Broj 118
Početna > Poznati > BOB MARLI

Kralj rege muzike

BOB MARLI

Ne morate da volite rege muziku, nosite dredove ili pušite marihuanu da biste znali da je Bob Marli jedna od najvećih ličnosti dvadesetog veka

Bob Marli je rođen 6. februara 1945. godine, a pravo ime mu je Robert Nesta Marli. Sa 14 godina je napustio školu kako bi svirao sa lokalnim pevačem Džoom Higsom. Kada je napunio 16 godina, počinje da radi na ostvarenju svog sna da postane muzičar, jer je ova umetnost mnogim mladima na Jamajci bila beg iz siromaštva. Odrastao je u Trenčtaunu, sirotinjskom delu Kingstona, gde je otkrio muziku crne Amerike zahvaljujući američkim radio-stanicama, a voleo je da sluša Fetsa Domina i Reja Čarlsa. Dosta vremena provodio je sa svojim drugom Nevilom Livingstonom, zvanim Bani, sa kojim je išao i na časove muzike kod Higsa.
  Simbol rege muzike
  Marli, Bani Vejler, Piter Toš, Džunior Bretvejt, Beverli Kelso i Čeri Smit oformili su ska grupu 1963. godine, koja je posle nekoliko promena imena postala poznata kao The Wailers. Do 1966. u bendu su ostali samo Bani, Toš i Bob Marli. Tada se Marli oženio Ritom Anderson i sa njom, jedan kratak period, živeo u Americi. Kada se vratio na Jamajku, pridružio se religijskom pokretu rastafari i počeo da nosi dredove koji su, uz mnoge druge elemente ove vere, postali prihvaćeni kao simboli rege muzike. Jedno vreme, sardnik Vejlersa je bio Li - Skreč Peri, ali su se ubrzo razišli zbog sitnih razmirica. Godine 1973. svetu je predstavljen prvi album benda - Catch a Fire, a za njim i Burnin', na kome su se našli prvi veliki hitovi I Shot the Sheriff i Get Up, Stand Up. Sledeće godine članovi benda otišli su različitim putevima, ali je Bob Marli unajmio nove članove i nastavio da svira kao Bob Marley & The Wailers. Godine 1975. i album Natty Dread doneli su mu međunarodni uspeh, najviše zahvaljujući baladi No Woman, No Cry. Kada je 1976. izašao Rastaman Vibration, počeo je Marlijev pohod na američku top-listu.
  Rastafarijanci
  Bob Marli imao je tri velike ljubavi - boga, žene i fudbal. Bio je najveći „promoter" rastafarijanstva, versko-političkog pokreta, čiji je predvodnik i nadbiće bio Ras Tafari Makonen, poznatiji kao krunisani car Etiopije Hajle Selasije - Kralj nad kraljevima, Izabranik Božji. Njegovi sledbenici bili su najbrojniji na Jamajci, a tokom šezdesetih dosta ih se doselilo u Ameriku. Pojmovi rastafarijanske religije stalno su prisutni u Marlijevoj poeziji, za njega je to bila izvesna stoička filozofija prema kojoj se sloboda stiče samo odbacivanjem svake pohlepe, straha i uznemirenosti. Važan rastafarijanski pojam I'n'I (aj en aj) odnosi se na jedinstvo ljudi sa Bogom, kao i jednakost svih ljudi. Time se posebno bavio u pesmi So Much Things To Say - I'n'I se ne bori protiv krvi i mesa, nego protiv kvarne duše na važnim i nevažnim mestima. Najveća kontroverza u vezi s rastafarijanstvom je upotreba marihuane (gandža - seme mudrosti) „u religiozne svrhe", radi lečenja, prosvetljenja i mističnog sjedinjenja sa Bogom. Marli je po tom pitanju bio „strastveni vernik", te je džoint bio njegov zaštitni znak.
  Pokušaj atentata
  U decembru 1976. pucaju u Boba, Ritu i par prijatelja, ali na sreću, niko nije poginuo. Posle atentata bio je pomalo ogorčen, ali i spokojan, i nikada nije posustajao u borbi za pravednost. Zato mu je nadimak bio Tuff Gong (Zeznut igrač). U pesmi Jammin' odgovara svojim atentatorima - Nema metka koji će nas zaustaviti, nećemo moliti i nećemo se savijati, ne mogu da nas kupe ni da nas prodaju, dok u pesmi Guiltiness govori o beskrupuloznosti moćnih - Velike ribe uvek vrebaju male i ne mogu da se zaustave dok ne ostvare sve svoje želje. Do kraja godine Marli napušta Jamajku i seli se u Englesku, gde izdaje albume Exodus i Kaya. Albumi su doneli nove hitove poput: Jamming, Waiting in Vain, Exodus, One Love/People Get Ready, Is This Love...
