne ime.
  Mislite li da je teže podizati i vaspitavati ćerke ili sinove?
  Po mom mišljenju, to je jednako teško jer su danas deca neverovatno inteligentna. Kada smo moj brat i ja bili mali, bilo je mnogo drugačije, da ne kažem lakše, vaspitavati decu. Ne kažem da su moji roditelji manje ulagali u nas ili da su manje vodili računa, ali su stvari svakako bile drugačije. Dejan i ja smo izlazili iz kuće u devet-deset sati ujutro, a vraćali se uveče u sedam-osam sati. Provodili smo dan u igri, ručali kod drugara... sve je bilo mnogo slobodnije. Danas se deca od malih nogu moraju čuvati od raznoraznih situacija, svuda voziti, stalno nadgledati... Čovek sam koji se bavi šou-biznisom, tako da nemam mnogo slobodnog vremena koje bih mogao da posvetim svojoj deci. Ali, kada sam sa njima, potpuno im se posvećujem i pokušavam da ih vaspitam na najbolji mogući način.
  Primenjujete li vi u vaspitanju ono što su vaši roditelji primenjivali na vama?
  Apsolutno! Mislim da su napravili sjajan posao i biću ponosan ukoliko i sam budem mogao na taj način da vaspitam svoju decu.
  Šta vam je bliže, batina ili razgovor?
  Kod mene je uvek zastupljeniji razgovor. Smatram da se pedagoškim putem mnogo bolje mogu rešiti problemi i nesporazumi nego batinom. Pokušavam da kod dece stvorim princip zasluga. Od svoje dece sam uvek tražio rezultat, tačnije od moje starije ćerke koja je sada već dovoljno velika da to može da razume i primeni. U našoj zemlji mnogi roditelji ne mogu da priušte deci ono što ja mogu da priuštim svojoj. Zato sam želeo da shvati kako nije bogomdano da kupimo danas pola radnje samo zato što je ona moja ćerka. Razmaženost i bahatost bilo koje vrste ne odobravam, već želim da se one izbore za određene rezultate koje ja zahtevam već od malih nogu.
  Kada deca histerično traže nešto, kako rešavate situaciju?
  U tom slučaju tek neće dobiti! Ne dolazi u obzir! Veliki sam autoritet i kada kažem ne, može zemlja da se okrene to je i dalje ne.
  Da li već sada postoje ograničenja kojih vaša deca moraju da se pridržavaju?

  Apsolutno! Kao i svaka deca, i moja se ljute zbog toga, ali mogu da se ljute do sutra. Najlakše je naljutiti se.
  Mislite li da su ćerke privrženije očevima, a sinovi majkama?
  Verujem da ta teza ima osnove, sudeći po ličnom iskustvu. Ali, naš ćale je bio zakon i veliki autoritet i morali smo da ga poštujemo. Ipak, mislim da ćerka ume više da poštuje oca.
  Da li se bojite kako ćete reagovati kada vam ćerka dovede dečka prvi put u kuću?
  Nisam o tome mnogo razmišljao, mislim da je rano za to. U svakom slučaju, trudiću se da budem malo slobodniji nego Nikola Kojo u Anđelima.
  Pevate li svojim ćerkama?
  Sviram im malo na klaviru kada mogu, mada, ovoliko malo vremena koliko imam, trudim se maksimalno da im posvetim i da im pružim na najbolji mogući način.
  Kako biste reagovali kada bi vaše ćerke sutra odlučile da se bave pevanjem?
  Ukoliko bih smatrao da su dobre u tome, rekao bih im svaka čast, krenite tim putem i maksimalno bih im pomogao da dostignu pravi vrh. Međutim, ukoliko bih video da to nije to, da nisu dovoljno talentovane, sigurno im ne bih dopustio da se bave tim poslom. Ako bi one i dalje insistirale na tome, morale bi same da rade jer od mene ne bi dobile nikakvu pomoć.
  Mislite li da sport ima jaku ulogu u odrastanju dece?
  Izuzetno je bitan. Verujem da bi deca trebalo da imaju svaki ili barem svaki drugi dan neke sportske aktivnosti. Starija ćerka trenira plivanje. I sam redovno idem na plivanje i rekreaciju.
  U kući ste okruženi ženama, javi li vam se ponekad želja da dobijete i dečaka da biste „povećali brojčano stanje muškaraca u kući"?
  Nisam opterećen time. Bitno mi je da se nalazim u lepom okruženju, a manje je važno da li je muško ili žensko, porodično ili prijateljsko.