Broj 115
Početna > Intervju > KAKO SAM PREŽIVEO

Nemanja Pavlov

KAKO SAM PREŽIVEO

Nemanja Pavlov, pobednik prve sezone rijaliti šoua Survivor Srbija, smršao je dvadeset kilograma, posvađao se i pomirio nebrojeno puta s drugim učesnicima i pretrpeo hiljade ujeda komaraca pre nego što je poneo titulu pobednika

Nakon što je izabran da sa još dvadesetak ljudi okusi sreću, počinje njegova borba za preživljavanje i nagradu od 100.000 evra i automobil. Iako je iz nje izašao kao pobednik, put do pobede nije bio ni najmanje lak.
  Jesi li inače avanturističkog duha, kako si odlučio da se prijaviš za Survivor?
  Prvobitno sam hteo da se prijavim za jedan inostrani rijaliti šou u kojem se u paru putuje oko sveta. Vuk, moj tadašnji cimer, i ja smo pokušavali da se uključimo, ali smo na kraju shvatili da nema šanse da upadnemo. U tom trenutku je kod nas počeo da se reklamira Survivor. Prijavio sam se i ušao u uži krug. Na početku sam bio zamena, ali je dečko kojeg sam menjao dobio neku košarkašku stipendiju u Americi. Tu počinje moje preživljavanje!
  Šta ti je, iz ove perspektive, bilo najteže, a šta najlakše?
  Kada razmišljam o tome, svaki dan mi nešto drugo padne na pamet. Bube, međuljudski odnosi i, naravno, glad ipak su ostavili najjači utisak na mene.
  Koliko si smršao?
  Više od dvadeset kilograma.
  Poprilično ste se svađali. Da li su te svađe bile žešće kada su kamere bile isključene?
  Živeli smo u uslovima u kojima je nemoguće kontrolisati emocije. Karakterne osobine su morale da izađu na videlo. Otuda i svađe. Najviše ih je bilo oko ognjišta, tj. oko hrane, što je logično jer smo svi bili gladni. Mislim da smo se Vanja Radović, Bugi i ja oko toga čak najmanje svađali. Oni nisu bili alavi i shvatali su da je bolje da danas pojedemo manje da bismo ostavili nešto i za sutra jer ko zna šta nam sutra nosi.
  Je li bilo dana kada niste imali ništa da jedete?
  Jedan dan smo imali samo vrlo malo kokosa. Već sledeći dan nismo apsolutno ništa jeli.
  Da li ste dobijali vodu za piće?
  Jesmo, dvadeset litara vode dnevno.
  Pušač si, kako si izdržao bez cigareta?
  Verovao sam da mi je to šansa da prestanem da pušim. Naravno, nisam uspeo. Inače sam i gurman, a kako nije bilo hrane, tako nije bilo ni cigareta. Jednostavno, shvatiš da čega nema, bez toga se mora.
  Koliko je stvarno smrdelo tamo?
  Mi nismo osećali da smrdi. Čak mislim da smo se tamo pročistili od toksina. U principu, ljudski znoj smrdi kao rezultat kafe, mesa, cigareta, lošeg načina života koji živimo u gradu. Pa, sve devojke su na ostrvu izgubile celulit! Ljudi iz produkcije su nam rekli da mi ne smrdimo, ali da se osećamo na dim, verovatno zbog toga što smo stvari sušili na dimu.
  Kada se sve završilo, jeste li imali priliku da obiđete Panamu?
  Ostali smo još tri dana po završetku i obišli smo ostrvo na kojem je bila produkcija. To je turističko ostrvo gde se nalaze vile, hoteli, aerodrom. Bilo nam je zaista divno ta tri dana. Odmarali smo se, redovno jeli i slavili završetak šoua.
  Jeste li se tada stvarno izdvojili od društva kao što je Rale rekao?
  Postojale su dve ekipe, Nemanja Rosić, Maja, Vanja Radović, Vanja Mandić, Dario, ja i Edita ponekad, bili smo jedna, a ostali druga ekipa. Mi smo se družili, izlazili, prejedali se slatkišima... za nas je šou bio završen i želeli smo to da proslavimo. Ispalo je da mi slavimo, a u stvari smo bili srećni što se sve završilo.
  Kako si se osećao kada si na finalnoj večeri čuo optužbe Raleta i Edite?