  Misterija prstena
  Na albumu Rastaman Vibration nalazi se i moćna pesma War (Rat), pisana po rečima iz govora cara Hajla Selasija. Negde u to vreme Marli dobija prsten Lava judejskog, koji je ranije nosio car Hajle Selasije I, što je veliko priznanje za njegov rad. Dalja sudbina ovog prstena je misteriozna, jer je nestao nakon Bobove smrti. Za vreme turneje Bob je, igrajući fudbal, povredio palac na nozi, a povreda se brzo proširila i u maju je obavešten da ima rak koji je moguće odstraniti samo amputacijom. Bob je ovo kategorično odbio, jer bi to bilo u suprotnosti sa rastafarijanskom verom. Turneja je, naravno, otkazana, ali ga bolest nije sprečila da i dalje snima. Tako je 1978. objavljen album Kaya, nešto mekšeg zvuka u odnosu na ranije albume. Bob je optužen da se prodao jer je većina pesama o ljubavi ili su pohvala marihuani. Godine 1978. Bob se vraća na Jamajku da svira na koncertu, gde je nagovorio predsednika i lidera opozicije da se popnu na binu i rukuju se. U junu iste godine od Ujedinjenih nacija dobija medalju za mir u Trećem svetu. Tada je i prvi put posetio Afriku, boraveći u Keniji i Etiopiji, a 1980. će prvi put svirati u Africi, na koncertu u Gabonu. Vlada Zimbabvea pozvala ga je da svira na proslavi Dana nezavisnosti, a tim povodom Marli je izjavio da je to bila najveća počast u njegovom životu.
  Novac ne može da kupi život
  Bend kreće na turneju po Americi, sa Stivijem Vonderom, ali nakon nastupa u Bostonu Bobu je pozlilo i jedva je izdržao koncert u Njujorku. Sledećeg jutra, 21. septembra, srušio se dok je džogirao u parku i odveden je u bolnicu, gde su mu pronašli tumor na mozgu i prognozirali mu još mesec dana života. Iako je Rita zahtevala da se turneja prekine, Bob je odlučio da nastavi. Međutim, nakon koncerta u Pitsburgu, bilo mu je toliko loše da je morao da odustane. Prebačen je u bolnicu u Majamiju, gde se 4. novembra krstio u Etiopskoj pravoslavnoj crkvi i dobio ime Berhane Selasije. U poslednjem pokušaju da spase život podvrgao se eksperimentalnom lečenju u Nemačkoj, gde je proslavio i svoj poslednji - 36. rođendan. Pošto lečenje nije uspelo, Marli je poslednje dane života hteo da provede u svojoj domovini. Nažalost, pozlilo mu je tokom leta iz Nemačke za Jamajku i prinudno su sleteli u Majami. Rak se odavno proširio na mozak i pluća i 11. maja 1981. Bob Marli je preminuo u lokalnoj bolnici. Poslednje reči uputio je sinu Zigiju, a one su glasile: ,,Novac ne može kupiti život". Ovaj legendarni muzičar je sahranjen u kapeli blizu rodnog grada sa gibson gitarom i Biblijom. Ceo svet ga je oplakivao, a sahrani je prisustvovalo hiljade ljudi. Grob Boba Marlija nalazi se u rodnom selu Devet Milja, a posthumno je odlikovan i jamajkanskim ordenom časti.
  Spasenje duše
  Godinu dana posle njegove smrti izdat je album Confrontation sa nekim prethodno neobjavljenim pesmama poput Buffalo Soldier. U januaru 2005. godine javljeno je da Rita Marli planira da ekshumira posmrtne ostatke svog muža i da ih sahrani u Šašmanu u Etiopiji. U najavi ove odluke, Rita Marli je rekla: „Ceo Bobov život se vrteo oko Afrike, a ne oko Jamajke". Marli je postao mit, simbol mira, ljubavi i revolucije duha i njenog krika protiv zla i nepravde. Da je Marli, pored svih svojih strasti, ipak najviše bio zaokupljen spasenjem duše, govori i ključno pitanje iz pesme Exodus (Izlazak) - Otvori oči i pogledaj se: jesi li zadovoljan životom kojim živiš?