Broj 118
Početna > Prica > STRUČNJAK ZA MENJANJE PELENA

Kleverson Gabrijel Kordova Kleo

STRUČNJAK ZA MENJANJE PELENA

Napadač Crvene zvezde Kleo otkriva da je s radošću čuvao sina i kuvao dok je njegova žena išla na treninge i tvrdi da je ljubav jedini recept za porodičnu sreću

Brazilski fudbaler Kleverson Gabrijel Kordova Kleo vrlo brzo je osvojio simpatije navijača crveno-belih. Bez obzira na to što dolazi iz tople Južne Amerike, dvadesettrogodišnji napadač Crvene zvezde se sa lepom suprugom Klejdi i dvoipogodišnjim sinčićem Enrikeom za kratko vreme prilagodio životu u Beogradu. Kleo kaže da su ljudi u srpskoj prestonici izuzetno srdačni i da je srećan što će njegov sin bar deo svog detinjstva provesti u jednom tako sigurnom gradu. Zadovoljan je što proteklih šest meseci igra u klubu bogate tradicije, a sanja o tome da jednoga dana obuče dres čuvenih „karioka".

- Mi smo iz jednog dela Brazila gde je klima potpuno drugačija nego što to ljudi ovde misle. Tamo nekada bude prilično hladno, temperatura zna da padne i do minus dva. Kada smo stigli u Beograd, nismo očekivali tako hladnu zimu i niske temperature, ali uspeli smo da se adaptiramo i na hladnoću.
Koliko se jedan temperamentni Brazilac navikao na srpski mentalitet?
Srbi su sličnog temperamenta kao i mi i tu nema neke bitne razlike. Vole da se druže, vesele, igraju i puni su pozitivne energije. Topli su i izuzetno gostoprimljivi. Uvek su spremni da izađu u susret i da pomognu.
Da li ste naučili srpski jezik?
Kada sam na terenu, sa saigračima se sporazumevam terminima koji su mi potrebni dok igram. Naučio sam neke osnovne rečenice, kao recimo: „Kako si? Šta radiš?"
Nedostaje li vam Brazil?
Srpski narod je veoma gostoprimljiv, pa nam to pomaže da ne osetimo toliku nostalgiju za Brazilom. Najviše nam nedostaje familija i bliski prijatelji, ali uvek kada imamo dovoljno slobodnog vremena, koristimo internet kako bi se čuli sa svima.
S kim se ovde družite?
Kad god nam vreme dozvoljava, družimo se s našim zemljakom Fereirom Rosom, koji je stigao u zimskom prelaznom roku, jer je i on ovde sa suprugom i sinčićem.
Da li vam se sviđa Beograd?
Beograd je veoma lep i bezbedan grad. Potpuno smo spokojni dok šetamo sa Enrikeom. Hrana je fenomenalna, ljudi su fantastični. Kao što znate, u Brazilu nije tako sigurno kao ovde.
Spomenuli ste srpske specijalitete, da li vam se sviđa naša tradicionalna hrana?
Srpska kuhinja je izvrsna. Jedemo sve što se nađe na meniju i ne možemo da izdvojimo nijedan specijalitet posebno. Kod kuće, ipak, spremamo tradicionalna brazilska jela jer smo u Beogradu uspeli da nađemo crni pasulj koji je osnovni sastojak mnogih naših jela.
Kako se snalazite u kuhinji i da li znate nešto da skuvate?
Mogu da kažem da gladan sigurno nikad ne bih ostao. Pomalo pomažem supruzi kad sprema neko jelo. Znam da pripremim specijalitet od mesa sote Stroganov.
Mladi ste se oženili, kakav je osećaj kada ste saznali da ćete postati tata?
Ne mogu da vam iskažem koliko sam bio srećan kada sam čuo da ću dobiti dete. Mislim da nema lepšeg osećaja u životu od saznanja da ćete za devet meseci ugledati čedo koje je plod prelepe ljubavi. To je najdivniji osećaj u životu i verujem da delim to isto mišljenje sa drugim muškarcima koji su doživeli da postanu očevi.
U Srbiji postoji običaj da se po rođenju deteta novopečenom tati cepa košulja, na koji način se očevima čestita u Brazilu?
To je baš interesantno. Mi nemamo takav običaj, ali zato će možda vama biti zanimljivo to što se u Brazilu mladiću koji se ženi seče kravata.
Da li ste bili uz suprugu kada se porađala?
Sve vreme sam bio uz nju. Srećan sam što me je sin upoznao čim se rodio. Tako važan trenutak u Enrikeovom životu, njegov dolazak na svet, oboje smo podelili i taj osećaj je neopisiv. Posle Klejdi, koja je novorođenog Enrikea prihvatila na grudi, ja sam ga uzeo u naručje.
Kako ste se snašli u ulozi oca?
Odlično. Menjao sam pelene kao od šale, čuvao ga i hranio dok je supruga odlazila na treninge. Enrike i ja smo odličan tandem od prvog dana kad se rodio.
Vaša supruga i sin su prisutni na svakoj utakmici koju igrate. Od kada je Enrike postao tatin vatreni navijač?
Enrike je imao svega mesec dana kada je s mamom bio na stadionu. Od tog dana pa sve do danas naš sin nije propustio nijednu utakmicu koju sam igrao.
Da li to znači da ćete i sina odgajati u sportskom maniru?
Sport je od izuzetnog značaja za razvoj ličnosti u svakom pogledu. Upravo zato se i mi trudimo da naše dete naučimo da izraste u jednu stabilnu i zdravu osobu.
Koji je vaš recept za porodičnu harmoniju?
Vera u Boga, na prvom mestu. U Brazilu vlada verovanje da porodica koja se zajedno moli ostaje večno zajedno u sreći i blagostanju.