Broj 119
Početna > Zanimljivosti > KO SE PRVI SETIO?

Izumi koji su promenili svet

KO SE PRVI SETIO?

Svakodnevne stvari za koje znamo kako funkcionišu i mislimo da postoje oduvek, u stvari su izmišljene u prošlom ili pretprošlom veku. Možda njihovi pronalazači nisu slavni kao Tesla, Bel i Edison, ali svakako su vredni pomena

Volter Hant - zihernadla
  Razmišljajući na koji način da vrati dug od 15 dolara, Volter Hant je savijao komad žice među prstima. U jednom trenutku, posle višečasovnog okretanja žice, tog proleća 1849. godine, ovaj inovator iz Njujorka pogledao je u žičani sklop u svojim rukama i shvatio da pred sobom ima izum, jednostavan i lak za korišćenje, za svakodnevnu upotrebu. Tako je rođena zihernadla, pronalazak koji je do današnjih dana ostao popularan i rado korišćen na svim kontinentima. Hant je 10. aprila 1849. patentirao svoju malu napravu, a zatim je prodao ovaj patent za 400 dolara, i to čoveku kome je dugovao 15 dolara. Ovaj pronalazač je, inače, bio poznat po svojim mnogobrojnim pronalascima, među kojima su bili i specijalni noževi i mašina za šivenje. Zihernadla se pokazala odličnom za spajanje najrazličitijih vrsta garderobe - od sukanja i pantalona, kao zamena za dugmiće i rajsferšluse, a upotrebljavana je dugo i kao „držač" za pelene. Pravljena je od raznih metala i u najrazličitijim veličinama i u 19. i u 20. veku. Bila je izuzetno popularna pa se bez nje gotovo nisu mogle zamisliti suknje i haljine. Dugo je korišćena i kao nezaobilazan modni detalj napravljen od skupocenih materijala, poput zlata, i ukrašavana vrednim nakitom.
 
  Beula Henri - aparat za sladoled
  Beula Henri, rođena u Memfisu, Tenesi, 1887, dobila je nadimak Ledi Edison zbog dugotrajne pronalazačke karijere. Sve do smrti, 1973. godine, kreirala je oko 110 stvarčica, a prijavila je 49 patenata. Prvi patent prijavila je 1912. godine - bio je to vakuumski zamrzivač za sladoled. Posle toga patentirala je šivaću mašinu bez kalupa, torbicu za nošenje najneophodnijih stvari, sunđer punjen komadićima sapuna i još nekoliko izuma. Bila je jedna od prvih žena kojoj su pronalasci doneli profit, a do svoje 37. godine bila je predsednica dve kompanije.
 
  Dr Robert Adler - daljinski upravljač
  Austrijski naučnik dr Robert Adler dugo je razmišljao '50-ih godina kako da jednostavno ukloni dosadne TV reklame sa ekrana. Kao uzor poslužio mu je daljinac koji je žicom bio priključen na televizor. Adler je iskoristio Teslinu ostavštinu i kreirao bežični daljinski upravljač, nazvavši ga Space Command.
 
  Semjuel Kolt - revolver

  Izum Semjuela Kolta ostaće upamćen po tome što je dizajniran tako da mogu da ga koriste ljudi širom sveta. Sve do 1839. godine revolveraši su svoje oružje mogli da dobiju izrađeno isključivo u kućnoj radinosti. U to doba, u Americi, potreba za oružjem bila je ogromna, a Kolt je dizajnirao pištolj koji je mogao da se proizvodi fabrički i tako pokrenuo firmu Kolt armori. Iako je ubrzo propao, mnogi su učili na njegovim greškama, a zahvaljujući ovom patentu, kada je 1862. godine umro, njegovo bogatstvo procenjeno je na vrtoglavih 15 miliona dolara.
 
  Gejl Borden Junior - mleko u prahu
  Pre nego što je počeo da se bavi pronalascima, Njujorčanin Gejl Borden bio je istraživač i novinski izdavač. Ideja o potrebi mleka u prahu pala mu je na pamet tokom putovanja parobrodom, jer je bio užasnut činjenicom da mala deca na putu umiru od gladi zbog nedostatka mleka. Kada je otkrio da mleko pod visokim pritiskom stvara tanku, slatkastu supstancu koja može godinama da traje i da se na taj način može proizvesti kondenzovano mleko, tj. mleko u prahu, stvorio je odličan i praktičan proizvod.