Broj 114
Početna > Intervju > JOŠ UVEK TRAŽIM NEMIR

Lepa Lukić

JOŠ UVEK TRAŽIM NEMIR

Lepa je otvorila dušu i otkrila zašto ne priča o tome s kim živi, da li veruje u večnu ljubav i koliko joj nedostaje to što se u životu nije ostvarila kao majka

Legendarna pevačica Lepa Lukić, koja je pre više od decenije u Kruševcu proglašena kraljicom narodne muzike, prošlog decembra objavila je novi album, ali i prihvatila da se okuša kao glumica u seriji Kursadžije. Svuda je rado viđena jer je uvek nasmejana, puna energije i dobro raspoložena, a publika je voli i danas istim žarom kao kada je počinjala.
Nedavno je izašao vaš novi album, a zanimljivo je da ste dobili besplatno snimanje od Saše Popovića...
Uvek dobijem besplatno snimanje od svake kuće, nikada nisam plaćala. Ja sam to zaslužila i ne bih ni snimala drugačije. Glupo bi bilo da sad u ovim godinama ja koja sam dala toliko narodnoj muzici plaćam da pevam. Pa, valjda treba da me plate da pevam, a ne da ja plaćam. Novi album se zove Četiri kćeri, po jednoj pesmi, a što se ostalih pesma sa albuma tiče, sasvim sam sigurna da će se publici dopasti jer su životne i sentimentalne. Od mene se i očekuju dobre pesme, a što se snimanja tiče, ne moram više ni da snimam, mogu da živim od pesama koje traju celu moju karijeru.
Duet sa Radom Manojlović izazvao je veliku pažnju. Kako ste došli na ideju da zapevate zajedno?
To je nešto izuzetno, melodiju je napravio Saša Popović i zaista sam prezadovoljna. Saša, inače, praktikuje da oni koji su ostavili nešto u narodnoj muzici, a ostavili smo svašta, snimaju duete sa mlađim kolegama, kao što je mali Svilar snimio sa Kemalom. Sale me je pitao ko mi se sviđa od pevačica iz Granda, a ja sam rekla mala Rada, ne znajući ništa. I onda je predložio da nas dve otpevamo duet koji se zove Glavu gore, mala. Rada je sjajna pevačica, njoj je bog dao i da lepo peva i da lepo izgleda i pred njom je sjajna karijera. Mnogo očekujem od te pesme, a, koliko vidim, narodu se veoma dopada.
Kako, inače, gledate na pojavu novih pevačkih snaga?
Ja sam žena koja se dokazala da voli mladima da pomaže i volim što se prave takve audicije, jer ima dosta talentovanih ljudi. Ipak, ne treba napraviti milijardu pevača. Saša je uradio dobru stvar jer je dao narodu da bira. Odbila sam da komentarišem Grandove pevače da ne bih nekoga povredila. Ne mogu da nagrdim pevača, ali ne mogu ni da ga pohvalim ako je falširao, a kamoli da govorim da je debeo, da ima veliki nos, nema zube... Ne želim da me niko mrzi, niti da bilo ko plače zbog mene i mojih komentara.
Možete li da napravite paralelu između muzičke scene pre 15, 20 godina i ove danas?
Tada je sve bilo drugačije, nije se toliko pevača štancovalo kao danas. Pevale su se lepe narodne pesme koje su trajale. A sada jedne godine izađe više od sto pesama, pa da li narod može da zapamti sve to? Mislim da je greška što su uveli da se CD snima sa po 10, 12 pesama. Ranije se snimalo po dve i po četiri pesme, i sve su bili hitovi jer je imalo vremena da se izreklamiraju, a ovo sada je potpuno drugačije.
Jednom ste rekli da za ovaj posao nije dovoljno samo pevanje već i mnoge druge stvari. Koje?
Nije dovoljno samo pevanje, pevač mora da ima ličnost, ali i skromnost. Došla sam u Beograd iz mog sela Miločaja, koje sam opevala i digla u zvezde. Nikada nisam rekla da sam iz Kraljeva, uvek sam isticala da sam iz sela kod Kraljeva. Nikada nisam dizala glavu, preskakala preko pevača, bila bezobrazna, jer narod to ne voli. Ja sam pevačica koja je sve postigla, nema dalje, ali mislim da još uvek nisam sve naučila. Skromnost je velika vrlina, a ja ne bi trebalo da budem skromna kad vidim kako se drugi ponašaju - naprave jedan hitić pa onda dignu nos, pa izvolevaju, traže nešto posebno.
Doživeli ste veliku popularnost, a opet stojite čvrsto na zemlji i narod vas i danas voli istim žarom kao nekada. U čemu je tajna vašeg uspeha i trajanja?
