Broj 114
Početna > Poznati > NIKOLA TESLA

Prometej dvadesetog veka

NIKOLA TESLA

„S vremena na vreme u retkim intervalima, veliki duh otkrića pohodi zemlju da bi saopštio tajnu koja će unaprediti čovečanstvo. On odabira najsposobnijeg, najzaslužnijeg i šapuće mu tajnu na uvo. Kao blesak svetlosti dragoceno znanje dolazi. Kad uhvati skriveno značenje, srećnik vidi magičnu promenu... Čuda koja on vidi, mada udaljena u vremenu, desiće se. On to zna, nema ni trunke sumnje u njegovu umu, u svakom vlaknu tela on oseća - to je Velika ideja" - pisao je Nikola Tesla, najveći srpski naučnik

Tesla je rođen u Smiljanu kraj Gospića 10. jula 1856. godine od oca Milutina i majke Georgine. Kršten je u crkvi Sv. Petra i Pavla. Ime Nikola je dobio po dedi. Nikolin otac, po zanimanju pravoslavni sveštenik, bio je nadareni pisac i poeta. Posedovao je bogatu biblioteku u kojoj je njegov sin provodio detinjstvo čitajući i učeći strane jezike. Smatra se da je Nikola od majke nasledio sklonost ka istraživačkom životu. Njegovi roditelji su, osim njega, imali sina Daneta i ćerke Angelinu i Milku, starije od Nikole, i Maricu, najmlađe dete u porodici Tesla. Dane je poginuo pri padu sa konja kad je Nikola imao pet godina i taj događaj je ostavio veliki trag u porodici. Veruje se da je to osnovni razlog što otac dugo nije pristajao da ga pusti da ode od kuće na školovanje. Prvi razred osnovne škole je pohađao u rodnom Smiljanu. Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju nižu realnu gimnaziju završio je u Gospiću. Maturirao je 1873. godine sa vrlo dobrim uspehom jer je iz nacrtne geometrije bio dovoljan. Nakon završene mature vratio se u Smiljan i već prvi dan razboleo od kolere. U tim okolnostima izmolio je očevo obećanje da ga umesto na bogosloviju upiše na studije tehnike.
 
  Sve vreme je provodio učeći
  Pošto je ozdravio, otac ga šalje ujaku, proti Tomi Mandiću, u Tomingaj kod Gračaca, da boravkom na selu prikupi snagu za napore koji ga očekuju. Upisao se sa 19 godina u Politehničku školu u Gracu. Spavao je četiri sata dnevno i sve vreme provodio u učenju. Ispite je polagao sa najvišim ocenama. Zabrinuti za njegovo zdravlje, profesori šalju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom. Kada nakon prve godine studija nije dobio stipendiju kojom su pomagani siromašni učenici, Nikola se dva puta obratio Matici srpskoj u Novom Sadu. Oba puta su ga odbili. U decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Otišao je u Maribor gde je dobio posao kod nekog inženjera. Odao se kockanju. Otac ga nakon višemesečne potrage pronašao i vratio kući. Nedugo potom otac mu umire. Početkom 1880. godine, Nikola odlazi u Prag da bi ispunio očevu želju i okončao studije. Tamo nije mogao da se upiše jer u srednjoj školi nije učio grčki, ali je slušao predavanja iz fizike i elektrotehnike. Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, napušta studije.
 
  Odlazak u Ameriku i razočarenje
  Tesla je došao u Ameriku 1884. godine i obratio se Edisonu sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora. U preporuci je pisalo: „Ja poznajem dva velika čoveka - vi ste jedan od njih, a drugi je ovaj mladi čovek". Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji. Tesla je brzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji i zato mu je ponuđeno 50.000 dolara za pronalaske. Tesla je Edisonovoj kompaniji doneo nekoliko patenata od kojih su se obogatili. Kada je Tesla pitao Edisona o obećanih 50.000 dolara, odgovorio mu je: „Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor", i pogazio svoje obećanje. Edison je povećao Teslinu platu za 10 dolara nedeljno, kao vrstu kompromisa, što znači da bi trebalo da radi 100 godina da zaradi novac koji mu je bio prvobitno obećan. Tesla je dao otkaz momentalno. Edison je koristio razne načine da uveri javnost kako je struja opasna, hodao je po vašarima i pred medijima naizmeničnom strujom ubijao životinje (pse, mačke pa čak i jednog slona). Prva električna stolica njegova je ideja. Kao odgovor na to, Tesla se priključio u kolo naizmenične struje i tako pobio predrasude o njenoj štetnosti. U Parizu, gde je držao predavanja 1892. godine, zatiče ga telegram sa vešću da mu je majka na samrti. Stigao je samo nekoliko sati pre majčine smrti. Njene poslednje reči su bile: „Stigao si, Nidžo, ponose moj." Posle njene smrti Tesla se razboleo. Proveo je tri nedelje oporavljajući se u rodnom mestu njegove majke i manastiru Gomirje.
 
  Usamljenička starost i smrt
  Na njegov sedamdeset peti rođendan, 1931. godine, magazin Tajm ga stavlja na naslovnu stranu. U podnaslovu je naglašen njegov doprinos sistemima proizvodnje električne energije. Tesli je odobren poslednji patent 1928. godine u oblasti vazdušnog saobraćaja kada je predstavio prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Tesla 1934. godine piše jugoslovenskom konzulu Jankoviću i zahvaljuje Mihajlu Pupinu na ideji da vodeće američke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila obezbeđena bezbrižna starost. Tesla odbija takvu pomoć i bira da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade. Umire od srčanog udara, sam, u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu hotela Njujorker, negde između 5. i 8. januara 1943. godine u 87. godini života. Zvanično je zabeleženo da je umro od srčane tromboze, 7. januara u 22 sata i 30 minuta. Umro je siromašan i u dugovima, a gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće." Posmrtni obred i kremacija održani su 12. januara u crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Ispraćaju Tesle prisustvovalo je oko 2.000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače. Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju Ave Marija, a onda Tamo daleko.
 
  Borba rodbine za ličnu imovinu
  Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje svih njegovih ličnih stvari i dokumenata, iako je Tesla bio američki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane kontaktiralo FBI, a Teslina dokumenta su proglašena vrhunskom tajnom. Njegova lična imovina, po nalogu Edgara Huvera i predsednikovih savetnika, dobila je etiketu „veoma poverljivo". Njegova porodica i jugoslovenska ambasada su se borile za povratak dokumenata i ličnih stvari. Konačno, njegov sestrić Sava Kosanović uspeva da dođe do dela stvari, koje se sada nalaze u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957. godine. Urna je takođe u muzeju velikog naučnika.
 
  Prometej 20. veka
  Tesla je imao više od 700 zaštićenih patenata i inovacija. Njegovo ime uvedeno je u Kuću slavnih pronalazača Amerike. Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se Nagrada Nikole Tesle, a dodeljuje je Savet elektroinženjera. Osam američkih država proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik. Tog dana, na svim javnim zgradama mora se istaći zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Tesli. Govorio je srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački. Mnogi današnji obožavaoci Tesle su skloni verovanju da je on „čovek koji je izumeo dvadeseti vek" i nazivaju ga „Prometejem dvadesetog veka". 
 
  Tesline opsesije
  Tesla je počeo jasno da pokazuje simptome opsednutosti bizarnim detaljima. Pored već ranije pokazanog straha od mikroba, postao je opsednut brojem tri. Često mu se dešavalo da obilazi oko bloka zgrada tri puta pre nego što bi ušao u zgradu, zahtevao je da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka...