Broj 116
Početna > Prica > ŽELIM DA RODIM DEVOJČICU

Emina Jahović

ŽELIM DA RODIM DEVOJČICU

S iskrenim osmehom i sjajem u očima, Emina priča o drugom stanju, porođaju, roditeljstvu i suprugu, ali i otkriva da bi želela što pre još jedno dete

Iako je od rođenja sina Jamana prošlo samo šest meseci, Emina Jahović izgleda bolje nego ikada, a svi se pitaju koja je njena tajna, kako je uspela tako brzo da oslabi posle porođaja? Zgodna pevačica kaže da je ključ u umerenosti, ali i zdravoj hrani. Za supruga, veliku tursku zvezdu Mustafu Sandala, ima samo reči hvale jer je brižan otac i nežan suprug kakvog svaka žena može poželeti, a svim trudnicama savetuje da se opuste u trudnoći, da slede svoje instinkte, ali i da ne jedu za dvoje.
Kako si posle porođaja dovela liniju do savršenstva, koja je tvoja tajna?
Nema tajne, čak se neki moji prijatelji šale na račun toga koliko jedem, kažu, kada bi živeli sa mnom, imali bi svi po 100 kilograma. U trudnoći sam se ugojila devet kilograma, ali je sve brzo otišlo. Zaista se ne čuvam, niti sam ikada to radila, samo se zdravo hranim, jedem vegetarijansku hranu. Tu je i zauzetost oko bebe. Ne razumem kako žene mogu da se ugoje kada ne spavaju i kada stalno trčkaraju oko bebe.
Porodila si se u Turskoj, kakav si tretman imala u bolnici, s obzirom na to da je tvoj suprug velika zvezda u svojoj zemlji?
Razlikuje se mnogo u odnosu na tretmane kakve imaju naše porodilje, posebno ako imaš mogućnosti da izabereš gde ćeš se poroditi. Ja sam se porodila u Američkoj bolnici gde su uslovi zaista sjajni. Mislim da bi trebalo više pažnje da se posveti bolnicama, ako treba za nešto da se daje više novca, to su svakako bolnice, ne samo porodiljska odeljenja. Žene posle porođaja mogu da budu malo depresivne, a ako je takva i atmosfera, mogu samo da zamislim koliko je teško sve to podneti. Na sreću, sa mnom nije bilo tako, ali kada vidiš svoje dete, sve to zaboraviš. To su dva-tri dana muka, a posle sve prođe.
Kako je Mustafa „podneo" tvoje drugo stanje?
Za njega imam samo reči hvale. I brižan je i nežan i sve što svaka žena može da poželi. Non-stop je bio uz mene i trudio se da mi trudnoću maksimalno olakša. Možda sam i bila nepodnošljiva u devetom mesecu kada više stvarno nisam mogla da izdržim. Moj sin je letnje dete, rodio se 8. avgusta, i bile su užasne vrućine. Bila sam na moru, plašila sam se da mi ne naiđu neki bolovi, da ne krene porođaj, iako sam bila svega sat vremena udaljena od Istanbula. Bila sam i malo anksiozna u tom periodu, ali ne mogu da kažem da sam bila razmažena ili hirovita, jer nisam taj tip.
Da li si imala neke prohteve koji su specifični za trudnice?
Nisam imala nikakve prohteve, jer sam sve vreme imala mučnine. Bilo je strašnih problema s tim. Ja bih sad odmah želela drugo dete, ali kada pomislim na te dane, to mi otežava celu situaciju jer je teško sve to podneti. Ko je bio trudan i imao tih problema, zna kako je. Verovatno su te mučnine i uticale na to da se ne ugojim puno jer nisam mogla da jedem.
Jesi li bivala uplašenija kako se bližio dan porođaja?
