Broj 118
Početna > Intervju > MOJ RAZLOG ZA VESELJE

Slavica Ćukteraš

MOJ RAZLOG ZA VESELJE

Slavica Ćukteraš, jedna od najatraktivnijih pevačica narodne muzike, otkriva zašto prvu kafu pije sama, koliko sati provodi na internetu, da laže samo ujutru i kako je stekla status „drvenog advokata" i stručnjaka za operu

Da li bi ušla u kuću „Velikog brata"?
Veliki sam fan „Velikog brata", ali samo kao gledalac. Nemam ništa protiv ljudi koji pristaju da učestvuju u ovom rijaliti šouu, ali ja ne bih mogla. Moj život je ionako izložen javnosti, samo mi još fali da me gledaju po ceo dan. Smatram da javne ličnosti ne smeju u potpunosti da se ogole i da sebi dozvole taj luksuz da budu isflekani, razmazane šminke, da čačkaju nos, ispuštaju gasove...

Šta te najviše naljuti?
Ne želim da budem stereotipna, niti da neko pomisli da se foliram, ali ni kao mala nisam mogla da podnesem zlobne i glupe ljude. Tako je i danas.

S kim piješ prvu kafu?
Budući da živim sama, logično je i da kafenišem sama. Kada ustanem, istuširam se, sipam kaficu u svoju omiljenu šolju, čitam novine na internetu i uživam. Nisam namćor kada se probudim, vesele sam prirode, tako da sam tada uglavnom dobro raspoložena. Na sreću svojih prijatelja, budim se kasno, tako da kad želim da ćaskam s nekim telefonom uz kaficu, svi su budni i spremni za moja pitanja i potpitanja.

Šta je najgore što si čula o sebi?
Odavno sam navikla da o sebi čujem ili pročitam prave budalaštine. S vremenom sam navikla da sve to prevaziđem i da me ne dotiče. Prošle godine je neko pokušao da me iskompromituje na veoma prizeman način. Naime, na Jutjubu su pronašli nekakav profesionalni porno-film sa nekom inostranom glumicom, koja veoma podseća na mene, koju su nazvali mojim imenom. Na sreću, ispostavilo se da je ta devojka negde s drugog kraja sveta. Da su je mediji povezali sa mnom, tužila bih svakog ko je to uradio i ne bih odustala dok god pravda ne bi bila zadovoljena.

Koji je tvoj najveći blam?
Shodno poslu kojim se bavim, u prilici sam da srećem svakojake ljude, posećujem razne gradove i zemlje, tako da mi se u životu svašta događalo. Iskreno, bilo je milion blamova, šala na moj ili račun mojih prijatelja, ali ne bih nijedan mogla da izdvojim kao najgori.

Šta te najlakše rasplače?
Veoma sam osetljiva na decu i životinje.

Koju pesmu najradije naručuješ u kafani?
Kad sam u kafani sa prijateljima i kada mi je lepo, svaka pesma me pogađa! (smeh) Šalim se, naravno. Obožavam stare narodnjake, ali i sve Cecine balade. Na njih otkidam!

Znaš li da kuvaš?
Znam, mada nikada neću naučiti da budem tako dobra u kuhinji kao moja mama. Zbog toga, kad god dođe kod mene u Beograd, meni je praznik. Inače, ne krijem da mamu zovem kad god zapne kod nekog recepta.

Pevaš li pod tušem?
Pevam stalno, svaki dan, pa i pod tušem. Nekada je to samo na-na-na, nekada čitava pesma.

Voliš li operu?
Ti to mene malo zezaš, je l' da? Volim, naravno. Zabavljam se sa operskim pevačem, pa sam do najsitnijih detalja upućena u sve kada je reč o operi.

Čime te je momak osvojio?
Životnim iskustvom, manirima i ljubavlju.

Da li se ikada napiješ?
Ne bih se baš tako izrazila. Ne napijam se. Ali, da me uhvati čašica-dve vina - uhvati! Tada sam najopuštenija i najveselija i obavezno pevam i igram.

Kada lažeš?
Stojim iza svega što kažem, tako da nema potrebe da lažem. Doduše, lažem ujutru kada me neko probudi, pa pita: „Probudila sam te?", a ja obavezno kažem: „Neee!", a do tada sam spavala kao beba.

Kome zavidiš?
Mrzela bih se kada bih sebi dozvolila da postanem zavidna. Ostvarena sam i kao devojka i kao pevačica, te nemam potrebu za takvim osećanjima.

Imaš li hobi?
Ako se „milion" sati dnevno provedenih na internetu računa hobijem, onda imam. I da, obožavam da igram igrice.

Na šta trošiš najviše novca?
Na garderobu, kozmetiku i parfeme. Doduše, da ne bude da mislim samo na sebe, volim da potrošim novac i na poklone dragim ljudima.

Životni moto?
Živi i pusti druge da žive!

Jesi li svađalica?
Ne volim da se svađam, ali nemam problema da kažem ljudima šta mi smeta. Ne podnosim nepravdu, često umem da se posvađam zbog drugih i da budem „drveni advokat".

Autor: Nataša Bajat