Broj 119
Početna > Intervju > SANJAM BOLJE DANE

Milka Canić

SANJAM BOLJE DANE

Da supervizor televizijskog kviza Slagalice ima više obožavalaca od same emisije, otkrićete ako ukucate ime Milke Canić na Internetu

Malo je onih koji nisu čuli za Milku Canić. Po zanimanju diplomirani filolog, Milka je radila kao profesor u nekoliko gimnazija, napisala je pet udžbenika, a svoj lektorski pečat ostavila je na više od hiljadu knjiga. Ipak, široj publici je poznatija kao supervizor kviza Slagalica. Vreme koje sam provela u razgovoru sa gospođom Canić bilo je izuzetno prijatno i ispunjeno interesantnim pričama. Razgovarale smo o njenim susretima sa gledaocima, Slagalici, ali i o neobičnoj potrebi da ispravlja ljude kada pogrešno izgovore reči. Šarmantna i neposredna, Milka je i mene nekoliko puta ispravila. Objasnila mi je, a čak i „naterala" da u svoj rokovnik pribeležim, da je izraz „Jako mi je drago” - pogrešan i da umesto njega treba reći „Veoma mi je drago” ili „Neobično mi je drago”.

Kviz Slagalica, čiji ste vi deo, ima status kultne emisije. Mislite li da ste i sami doprineli tome?
Slagalica traje šesnaest godina, a ja sam deo te emisije šest godina.
Bila sam ubeđena da ste deo Slagalice puno duže?
Lepše zvuči i pravilnije je mnogo duže. (Progovorila je lektorka u Milki.)
Većina ljudi misli kao i vi. Slagalica je postojala pre mene, a sigurna sam da će postojati i onog trenutka kada prestanem da radim. To je kviz koji ima dušu, kviz koji ne vređa ljude, opušta, pomaže da nešto naučite, ali i da obnovite ono što ste naučili. U realizaciji tog kviza učestvuje trideset i dvoje ljudi. Ne bi ona bila ni tako sadržajna, ni ljupka, ni interesantna za gledaoce da svako u ekipi ne radi profesionalno svoj deo posla, ali se samo nas tri slikamo, pa se ljudima čini i da smo najzaslužnije.
Da li biste za Slagalicu rekli da je to emisija sa stilom?
Rekla bih, bez dvoumljenja! To vam je lepo zapažanje. Ona je zaista kviz sa stilom, počev od pitanja, preko igara, načina na koji se predstavljamo gledaocima do scenografije.
Šta je za vas stil? Kako ga definišete?
Bifon je rekao: „Stil je čovek”. Rečju, to bi značilo da svaki čovek ima svoj stil, ono što voli, način na koji uređuje kuću, kako se oblači, čime ljude privlači... Stil je osobenost svakoga od nas.
Kako reagujete na činjenicu da postoji klub obožavalaca Milke Canić?
Koliko mi je poznato, ima više takvih klubova, ali nemam vremena da pretražujem po internetu. Pre neki dan čula sam od jednog gospodina sledeću rečenicu: „Na vašem licu i u vašem obraćanju gledaocima ima nečeg što daje nadu.” Ovakve reči ispune me prijatnošću i ponosom. Ako su gledaoci u mom pozdravu prepoznali nešto što je upućeno svima, onda sam zadovoljna. A klub obožavalaca svakome godi.
Obraćaju li vam se ljudi na ulici?
Pre izvesnog vremena me je pozvao neki gledalac telefonom. Kada sam ga pitala odakle mu moj telefonski broj, odgovorio je da ga je pronašao na internetu. A na pitanje kako se zove, spustio je slušalicu. Zatim je poslao poruku s izvinjenjem i potpisao se - OBOŽAVAOC. Na to sam mu odgovorila: „Kaže se OBOŽAVALAC, a ne obožavaoc." Njemu je to prijalo pošto mi je kulturno i uljudno odgovorio da sam mu popravila raspoloženje!
Imate li običaj da u svakodnevnoj konverzaciji ispravljate ljude?
Imam, iako ne znam da li je to vrlina ili mana.
Zameraju li vam?
Kako ko. Neki me gledaju začuđeni i najverovatnije se pitaju: „Šta joj je?”, drugi se nasmeše i prihvate pouku, sve zavisi od ljudi.
U jednoj televizijskoj emisiji postoji anketa s temom Koji su ljudi neopravdano popularni, i na toj listi ste se našli i vi. Kako to komentarišete?
