Broj 114
Početna > Putovanja > ŽIVOT U RITMU SAMBE

Rio de Žaneiro

ŽIVOT U RITMU SAMBE

Karneval u Riju je sigurno najveći izliv životne radosti i najjači izraz bučnog južnoameričkog temperamenta. Tih dana čitav Brazil živi za zabavu i dobar provod

Prelepo prirodno okruženje, karneval, samba i plaže kao što su Kopakabana, Ipanema i Leblon ono su po čemu se prepoznaje Rio. Najpoznatija atrakcija i zaštitni znak grada je statua Isusa, poznata kao statua Hrista Spasa na brdu Korkovadu. Tu su i brdo Šećerna Glava sa žičarom koja ide do njegovog vrha, zatim Sambodrom - mesto gde se održava glavna karnevalska parada, kao i stadion Marakana, jedan od najvećih na svetu. Rio ima i dve najveće šume u urbanom području - Pedra Branka i Tižuka. Procena broja stanovnika u gradu za 2005. godinu je 6.094.183, a smatra se da u širem krugu grada živi između 11 i 12 miliona stanovnika. Ipak, Rio nije najveći grad u Brazilu, ali je odmah iza Sao Paula. Ljude iz Rio de Žaneira zovu Karioke, a neslužbena himna grada je Čudesan grad.
 
  Karneval kao kulturni događaj
  Ulicama Leblona i Ipaneme, pa preko raskošne Kopakabane i Avenije Atlantika, kroz tunele Botafoga i Flamenga, do Pariskog trga i Avenije Rio Branko, četiri do pet dana ne prestaje zanosan ritam sambe. Inače, koreni karnevala u Riju, danas jednog od najvećih događaja na svetu, vode od drevnih Rimljana i Grka, koji su proslavljali dolazak proleća. Širom Evrope, ljudi svake godine izražavaju zahvalnost priređujući zabave, noseći maske i igrajući na ulicama. Portugalci su prvi doneli u Rio koncept karnevala oko 1850. godine, a praksa održavanja maskenbala preuzeta je od pariske buržoazije. Ipak, u Brazilu je tradicija brzo postala drugačija. S vremenom su preuzeti i jedinstveni elementi koji potiču iz afričke i američke kulture. Bilo je uobičajeno da se za vreme karnevala aristokratija oblači kao običan svet, muškarci kao žene, a siromašni kao bogati. Klasne razlike su zaboravljane jednom godišnje, za vreme trajanja festivala.
  Brazilska vlada je prihvatila karneval kao kulturni događaj zemlje. Crni robovi, koji su bili slobodni ta tri dana, aktivno su učestvovali u proslavama. I danas su crnačke zajednice najviše angažovane grupe u svim pripremama za karneval. Oni su ti kojima karneval u Riju najviše znači.
 
  Takmičenje škola sambe
  Karneval organizuju Turistička organizacija grada i Nezavisna liga škola sambe Rio de Žaneira. Sve škole sambe svake godine biraju određenu temu, izrađuju bogato ukrašene pokretne scenografije i kostime. Onda se utvrđuju detalji ritmova, koreografije i nastupa. Učesnici cele godine rade na pripremi kostima koje će nositi na paradi samo par sati. Specijalna grupa je najviša kategorija i u njoj se nalazi 12 najboljih škola sambe. Svake godine se dve najbolje škole iz niže grupe sele u višu, dok najlošije ocenjene dve škole prelaze u nižu ligu. Postoje ukupno četiri lige. Pobednička škola Specijalne grupe dobija novčanu nagradu, ali se većom nagradom smatra sama počast koju sobom nosi titula pobednika.
  Tok parade Specijalne grupe je precizno utvrđen. Svaka škola nastupa sa 3000 do 5000 učesnika, podeljenih u četrdesetak podgrupa, i sa pet do osam pokretnih scenografija. Iz bezbednosnih razloga, scenografije se moraju gurati ručno. Jedan nastup traje oko 75 minuta. Svaku povorku obavezno predvodi par: porta bandera (ona nosi zastavu svoje škole) i mestre sala (on igra oko nje). Muzičku pratnju obezbeđuje sekcija muzičara sa udaraljkama - baterija. Njih predvode šef baterije i kraljica baterije. Kraljica je, po pravilu, izuzetno atraktivna i vešta igračica sambe, oskudno odevena u kostim od perja jarkih boja. Kraljice baterije imaju status prvorazrednih zvezda u Brazilu.
  Stadion Sambodrom, sa koga se može pratiti parada, prima 88.500 posetilaca. Staza kojom se maršira duga je 700 metara. Program počinje u 21.00 i traje do jutarnjih sati. Obe večeri na Sambodromu nastupa po šest škola. Svaki nastup započinje vatrometom.
 
  Balovi i ulična zabava
  Pored karnevalske parade, u gradu se organizuju karnevalski balovi. Neki od njih su luksuzni kao u hotelu Kopakabana palas. Drugi balovi nisu toliko ekskluzivni, već prihvataju širi izbor gostiju. Među njima se šarenilom ističe gej bal. Ulični karneval je veoma popularan među žiteljima Rio de Žaneira. Ovde se obično ne vide luksuzni kostimi, već je akcenat na muzici, pesmi i igri. Muzički sastavi koji predvode ulične povorke zovu se bandas. Neformalne grupe učesnika karnevala se nazivaju blokos. Među njima ne postoji nadmetanje. U Riju postoji oko 30 blokosa.