Broj 114
Početna > Lepi i zdravi > ŽIVOT BEZ RADOSTI

Depresija

ŽIVOT BEZ RADOSTI

Bolest raspoloženja, koja zahvata i telo i misli, jedna je od najčešćih u savremenom društvu

Svakodnevno smo suočeni s nebrojenim situacijama na poslu, ulici, u kući koje mogu veoma lako da nas izbace iz koloseka i učine naš život depresivnim i napornim. Depresija može biti toliko jaka da nam može izmeniti kompletnu sliku o svetu i učiniti da se osećamo usamljeno i gotovo bespomoćno. Svake godine depresija zahvati čak 14 miliona ljudi širom Evrope.

Najčešći uzroci i simptomi
Teorija o uzrocima depresije ima puno, od virusne do psiholoških, što govori da pravi uzrok još ne znamo. Ponekad je depresija nasledna bolest. Međutim, bez obzira na porodičnu genezu, svaki čovek može da oboli od depresije. Ipak, kod ljudi koji su po prirodi emotivni, plašljivi, slabijeg samopouzdanja, teže podnose nepravdu i kritiku depresija se češće javlja. Može je izazvati akumulacija stresa, razvod, gubitak voljene osobe... Obavezni simptom depresije je nedostatak životne radosti ili smanjeno uživanje u mnogim aktivnostima u odnosu na period pre bolesti. Još jedan simptom je i osećaj tuge ili žalosti koji nije izazvan nekim gubitkom. Bolesnik se nekada oseća više prazan nego tužan, ili navodi da je istovremeno i tužan i prazan. Bezvoljnost kao i gubitak interesa za hobije i sve u čemu ste ranije uživali. Strah je simptom koji se javlja kod mnogih ljudi i najčešće je vezan za misli kako će se nešto loše dogoditi. Još jedan od simptoma može da bude smanjenje sna, najčešće kao nesanica i rano buđenje, ali kod mladih osoba i kao pojačana potreba za snom. Ostali simptomi su brzo umaranje, osećaj krivice, bezvrednosti i bespomoćnosti, gubitak telesne težine ili gojenje, razdražljivost. Osim psihičkih, javljaju se i fizičke smetnje kao što su glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi.

Dijagnoza i stručno lečenje
Najčešće dijagnozu depresije nije teško postaviti. Dovoljno je osobu pitati da li je tužna, uplašena, bezvoljna i može li od srca da se nasmeje. Ipak, dve trećine depresija je nedijagnosticirano, nelečeno, pogrešno ili nedovoljno lečeno. I kada se prepozna da bolesnik ima psihičke smetnje, često se nerazumno daju lekovi za smirenje i neki neuroleptici koji imaju samo kratkotrajno dejstvo. Depresije se, uz savet lekara, leče antidepresivima, a sedative i neuroleptike treba upotrebljavati samo kada za to ima opravdanja. Uzalud je očekivati da će depresija proći sama. To se retko događa. Takođe je uzalud očekivati da će se snagom volje i pozitivnim mišljenjem pobediti depresija. Upravo su volja i optimizam nestali kod bolesnika i on je nemoćan da ih povrati. Laički saveti bolesniku više štete nego koriste jer izazivaju osećaj krivice i ukazuju da se bolesnikovo stanje ne razume.

Sezonska depresija
Sezonski afektivni poremećaj, tj. sezonska depresija, obično se javlja u isto doba godine, najčešće u zimskom periodu. Dolazi do osećaja hronične iscrpljenosti, povećava se potreba za hranom (najčešće za slatkišima), javlja se osećaj konstantne pospanosti i želje za spavanjem, nedostatak volje i motivacije, kao i osećaj tuge bez konkretnog razloga. Jedan od mogućih razloga u pojavi ove vrste depresije mogao bi biti i hormon epifize melatonin, na čiju proizvodnju deluje sunce. Verovatno je zbog toga sezonska depresija češća u severnim delovima planete. Češće se pojavljuje kod žena, i to u periodu od 30. do 40. godine. Najčešće se leči svetlosnom terapijom koja dovodi do poboljšanja kod nekih 80 odsto pacijenata.

Kod ljudi koji su po prirodi emotivni, plašljivi, slabijeg samopouzdanja, teže podnose nepravdu i kritiku depresija se češće javlja.