Broj 115
Početna > Putovanja > BISER MAKEDONIJE

Ohrid

BISER MAKEDONIJE

Ohridsko jezero, koje opisuju kao slatkovodno more, poznato je po istorijskim građevinama, lepoti, biserima, ali i ludom provodu i niskim cenama

Ohridsku opštinu čine grad Ohrid i još 28 sela, koja zajedno sa gradom imaju oko 55.000 stanovnika. Ohrid leži u dnu Ohridskog polja, na osamljenoj krečnjačkoj hridi (792 m), koja se diže visoko iznad Ohridskog jezera (695 m). Po takvom položaju na hridi ('vo hrid', 'o hrid') došlo je slovensko ime Ohrid.
  Karakterističan je po brojnim manastirima i crkvama (na teritoriji Ohrida pravoslavnih crkava i manastira ima koliko i dana u godini - 365), prozirnom jezeru, centralnim gradskim trgom na kome se nalaze penušavi vodoskoci fontane čiji reflektori osvetljavaju razgranato stablo javora - Cinar, koje raste tu već oko devet vekova, zatim po ostacima koloseuma, koji se trenutno obnavlja, a koji su izgradili Rimljani. Zbog svojih karakteristika i lepote Ohrid i Ohridsko jezero su od 1980. godine na spisku svetskih baština Uneska.
 
  Deo svetske baštine
  Smešten na obalama Ohridskog jezera, grad Ohrid je jedna od najstarijih naseobina u Evropi. Izgrađen uglavnom između 7. i 19. veka, Ohrid se ponosi najstarijim slovenskim manastirom (Sveti Pantelejmon), a u njemu ima više od 800 ikona vizantijskog stila, koje datiraju iz perioda od 12. do kraja 14. veka. O njihovom značaju svedoči i podatak da se, posle zbirke u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi, zbirka ikona iz Ohrida smatra najvažnijom na svetu.
  Komitet Centra za svetsku baštinu Uneska 1979. godine odlučuje da Ohridsko jezero uvrsti na listu svetske baštine pod kriterijumom VII, koji se odnosi na prirodu i prirodna bogatstva, da bi 1980. godine odlučio da se kriterijumi prošire na kulturne i istorijske, sa oznakama I (objekat koji predstavlja remek-delo kreativnog ljudskog genija), III (objekat koji predstavlja jedinstveno, ili u najmanju ruku izuzetno svedočanstvo postojanja kulturne tradicije ili civilizacije koja je nestala ili još uvek traje) i IV (objekat koji predstavlja izuzetan primer načina gradnje, arhitektonske ili tehnološke celine ili predeo koji ilustruje značajne faze istorije).
 
  Jezero
  Ohridsko jezero nalazi se u jugozapadnom delu Makedonije i istočnom delu Albanije, a, uz Ženevsko i Bodensko, ubraja se u red većih evropskih jezera. Na jugu Evrope to je svakako jedno od najvećih, a istovremeno i najdubljih jezera sa 228,7 metara dubine. Nalazi se na nadmorskoj visini od 695 metara, a njegovom slivu pripada 40 reka. Nezaboravan utisak ovo jezero ostavlja i zbog boje vode, koja se od izlaska do zalaska sunca stalno menja. Kada je sunčan dan, prozirnost jezerske vode doseže do dubine od 22 metra. Ohridsko jezero dobija vodu iz brojnih podvodnih izvora i izvora kod manastira Sv. Naum, kao i Biljaninih izvora. Prosečna temperatura vode iznosi u julu 22, a u avgustu 23 stepena Celzijusa.
 
  Priroda
  Jedinstvena flora i fauna čine ga jednim od najvećih bioloških rezervata u Evropi i predstavlja retku zanimljivost za istraživače, koji su ovo jezero nazvali „slatkovodno more". Pojedine vrste koje u njemu žive ostaci su prastarog biljnog i životinjskog sveta Evroazije, koji je danas, osim u Ohridskom jezeru, moguće pronaći još samo u Tiberskom jezeru na Srednjem Istoku i Bajkalskom jezeru u Sibiru. Riblji svet jezera, sa 17 različitih vrsta, zaista je neverovatan. Najpoznatije su dve vrste endemskih ohridskih pastrmki, letnica i belvica, jegulja koja može dostići i do 1,5 metar dužine i mala riba plašica, od čije se krljušti pravi čuveni ohridski biser. Ove riblje vrste su pravi izazov za ribare i gozba za gastronome, naročito za one koji probaju pastrmku pripremljenu na čuveni „ohridski način".
 
  Plaže
  Najlepše plaže na Ohridskom jezeru nalaze se izvan Ohrida, na potezu centar grada - Sveti Naum. Baš u ovom delu se nalaze i najlepši ohridski hoteli, tako da, osim gostiju hotela, njihove plaže koriste i ostali turisti. Hotelske plaže su opremljene uglavnom svim rekvizitima koje ste sreli i u drugim letovalištima, dnevno se čiste i uređuju. Gradište i Ljubaništa su popularne naročito kod mlađih turista. Na ovim plažama se obično odvijaju najbolje letnje žurke koje znaju da traju i po 72 sata bez prestanka. Trpejca, Peštani, Lagadin, Sveti Stefan mestašca su s vrlo popularnim plažama mirnijeg tipa. Mali restorani i kafei na obali, muzika i sportovi na plaži čine ove plaže privlačnim mlađim i starijim turistima. U slučaju da u Ohrid niste došli svojim automobilom, do ovih plaža možete stići mini-busom ili kombijem, po ceni od pola do jednog evra po osobi.
 
  Vožnje brodićima
  Mnoštvo brodića vozi ture putnika ili na krstarenje jezerom ili prevozi putnike do plaža. Cena vožnje brodićem od centra Ohrida do Sv. Nauma i nazad košta od 5 do 10 evra, u zavisnosti od prevoznika. Sa meštanima koji imaju čamce vrlo je lako dogovoriti vožnju po jezeru po ceni od pet evra u trajanju od pola sata za grupu od nekoliko osoba.
 
  Noćni život
  Jedna od glavnih crta balkanskog mentaliteta jeste da dočekamo zoru u nekom opuštenom društvu, veseloj atmosferi i dobrom provodu. Ako ste zbog svih njegovih kulturno-istorijskih spomenika, manifestacija tipa „Ohridsko leto", „Balkanski folklorni festival", ili zbog mišljenja onih koji su čuli samo neke uzgredne priče i smatraju da je jezero jedna mala voda sa par kuća oko nje na trenutak pomislili da je Ohrid jedno dosadno i usporeno mesto namenjeno za odmor penzionera i roditelja s malom decom, varate se. Ovaj grad živi punim plućima. Do jedan sat posle ponoći uobičajeni su izlasci po kafićima u gradu i onim uz samo jezero na ulasku u stari grad, a nakon toga svi prelaze u neki od noćnih klubova, kabarea ili diskoteka. Za one koji vole pivo svakako je važna informacija da su doze pića veće nego u Srbiji (minimalna doza u Makedoniji je 0,4 l). A i cene su dosta niže nego kod nas, što bi bio još jedan razlog da posetite Ohrid.