Broj 113
Početna > Lepi i zdravi > NAPITAK ZA DOBRO RASPOLOŽENJE

Kako kafa deluje na organizam

NAPITAK ZA DOBRO RASPOLOŽENJE

Svakog dana na celom svetu popije se skoro dve milijarde šoljica kafe, ali malo ko zna kako ona utiče na naše zdravlje

Delovanje kafe poznato je već više od 3.000 godina. Počeci su joj vezani za etiopsko pleme Gala, u kom su mešali plod kafe sa životinjskom mašću i konzumirali ga kao stimulans pre odlaska u bitke. Arapski trgovci su preneli kafu iz Etiopije u Arabiju. Pošto im je alkohol bio zabranjen, kafa je postajala sve popularnija, a reč qahwa postala je sinonim za dragoceni crni napitak. U Evropu je stigla 1615. godine s mletačkim trgovcima.
 
  Kafa održava mozak zdravim
  Australijski naučnici dokazali su da kafa poboljšava obrađivanje informacija i obim slušanja. Kofein kod ljudi stvara bolje raspoloženje i jača sposobnost razmatranja sadržaja poruke. Desetogodišnje istraživanje pokazalo je kako kod osoba koje piju tri šoljice kafe dnevno manje opada mentalna sposobnost u kasnijim godinama. Ali, istraživanje završeno 2000. godine, sprovedeno na 20.000 Finaca, dalo je dokaze o povezanosti pijenja velikih količina kafe i srčanih bolesti. Osobe koje piju manje od jedne šoljice češće pate od bolova u leđima. Istraživanje sprovedeno 2003. na Harvardu pokazalo je kako osobe koje piju do pet šoljica kafe dnevno smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2 za 30 odsto. Naučnici su došli do zaključka da kafa ne stvara zavisnost. Naime, Astrid Nelig, iz francuskog Nacionalnog instituta za zdravlje, objavila je da davanje umerenih doza kofeina pacovima ne podstiče aktivnost u delu mozga koji ima ulogu u zavisnosti. Za razliku od kofeina, i najmanje doze kokaina, amfetamina, nikotina i morfijuma aktiviraju taj deo mozga.

  Sastojci kafe
  Osim kofeina, glavnog sastojka kafe koji je odgovoran za većinu efekata na organizam, ona sadrži i trigonelin, koji se pri kuvanju pretvara u vitamin nijacin (iz grupe B-vitamina). Kafa sadrži oko 600 isparljivih mirisa, belančevine, vodu, masti i mineralne soli.
 
  Vrste kafe
  Englez Džordž Konstant Vašington, koji je živeo u Gvatemali, zaslužan je za nastanak instant kafe. Mašinu za espreso patentirao je Luiđi Becera 1901. godine, i tada je nastao espreso, napitak koji je bogatiji i koncentrisaniji od standardne filter kafe. Danas u modernim kafeterijama postoji nekoliko vrsta ovog napitka. Evo nekih od njih:
  Kapućino - vruće mleko se meša sa espreso kafom, a pena od mleka se stavi na vrh.
  Amerikano - espreso kafa koja se stavi u šoljicu sa vrućom vodom.
  Late - espreso kafa i šoljica zagrejanog mleka.
  Makijato - espreso kafa sa vrlo malo zagrejanog mleka ili pene od mleka koja se dodaje na vrh.
  Dopio - napitak od dve čašice espreso kafe i jedne čašice vruće vode.

  Kafa bez kofeina
  Postupak dekofeinizacije kafe postoji još od 1903. godine kada je nemački trgovac Ludvig Rozelijus poklonio naučnicima veću količinu oštećenih zrna kafe koju nije mogao da proda. Oni su osmislili način kako da uklone kofein, tj. da ga ostane tek dva do četiri miligrama po šoljici, a da pri tom ne unište izvorni ukus.