Nisam bila uplašena niti sam se bojala samog tog čina, jer sam se u startu opredelila za carski rez, znala sam da ne mogu da podnesem prirodan porođaj. Ja sam bila svesna sve vreme, jer je u pitanju carski rez sa epiduralnom anestezijom. Po meni, bolje je kada je žena iskrena prema sebi, a te priče da se žene osećaju kao veći junaci ako se prirodno porode i da su bolje majke, nemaju nikakve veze sa istinom. Preporučujem carski rez jer se sve brzo završi, boli dan-dva pa prođe, a kad već pričamo o bolu, pa boli i prirodan porođaj. Ja zaista nemam rez, ništa se ne vidi.
Suprug je prisustvovao rođenju sina, da li je to bila njegova želja?
U toj bolnici se praktikuje da suprug bude uz ženu. Mi čak imamo fotografije sa porođaja koje su poklon za moju majku i brata, a čak i u bolnici ima fotograf koji sve to slika. Mnogo mi je značilo što je muž bio uz mene.
Koliko te je majčinstvo promenilo?
Žena se mnogo menja, to je prosto neverovatno, potpuno je druga priča pre i posle deteta. Pre porođaja žena misli samo na sebe, kako će da se obuče, da se našminka, sa kim će da izađe... A kada dobijete dete, ono postaje jedina ljubav, sve je manje važno.
Jesi li se brzo privikla na ulogu majke?
Jesam, vrlo brzo. Devet meseci je sasvim dovoljno da se privikneš na tu ulogu.
Sin se zove Jaman, ko je izabrao to ime i koja je njegova simbolika?
To ime znači hrabar, neustrašiv, ispravan, a kako je moj pokojni otac mnogo voleo to ime, odlučili smo da se tako zove.
Jesi li sa Mustafom podelila obaveze oko bebe, da li ga zajedno kupate, oblačite...?
Što se tiče menjanja pelena i sličnih stvari, ja sve to radim sa ženom koja mi pomaže, ali kad kupamo bebu, Mustafa je uvek tu, to nije nijednom preskočio. To je naš mali ritual.
Kakav je Mustafa kao tata?
Super je, zaista, baš se lepo snašao, što me raduje. On uživa da se igra sa njim, a oboje uvek trčimo kući da bismo što više vremena proveli sa sinom.
Kako izdržavaš „slatke muke" kroz koje svaki roditelj mora da prođe - grčeve, plakanje i brojne neprospavane noći?
Jeste mi naporno, to mi najteže pada, ali mi mnogo pomaže žena koja živi sa nama. Da nije nje, ne znam kako bih sve to izdržala, jer ni moja mama nije stalno s nama, ona je čas kod brata, čas kod nas, čas kod kuće.
Da li si bebi, dok je bila u stomaku, puštala neku muziku, a šta mu danas puštaš?
Nisam ja taj tip, skoro do kraja trudnoće sam radila, tako da mu nisam puštala muziku dok je bio u stomaku, ali kada se rodio, dobio je celu kolekciju Ajnštajn muzike za bebe, koja mu veoma prija.
Na kom jeziku ćeš pričati sa sinom: srpskom, engleskom ili turskom?
Na srpskom. Iako sam imala prilike da počnem karijeru u Turskoj, gde poznajem dosta ljudi, to me nikada nije privlačilo, taj jezik nije moj. Ja ga govorim, ali vrlo malo, tako da želim dete da naučim srpski jezik da bih mogla sa njim iskreno da pričam, da pevamo pesmice, onako kako sam i ja odgajana. A engleski i turski će svakako naučiti.
Koliko teško ti pada odvajanje od sina?
Veoma teško. Prvi put sam ga ostavila na dva dana, a sada samo na jedan dan, inače sam stalno sa njim. Mama mi je javila da je srećan, da se igra, jede normalno, ne pati kao prošli put kada nisam bila tu.
Planiraš li uskoro još dece?
Mnogo bih volela da rodim ćerkicu, to bi me učinilo veoma srećnom.
Uputi savet budućim mamama.
Znam da su to stanja koja ne mogu da se kontrolišu. Svaka žena treba da radi ono što oseća, da sledi svoj instinkt. Ali, mislim da žena treba da se opusti što više u trudnoći i da ne jede za dvoje.