Broj 118

Ukrasno cveće

ZUMBUL

Latinsko ime (Hyacinthus) zumbul je dobio po Hijacintu iz grčke mitologije, Apolonovom miljeniku, a od tada zumbuli imaju veliku ulogu u ljudskoj kulturi i umetnosti

Za zumbule u Evropi postoji podatak da su cvetali u botaničkoj bašti u Padovi 1543. godine. Prvi zumbuli bili su niski i s jednostavnim cvetovima, često samo s jednim do dva cveta na dršci. Proizvodnjom zumbula prvi su počeli da se bave Holanđani oko 1700. godine, a 1793. opisano je 249 duplo cvetnih i 107 jednostavno cvetajućih sorti. Do današnjih dana Holandija je ne samo zadržala proizvodnju lukovica zumbula već je postala isključivi proizvođač sa 816 hektara. Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sredinom 18. veka postaje najdraža ukrasna biljka i zauzima prvo mesto u uzgoju lukovičastog cveća. Kao i prethodne vrste, može se gajiti i u bašti i u saksiji. Treba znati da, ukoliko želite da ih gajite u saksijama, treba nabaviti preparirane lukovice i posaditi ih u plitke, široke posude sa dobrom drenažom, na dubinu od 2/3 visine lukovice. Posle zalivanja, saksije treba staviti na hladno i tamno mesto i redovno održavati vlažnost. Kada pupoljci izrastu do tri centimetra, treba ih premestiti na svetlije i toplije mesto. Lukovice se vade kada biljka dostigne svoju, nazovimo je tako, industrijsku vrednost, tj. kad prestane da cveta. Preporučene radnje tokom uzgoja su sađenje lukovica tokom septembra/oktobra, dodavanje veštačkih đubriva tokom cvetanja (najčešće u martu) i uklanjanje svelih stabljika i listova (april-jun) kako bi se više energije/hrane skladištilo u lukovice.

  Ime biljke u srpski jezik je došlo najverovatnije iz turskog. U našoj narodnoj književnosti zumbul je čest motiv.
  Iranci zumbulom ukrašavaju stolove pri dočeku Persijske nove godine, a prorok Muhamed je govorio: „Da imam dva komada hleba, prodao bih jedan i kupio zumbule, jer oni će mi dušu nahraniti".
  Prvi zumbul su bili samo plave boje. Danas ih ima belih, ružičastih i u drugim kombinacijama.