Broj 114
Početna > Lepi i zdravi > DEČJA GOJAZNOST

Bucmaste bebe

DEČJA GOJAZNOST

Kao i kod odraslih, gojaznost kod dece nosi brojne zdravstvene rizike, kao što su bolesti krvnog sistema, dečja hipertenzija, dijabetes, problemi sa zglobovima, a česte su i smetnje s disanjem tokom spavanja. Takva deca mogu da se susretnu sa brojnim psihičkim tegobama. Vršnjaci znaju da ih izbegavaju i zadirkuju u školi, a s obzirom na to da više pate od odraslih, lakše gube samopoštovanje i sklonija su depresiji

Gojaznost obično definišemo kao prekomerno nagomilavanje masnog tkiva pa je tako gojazno dete ono čija ukupna težina sadrži više od 25 odsto masti kod dečaka i više od 32 odsto masti kod devojčica ili 120 odsto od idealnog odnosa težine i visine. Merenje kožnog nabora tačnije određuje masne naslage. Telo nagomilava mast povećanjem broja i veličine masnih ćelija. To je važno za kontrolu dečje gojaznosti jer se masne ćelije stvaraju uglavnom u dečjem uzrastu. Broj i veličina masnih ćelija brže se povećavaju kod gojazne nego kod mršave dece pa takvi mališani na početku adolescencije već imaju više masnih ćelija nego što je potrebno.
  Gojazan roditelj=gojazno dete
  Naučnici su otkrili pet različitih gena povezanih s gojaznošću. Najvažniji faktor u nastanku dečje gojaznosti je gojaznost roditelja, posebno majke. To može da potiče od jakih genetskih predispozicija ili od načina života: nezdrave ishrane ili nedostatka fizičke aktivnosti. Majke rano uvode šećer u ishranu, slade sve što bebe piju. Većina misli da s nemlečnom hranom treba početi što pre kako bi dete bolje napredovalo. Ali, prerano uvođenje čvrste hrane može da dovede do gojaznosti. Beba na veštačkoj hrani ima više šansi da postane debeljuškasta. Jedan od razloga leži u sastavu majčinog mleka. Majčino mleko se tokom podoja menja pa na kraju sadrži mnogo više masti nego na početku.
  Zdravi načini ishrane
  1. Zamenite masnu, visokokaloričnu hranu, kao što su kolači, zdravijom alternativom, kao što je sveže voće.
  2. Umesto prženja, pecite hranu.
  3. Ograničite količinu maslaca i margarina.
  4. Izbegavajte grickalice.
  5. Ograničite količinu sokova.
  6. Ako dete voli brzu hranu, smanjite učestalost.
  7. Gazirana pića koja sadrže puno šećera i kalorija zamenite razblaženim svežim voćnim sokovima.
  8. Ograničite kupovinu gotove hrane i masnih poslastica jer ako takve hrane u kući nema, detetu će biti mnogo lakše da joj se odupre.
  9. Da biste udovoljili detetovoj želji za slatkišima, ponudite mu konzervirano ili suvo voće, ili voćni jogurt.
  10. Neka jede uvek u isto vreme.
 
  10 koraka do optimalne težine
  1. Prirodna hrana (dojenje).
  2. Odložite čvrstu hranu, a kad počnete s njom, uključite koncentrovanu hranu koja je bogata hranljivim sastojcima, ali je niskokalorična (povrće umesto voća i žitarice umesto slatkiša).
  3. Svaki bebin plač ne znači da je gladna (možda je žedna, usamljena ili želi da je nosite).
  4. Ne nalivajte bebu sokovima. Gotovi sokovi imaju isto toliko kalorija koliko i mleko, ali su siromašniji hranljivim sastojcima. Prekomerno uzimanje sokova dok beba sisa može biti uzrok gojaznosti. Umesto koncentrovanih sokova treba davati razblažene.
  5. Kad je budna, beba uvek treba da je u pokretu.
  6. Poštujte apetit svoga mališana. Brojni roditelji se žale da im dete u drugoj godini postaje probirljivo, da jede manje i da više voli samo da prezalogaji. U prvoj godini dete mnogo jede jer naglo raste i s navršenom prvom godinom utrostručuje svoju porođajnu težinu, a na kraju druge godine teže je samo za trećinu od one na kraju prve. Mališani u drugoj godini više rastu u visinu nego što dobijaju na težini.
  7. Pet malih obroka na dan je bolje nego tri velika.
  8. Ne insistirajte da dete pojede sve iz tanjira.
  9. Ne dopustite detetu da jede zato što mu je dosadno.
  10. Nikad ne nagrađujte dete slatkišima.
  11. Ukoliko želite da vaše dete bude zdravo i da se zdravo hrani, pokažite to sopstvenim primerom.