Broj 118
Početna > Intervju > VOLIM SRPSKI INAT

Marko Kon

VOLIM SRPSKI INAT

Marko Kon je s pesmom Cipela pobedio na Beoviziji i tako, zajedno s harmonikašem Milanom Nikolićem, postao naš ovogodišnji predstavnik na Evroviziji, koja se u maju održava u Moskvi. Finalno veče festivala i proglašenje pobednika obeležile su podeljene reakcije, aplauzi ali i zvižduci. Marko je priznao da ga je takva reakcije publike prilično iznenadila jer se nije pripremio za pobedu i sve ono što ona nosi sa sobom. Ipak, uz podršku devojke Ivane, prijatelja i poslovnog saradnika Kopca, kao i velikog broja kolega koji su mu čestitali, Marko je prestao da se bori sa vetrenjačama i počeo da se priprema za odlazak u Moskvu.

Da li vam je ovogodišnja pobeda na Beoviziji dokazala da Balkanci ne praštaju uspeh?
  To sam znao i pre pobede. Ta osobina je naša tradicija i, kao i svaku tradiciju, ovu treba da prihvatimo i volimo. Nedopustivo je stideti se nje.
  Pesma Cipela postoji već godinu dana, zašto ste tek nedavno rešili da je otpevate? Jeste li je prethodno nudili nekome od vaših kolega?
  Otpevao sam je još pre godinu dana, ali nije bilo prave prilike za promociju pesme. Zato je ona čamila u kompjuteru sve to vreme. Nisam je nikome nudio, pustio sam da dočeka pravu priliku i, čini mi se, nisam pogrešio.
  Do sada ste uglavnom radili s druge strane mikrofona kao kompozitor, kako je naći se na ovoj strani?
  Teško da u ovoj zemlji može da se postigne više u domenu muzičke produkcije od onoga što smo postigli Kobac i ja. Pevanje je nov izazov.
  Čuli smo da je žurka posvećena pobedi bila vesela, ko se najviše napio?
  Ufff, Kobac... rekao bih da je on. Mada, Milan i ja smo ga zdušno pratili.
  Na Evroviziji imate tri minuta da se predstavite. Da li je kreativni tim već osmislio nastup i hoće li nastup ličiti na onaj sa Beovizije?
  Radi se na tome. Sve sam potpuno prepustio timu ljudi koji treba da vodi računa o tome. Doduše, ni Kobac ni ja nismo ništa pitali što se miksa tiče.
  Rekli ste da se nećete ošišati, planirate li možda da ofarbate kosu u neku drugu boju?
  I ova stavka spada u kategoriju stvari koje sam prepustio većim stručnjacima od sebe.
  Vaš kofer na sceni je bio pun falsifikovanog novca. Koliko znam, iz zemlje ne smeju da se iznesu falsifikati. Čime ćete da napunite kofer?
  Tolika količina novca ne sme da se iznese ni da su prave. Inače, u koferu nisu bili falsifikati, u pitanju je rekvizita. Novčanice su bile štampane jednostrano i u formatu koji se razlikuje od originala. To su vrlo precizna pravila i mi smo ih se veoma pridržavali.
  Da li će vaša devojka ići s vama u Moskvu i je li vam ona najveća podrška?
  Ona mi je definitivno najveća podrška, i pridružiće mi se u Moskvi u jednom momentu. Njena karijera i obaveze joj, nažalost, ne dopuštaju da tamo bude sa mnom od samog početka.
  Jelena Zana i Leontina su vam osnovale podršku koja se zove Žene za Kona zato što se pesma zove Cipela. Jesu li se već čule sa vama i javile vam, i jeste li im dali neke sugestije?
  Nisam, ali mi je vrlo drago što su smislile tako nešto! I ja ću, kada za to bude prilike, osnovati podršku Kon za žene.
  Jeste li se raspitali da li je u Iraku pesma Cipela postala hit posle Bušove posete?
  Ha, ha, ha, ne znam! Nisam imao u glavi tu cipelu! Moja Cipela je simbol svetskog putnika, lutanja i slobode, težnje svakog čoveka da pobegne od stega.
  Koje cipele su vama omiljene?
  Patike, džordanke.
  Imate više od 800 registrovanih pesama, postoji li omiljena ili su vam sve „kao deca"?
  Uvek najviše volim pesmu na kojoj trenutno radim.
  Pored harmonike, koja je autentični instrument za naš prostor, koje su tipične srpske osobine?
  Osim harmonike, tu su i frule, dvojnice, gusle, tambure, trube, gajde... pa goč, tapan, saz, šargija. Ja najviše volim električne gitare, bas, bubanj i teremin. Što se srpskih osobina tiče, gostoprimljivost i inat su mi omiljene.