Zaista ne znam čime čovek treba da zasluži popularnost. Ako je reč o radu, radim za tri čoveka, i to punom parom, od ujutru do uveče. Ako ljudi misle da se ceo moj posao sastoji u tome da kažem Dobro veče, grdno se varaju. Iskreno, tome ne pridajem važnost. Najvažnije je da ljudi gledaju Slagalicu.
Najviše može da vas iznervira...?
Vulgarnost svake vrste, nepoštenje, zavist, nehumanost. Ružni ljudski postupci mogu uvek da me iznerviraju. Kada vas neko umesto izvinite gurne i opsuje. Ili kada čovek na ulici padne, a ljudi okreću glavu i niko ne pritrči da mu pomogne.
Šta vas slatko nasmeje?
Neka duhovita anegdota, dobar vic, komičan film ili serija, spretna igra reči. U poslednje vreme baš me slatko zasmejava radnja serije Moj rođak sa sela. Ima u toj seriji zaboravljenih narodnih reči koje su se izvanredno uklopile u sadržaj i interpretaciju glavnih junaka.
Kako se opuštate?
Odlaskom u pozorište, slušanjem dobre muzike, gledanjem filmova, druženjem sa prijateljima, čitanjem knjiga. Volim da obilazim i izloge...
Koju knjigu biste preporučili našim čitaocima?
Ne jednu, evo nekoliko. Sva dela Ive Andrića. Prvo naše pisce: Kočića, Mešu Selimovića, Miloša Crnjanskog, Dobricu Ćosića. Od ovakvih pisaca svako od nas može da nauči i da lepo govori i da lepo piše. Kada pročitaju naše pisce, neka čitaju ruske klasike, a potom dela savremene književnosti.
Koliko pažnje posvećujete svom fizičkom izgledu, jeste li tip žene koja redovno odlazi u kozmetičke salone?
Uopšte ne idem u kozmetičke salone. Retko odem kod pedikira i manikira. Kod frizera odlazim jednom mesečno na farbanje i šišanje. Nemam vremana za to. Pristalica sam prirodnog izgleda. Naravno, to podrazumeva pravilnu negu, ali ne i robovanje kozmetičkim preparatima.
Ne plašite se starenja?
Ne, to je prirodan proces. Godine možete odložiti, ali ne i zaustaviti. I stariti se može sa stilom. Poznajem mnoge starije ljude koji su dopadljivi zbog svog duha i mladalačkog elana. Ima mladih staraca i starih mladića. Sigurno znate onu misao Tina Ujevića: Kako je teško biti mlad, a tako star.
Imate prepoznatljivu frizuru, da li biste je promenili?
Naravno. Svom frizeru uvek kažem da radi šta hoće, ali on opet dođe na isto. Nisam rob frizure iako ne bih volela da budem crnka.
Pratite li trendove u odevanju?
Osoba sam koja je izgradila sportsko-elegantan stil oblačenja. Malo toga bih mogla tu da promenim, jer se u takvoj odeći osećam najprijatnije. Garderobu uvek možete osvežiti i dopuniti nekim novim detaljem, dužinom suknje, cipelama, tašnom. Ono što je trenutno u modi, ne mora da znači da nam dobro stoji.
A trendove u opremanju prostora?
Volim čistoću, volim da sve blista i kada imam vremena, tome posvećujem veliku pažnju. Nažalost, moje mogućnosti nisu takve da bih mogla da razmahnem svoj osećaj za lepo. Stvari koje mene okružuju su odabrane sa stilom i prilagođene mojoj ličnosti.
Kakva ste domaćica, volite li da okupite porodicu?
Moram da priznam, dok je moj suprug bio živ, nismo propustili nijedan zajednički nedeljni ručak. Sada se to malo proredilo. Za svaki prigodan praznik moja deca su sa mnom, a ponekad i nedeljom.
Šta sanjate, a šta vam se dešava?
Tako znači, Andrićeva zbirka pesama koja je divna Šta sanjam, a šta mi se DOGAĐA. (Milka me je značajno pogledala i, naravno, ispravila.) Sanjam da ova zemlja konačno dobije u svetu ono mesto koje zaslužuje, da mladi imaju posla, da na licima ljudi umesto tuge i zabrinutosti vidim osmeh i opuštenost. Sanjam bolji i pravedniji svet. A, šta mi se događa? Događaju mi se i lepe i ružne stvari. Ružne pokušavam da zaboravim, a lepima se radujem. Za nekoliko meseci ženi se moj sin, eto pravog razloga za radost.

Najezda stranih reči
U jednom časopisu izlazi kolumna o jeziku koju potpisujem i trenutno pišem o najezdi stranih reči u srpski jezik. Zove se Azbučnik nepotrebnih tuđica i, prema nekim mojim saznanjima, naišla je na dobar odjek