Broj 119
Početna > Lepi i zdravi > UGLJENI HIDRATI

Naučite kako da budete zdravi

UGLJENI HIDRATI

Za zdrav, dug život i mladolik izgled, jedan od najvažnijih elemenata jeste stalno održavanje insulina na niskom nivou. To se postiže baznom ishranom, svežim povrćem i redovnom fizičkom aktivnošću

Sve je više hroničnih bolesti koje odnose milione života. Razlog tome, u čemu se slaže veliki broj stručnjaka, jeste konzumiranje hrane bogate rafiniranim ugljenim hidratima. Beli šećer i belo brašno su najštetniji, ali pored njih postoji puno proizvoda koje je čovek uvrstio u svoj jelovnik. Pre sistematske proizvodnje žitarica, čovek i njegovi preci hranili su se uglavnom mesom i plodovima iz prirode. Nisu unosili ni poznavali koncentrovane ugljene hidrate koje danas obilato unosimo u telo kroz razne vrste hleba, krompir, pirinač, slatkiše...
  Čovekov organizam nije imao potrebu da se kroz evoluciju privikava na takvu vrstu hrane, a 10.000 godina predstavlja kratko razdoblje da se organizam promeni i privikne na bolju preradu koncentrovanih ugljenih hidrata. Većina ljudi se upravo hrani takvom hranom zato što je najjeftinija, najbrže daje energiju i osećaj sitosti.
 
  Zdrava ishrana je najvažnija
  Ljudi, nažalost, nisu svesni da takvom hranom svakodnevno izazivaju u telu hormonske poremećaje i da se polako ali sigurno ubijaju. Takva hrana neće odmah dovesti do tragičnih posledica po zdravlje, neće ni za nekoliko godina, ali svi koji se hrane na taj način se već u tridesetim nađu među obolelima od neke lakše ili teže hronične bolesti, najčešće kardiovaskularne. Telo je žilavo i brani se pred razornim delovanjem konstantno i preterano povišenim insulinom u krvi, a malo-pomalo dolazi do niza poremećaja. Stepen oštećenja zavisi i od količine i vrste rafiniranih ugljenih hidrata koji se unose i same genetske strukture koja dozvoljava telu da lakše ili teže izlazi na kraj s tim problemima.
 
  Insulin loše deluje na srce
  Naučnici su odavno otkrili da pokusni miševi koji su ceo život držani na minimalnoj ishrani žive znatno duže od onih koji su se redovno hranili. Živeli su duže ne zbog malog unosa hrane već zbog toga što su njihovi nivoi insulina držani stalno na niskoj granici. Insulin loše deluje na srce, a njegov povišen nivo nakuplja masnoću u krvi, što dovodi do začepljenja koronarnih arterija. Povišen nivo insulina dovodi do rasta glatkih mišića unutar krvnih žila pa je protok krvi i zbog toga otežan. Na isti način su ugroženi i fini nervi u mozgu i oku, što povećava rizik od moždanog udara i slepila zbog masivnih krvarenja mrežnjače - dijabetičke retinopatije. Važno je napomenuti da zasićene masnoće životinjskog porekla nisu ni blizu tako opasne kao rafinirani ugljeni hidrati.     
 
 
  Dr Nenad Roso, naturopat, doktor biološke medicine