Broj 12
Početna > Intervju > UDAĆU SE NA PUSTOM OSTRVU

Tamara Paunović

UDAĆU SE NA PUSTOM OSTRVU

Tamara Paunović se već više od decenije uspešno bavi manekenskim poslom. Prošetala je pistama od Londona do Rima, pojavljivala se u spotovima , uradila mnogo editorijala, reklama, a od nedavnoima svoju agencijuza organizaciju venčanja

Tamara, jedna sasvim prijatna i vedra devojka, se na zakazani intervju pojavila dvadesetak minuta ranije, i uz poslepodnevnu kaficu proćaskala o modi, trendovima, dizajnerima, dijetama...

Da li si oduvek mislila da ćeš se baviti poslom vezanim za modu? Kako si počela da se baviš manekenstvom?
Nikada nisam mislila da ću se baviti ovim poslom. Kada sam bila druga godina gimnazije, moja profesorka muzičkog insistirala je da se prijavim u udruženje manekena i da završim kurs. Iako sam to odbijala, ona je bila uporna i na kraju sam je poslušala. Manekenstvo mi je vremenom iz hobija preraslo u pravi posao. Ja sam tim poslom počela da se bavim jako rano, sa 16 godina. Mislim da su to godine kada ne možeš biti siguran šta u životu želiš da radiš, ali prvenstveno nikada nisam mislila da ću se baviti tim poslom jer sam bila jako stidljivo i povučeno dete. Sada vidim da mi je manekenstvo pomoglo da izgradim sebe u potpunosti.
Šta po tvom mišljenju znači biti moderan? Da li to podrazumeva praćenje trendova?
Ja sam za to da se do negde prate trendovi, ukoliko ste u mogućnosti i volite modu. Moderan znači biti moderan u svakom smislu, način ponašanja, komunikacije, ispijanja kafe, stil života. Postoji mnogo žena koje su perfektno obučene, ali sa druge strane vidiš da to nije to. Mnogo puta sam na ulici videla žene obučene po poslednjoj modi, kao da su sišle sa naslovne strane Voga, ali ne znaju to da ponesu.
Imaš li omiljenog modnog dizajnera, domaćeg i stranog?
Imam naravno. Što se domaćih dizajnera tiče, sa većinom sam radila, a privatno najviše volim da nosim keacije Suzane Perić, Dragane Ognjenović i Verice Rakočević. Osim njih, mislim da modna kuća ’Mona’ ima svoj sjajni tim kreatora. Od stranih dizajnera bih izdvojila D&G, Prada, Gucci.
Da li podržavaš “mršavice” u svetu mode, ili si pre za “žene s oblinama”?
Ne podržavam anoreksiju ni izgladnjivanje, jer je takav način življenja po mom mišljenju ravan katastrofi. Kada sam ja počinjala da se bavim manekenstvom, počinjalo se sa 15, 16, 17 godina, danas se počinje mnogo ranije. Neke devojčice počinju već sa 12 i 13 godina, što je zaista prerano.
Izgladnjivanje dovodi do bolesti. Tada umesto devojke, pistom zaista šeta ofinger. Mislim da u celoj priči najviše greše roditelji koji zbog velikih ambicija – para, slave, uspeha, dozvole da im se dete razboli. Ja sam uvek za prirodne obline. Naravno, kada se baviš manekenstvom moraš da poštuješ neke standarde kilaže.
Držiš li dijete pred određene modne nedelje? Kako održavaš vitku liniju?
Imam sreću genetike. Mogu da zahvalim majci prirodi jer stvarno puno jedem, a nemam problem sa gojenjem. Inače treniram, ali isključivo zato jer mi vežbanje pomaže da se bolje osećam, da izbacim svu negativnu energiju. Kada bi me neko stavio na dijetu, da moram da jedem samo određene stvari, stvarno ne znam kako i koliko bih izdržala. Ja imam problem da povratim kilograme, ukoliko smršam kilogram, dva.
Sada se baviš organizovanjem venčanja zajedno sa Marijom Tarlać, pomažete li budućim mladama da izaberu venčanicu?
Ponekad preporučimo, damo neki savet ali na kraju su one te koje odlučuju. Uglavnom znaju šta hoće. Naravno, ukoliko im je potrebna pomoć uvek smo im na raspolaganju.
Kako zamišljaš svoje venčanje iz snova, u čemu bi bila obučena – venčanica iz bajki ili nešto drugačije?
Nećeš verovati, ali ja nikada nisam zamišljala svoje venčanje, možda kao mala devojčica. Ako bih morala da se odlučim, mislim da bih se najradije udala na pustom ostrrvu. Videla sam zaista puno venčanja, koja su odredom podrazumevala puno ljudi, pozitivne stresove i mislim na kraju ipak bih se odlučila za pusto ostrvo, i venčanicu sa šlepom koji bi prekrio celo ostrvo.
Šta planiraš da kupiš za predstojeću proleće-leto sezonu? Šta će po tvom mišljenju biti apsolutni modni hit sledeće sezona?
Planiram da kupim velike naočare za sunce, baletanke, kojih imam već gomilu, veliku torbu i neprevaziđeni džins koji ne izlazi iz mode.
Prihvataš li tuđe savete i kritike kada biraš šta da obučeš?
Prihvatam, ali samo od osobe koja ima stila i čije mišljenje uvažavam. Na taj način može uvek nešto novo da se nauči. Najčešće volim sama da idem u šoping, jer imam izgrađen stil odevanja i znam šta mi dobro stoji.
Imaš li omiljenu boju, da li najčešće kupuješ garderobu baš u toj boji?
Ne, ali sam sigurna da će mi ovog leta omiljena boja biti bela. Imam puno crne, sive, braon garderobe koja se nosila ove zime i koju ću okačiti u ormar čim stigne leto.
Da li više voliš štikle ili ravne cipele?
Ravne definitivno. Volim i jedne i druge, noga je mnogo lepša na štiklama jer ističe ženski seksepil. Ja nemam tu potrebu da se penjem na štiklu.
Da li na sebi uvek imaš neki komad nakita ili ti to nije mnogo bitno?
Ne, ne volim nakit. Leti stavim poneki komad bižuterije kada mi se uklapa u odevnu kombinaciju. Na drugim osobama volim da vidim, ali na sebi ne. Jedino što uvek imam na sebi je dobar, veliki sat.
Na šta ti nikada nije žao da potrošiš novac?
Nikada mi nije žao da potrošim novac na torbe. Ponekad se šalim sa svojim roditeljima da kada bi neko prodao moje torbe, obogatio bi se, toliko sam u stanju da dam pare za torbe. Torbe su pored obuće moj fetiš.
Šta mišliš, kako će izgledati modna scena za dvadeset godina i gde tu vidiš sebe?
Biću sigurno na neki način vezana za modu jer mi je ušla pod kožu, zato što i dan danas, bez obzira što se još uvek bavim manekenstvom, drugi poslovi kojima se bavim imaju vezu sa modom i estetikom. Sigurno ću ostati u modi.

Autor: Suzana Stanarević