  Bilo mi je krivo, pre svega zbog ljudi koji su verovali u mene. Njihovom izjavom je bačena senka na vreme koje smo tamo proveli i na ceo šou. Trudio sam se da pokažem da ne mora da se igra prljavo i da na kraju može da postoji zasluženi pobednik. Ipak, oni su uradili to što su uradili i sada ljudi misle da tako mora da se igra. Ja i dalje kažem da ne mora.
  Te večeri se stekao utisak da se nisi mnogo branio?
  Šta da im kažem!? Šta god da sam im u tom trenutku rekao, ne bih im pomogao. Drugo, možda bih se previše iznervirao pa bih počeo i da vređam, što nikako nisam želeo.
  Jesi li se čuo posle emisije sa njima?
  Ne, nisam.
  Kako i sa kim si proslavio pobedu?
  Bilo je organizovano nekoliko proslava. Svi su me zvali, ali pošto sam prvobitno znao samo za proslavu mojih drugara, tu noć sam proveo s njima. Ali sigurno će biti prilike da proslavimo svi zajedno.
  Jesi li mogao da zamisliš sebe kao pobednika?
  Onog dana kada su mi rekli da sam prošao, tj. da više nisam zamena, kroz glavu mi je prošla misao - pobediću! Taj delić sekunde sam kasnije zanemario jer mislim da od nas dvadeset dvoje nema osobe koja u nekom trenutku nije pomislila da bi mogla da pobedi. Ipak, i dalje sam bio u fazonu da idem tamo samo avanture radi. Cilj mi je bio da uđem u ujedinjenje jer bih u tom slučaju proveo dva meseca u Panami. Kada sam to uradio, sledeći cilj mi je bio da uđem među pet finalista. Kada sam ušao u sedam i kada je ispala frka sa Bugijem i Vanjom Radović, već sam sebe video u finalu.
  Posle finalne večeri, na forumima su počeli da se pojavljuju komentari, čitaš li ih i da li odgovaraš na njih?
  Kada se završilo sve, otišao sam nekoliko dana na Kopaonik i ništa nisam pratio. Iako, u principu, znam šta se dešava jer dobijam puno poruka na Fejsbuku. Za tri dana, koliko nisam proveravao poruke, dobio sam više od dve hiljade poziva za prijateljstvo na Fejsbuku.
  Sada, kada se sve završilo, startuju li te devojke više nego ranije?
  Primećujem da me devojke više gledaju, ali moram priznati da se nisam mnogo trudio da prilazim. A drugi razlog je što imam devojku.
  Je li ljubomorna tvoja devojka?
  Nije.
  Priča se da ćete ti i Maja na put u Indiju. Da li je moguće da ni njen dečko ni tvoja devojka nemaju ništa protiv?
  Pitao sam moju devojku da li hoće da ide sa mnom, ona je rekla da neće. Šta da radim?
  Da li si već počeo da trošiš novac od nagrade?
  Nije mi još uvek uplaćen novac od nagrade. Ali, pošto sam ostao bez dinara, pre neki dan sam pozajmio pare od drugara.
  Jesi li odlučio kako ćeš da potrošiš novac?
  Nešto ću sigurno izdvojiti za očevu vikendicu, sestru sam već obezbedio - poklonio sam joj moj deo stana, nešto ću dati u dobrotvorne svrhe, jedan deo novca ću da uložim u putovanja, a sa ostatkom ću videti šta ću.
  Kada ti uruče automobil, hoćeš li ga prodati ili planiraš da ga voziš?
  Voziću ga. Kada ću opet u životu imati priliku da vozim „nisan"!?
  Šta sada planiraš, hoćeš li nastaviti da radiš kao barmen ili možda planiraš da pokreneš neki svoj posao?
  Neko vreme ću sigurno nastaviti da radim ovaj posao, a kada mi legnu pare, s obzirom na moj odnos prema njima, pustiću ih da malo o'lade u banci. Za sada nemam u planu da otvorim kafić.
  Koji je tvoj sledeći izazov?
  Sada će ispasti da sam zavisnik od rijaliti emisija, a nije tako! U Australiji je postojala prijava za rijaliti šou Najbolji posao na svetu. Nažalost, zakasnio sam da se prijavim, ali ću u svakom slučaju obići Aziju i Južnu Ameriku o svom trošku.
  Za kraj nam reci - ko je, u stvari, Nemanja Pavlov?
  Ovo je najteže do sada...
  Šta bi napisao u oglasu kojim bi tražio idealnu ženu?
  Ne verujem da bih pisao oglas! Ali, recimo da bih napisao da sam opušten lik, komunikativan, neposredan, čovek koji ima puno prijatelja. Upravo ti prijatelji su moje pravo bogatstvo.