Narod me voli i ja sam srećna zbog toga. Recimo, odem na pijacu, a tamo se iznenade što me vide, pitaju radim li po kući. Pa, naravno da radim! Mogu i ja da kažem kako imam pomoćnicu, telohranitelja... Ma, šta će mi telohranitelj, nisam ja ukrala ništa, nisam bandit. Volim da mi publika prilazi, jer ako mi ne prilazi, ja ne mogu ni da postojim. Od naroda zavisi što ovoliko trajem, pitajte njih. Ceo život se bavim pevanjem, 42 godine sam na estradi, a kad sam počinjala, mislila sam da to neće dugo trajati, da će proći brzo, kao što mnogima slava prolazi. Ni sanjala nisam da ću do ovoga doći.
Vidite li nekoga ko bi jednog dana mogao da vas nasledi?
Definitivno me niko nije nasledio, a ne bih ja to ni nazvala naslednicom, jer kada pomažem nekome, volim da on postigne nešto. E sad, ako hoće da postane neko ko traje godinu-dve, onda neka peva neke limunade i posle ga nema nigde. Drago mi je što se polako narodna muzika vraća, ja pevam i moderne pesme, ali ipak nisam odustala od lepih narodnih pesama. I nikada ne odustajem.
Koju pesmu naručujete u kafani za svoju dušu?
Ne idem u kafane i ne naručujem pesme, ali volim da slušam pesme Gordane Stojićević, koje su prelepe. Volim Ivanova korita, Mirno spavaj, nano, Što je lepo kad se neko voli... Sve pesme koje imaju neku poruku. Ne pevam niti slušam ove nove komercijalne pesme koje nemaju veze s vezom.
Često govorite da žena može sve na telu da operiše, ali ruke su te koje odaju godine. Da li je danas retkost da žena dostojanstveno dočeka starost?
Jeste, one teže tom idealu, ali je vrlo opasno to što rade. Jer, kad pređu 45 godina, one su kao kuvane noge. I ti zahvati moraju stalno da se ponavljaju. Niko ne može da zaustavi starenje, ali žena treba da se neguje. Ruke ne mogu da se operišu nikada, a ja imam ruke kao devojčica, to mi svi kažu. Imam mnogo manje bora od nekih koleginica.
Prošlo je godinu i po dana od smrti vaše majke za koju ste bili izuzetno vezani. Pamtite li neki njen savet?
Majka mi je uvek govorila: „Volim te što si ostala skromna. Ista si ona devojka koja je otišla iz Miločaja i mnogo sam srećna zbog toga..."
Malo se zna o vašem privatnom životu, kako definišete brak, postoji li neki recept za sreću?
To je zato što ja neću da govorim s kim pijem kafu ujutru i s kim živim. Sve su mi u životu rasturili. Ne postoji nikakav recept, ne znam ni da li postoji više večna ljubav i da li je prava ljubav ili nešto drugo. To ne znam ni sama da definišem, ja kad volim - iskreno volim. Ne očekujem niko da me hrani i da za mene zarađuje, nikada nisam gledala šta ko ima, u životu sam išla uvek srcem. I zbog toga sam srećna.
Da li je isto voleti sa 20, 30 godina i sa 50, 60?
Sa dvadeset pamet leti, tada se ne zna da li se stvarno voli ili je to nešto što proleti. Kasnije se tek stvarno voli. Ne verujem u ono što se kaže da se samo jednom voli.
Kad se sada osvrnete, da li ste zadovoljni vašom karijerom i da li se kajete zbog nečega?
Pa, šta da promenim kada sam postigla toliko da nema dalje? Niti se kajem zbog nečega niti žalim za nečim.
Koliko vam nedostaje to što se niste ostvarili kao majka?
Nedostajalo mi je dok sam bila mlađa, ali sam se s tim pomirila i kad pogledam šta danas sve preživljavaju roditelji s decom, neki su srećni, a neki pate, možda je bog i to regulisao. Ovo što sam postigla možda ne bi bilo u toj meri jer bih imala obavezu prema detetu. Žalila sam, normalno, i sada mi je žao, ali to je završena priča. Pa, mnogi nemaju decu. Ipak, nisam žena koja voli da bude sama, živim sa četvoročlanom porodicom mog brata. Mene to ispunjava, oni su moji, lepo se slažemo... Ali, neko to ne bi prihvatio, tražio bi neki mir, što ja ne tražim, ja tražim nemir. Volim da se uvek nešto dešava u kući.
Šta je vaše najveće bogatstvo?
Najveće moje bogatstvo je što sam ostala normalna u ovoj slavi i što imam miran san. Ništa me ne proganja, ništa ne nosim na savesti. Što se moje majke tiče, mislim da niko nije toliko majku gledao i čuvao kao ja. Srećna sam i zdrava žena i to je najvažnije.