Broj 113
Početna > Zanimljivosti > LAŽI ME, LAŽI...

Kako prepoznati neistinu

LAŽI ME, LAŽI...

Ljudi su često, iz različitih razloga, neiskreni jedni prema drugima i nije uvek lako prepoznati lažova. Saznajte šta je to što nas nagoni da govorimo neistinu i kako da prepoznamo Pinokija

Neki lažu da bi se prikazali onakvima kakvi bi želeli da budu (laži su često u skladu sa neostvarenim željama), drugi da bi pribavili neki vid lične koristi, treći pak koriste laž da bi izbegli kritiku ili kaznu zbog nečega što su učinili ili nisu učinili, a okolina je to zahtevala ili je to bila njihova obaveza. Ne postoji univerzalni profil ličnosti koji bi se mogao pripisati lažovu, ali je izvesno da su nezrelost, slabo razvijena savest, manipulativnost i korišćenje drugih da bi se zadovoljile lične potrebe, karakteristike na koje ćemo često naići kod onih koji su skloni laganju.
Ponašanje lažova
Dobro laganje ne uključuje samo što prirodniji govor, već i uklapanje jezika tela sa izgovorenim rečima. Manja je verovatnoća da će se lažov upustiti u telesni kontakt ili da će se približiti nekome. Njegov govor tela često je kontradiktoran u odnosu na realnost. Oni koji lažu prave više grešaka u govoru, a lažov će koristiti vaše reči da da odgovor na postavljeno pitanje. Može ponekad izbegavati laganje ne dajući direktne odgovore, tj. izbegavaće odgovore umesto da opovrgne. Osećaće se opuštenijim ako se promeni tema razgovora za koju su vezane laži ili će koristiti humor i sarkazam da bi izbegao temu.
Pogled govori sve
Osoba koja laže izbegavaće kontakt očima. Ljudi koji izdrže pogled manje od jedne trećine vremena provedenog u razgovoru, verovatno kriju neku informaciju. Ipak, najpouzdaniji u otkrivanju pravih osećanja su mišići tela, jer ih je praktično nemoguće kontrolisati. Na primer, neko namesti osmeh da bi izrazio zadovoljstvo ili radost, a unutrašnji uglovi obrva se dižu i na sredini čela se javljaju bore, odajući tugu. Ljudi koji lažu ili zadržavaju informaciju vrpoljiće se u stolicama naslanjajući se prvo na jednu pa na drugu stranu, prekrštaće često noge, kao da žele da pobegnu iz situacije. Oni kojima je dosadno, a pretvaraju se da su zainteresovani, obično se odaju zgrčenim pozama. Pažnju treba obratiti i na različite radnje samododirivanja kao što su povlačenje usne školjke, trljanje poleđine uha, trljanje ili češkanje zadnjeg dela vrata, pokrivanje usta šakom, prekrštanje ruku na grudima, zatvaranje oka i trljanje kapka da bi se izbegao kontakt očima. Crvenjenje, znojenje, drhtanje glasa, gutanje pljuvačke, igranje olovkom ili naočarama samo su neke od očiglednih aktivnosti na koje treba paziti kod ljudi koji ne govore istinu.
Vrste lažova
Osobe koje imaju bolesnu potrebu da lažu ljude oko sebe, a taj poriv, ma koliko se trudili, ne mogu da prevaziđu nazivaju se patološki lažovi. Još gore je što i njihova okolina uviđa taj poremećaj, te su ovi ljudi do kraja života obeleženi svojim prinudnim izborom da budu sve samo ne ono što jesu. Karakteristika njihovih laži je da su nerealne, često nemoguće i neostvarive, ali ih oni pričaju s uverljivošću, kao da su ih stvarno doživeli. Budući da ovaj tip laži spada u domen ozbiljnih psihičkih poremećaja koji se podvrgavaju lečenju, njih bi trebalo tretirati sasvim odvojeno od ostalih, „normalnih", tipova laži. Posle ovog, idu osobe koje nisu patološki lažovi, ali laž nose sa izvesnim zadovoljstvom i lakoćom. Oni su daleko opasnija vrsta, jer tačno znaju do koje mere mogu da lažu, koga mogu više ili manje lagati i šta im laž donosi. Laž im je dobro osmišljena, bez puno slabih tačaka, često pojačana sa bezbroj detalja i sitnica koji dodatno pojačavaju uverljivost njihove priče. Ovakve osobe imaju veoma razvijenu imaginaciju i često infantilan odnos prema svetu koji ih okružuje, a igranje uloga je njihov način da odgovore na ono što realan život od njih traži.
Laganje zbog koristi
Tu su i oni koji lažu zato što im laž donosi neku korist. Oni nemaju nikakav vrednosni odnos prema laži, već je doživljavaju kao sredstvo za postizanje određenog cilja. To su često vrlo uspešni ljudi, političari, biznismeni, javne ličnosti, ali i veliki deo „običnih" ljudi. Laži su im jednostavne, krajnje precizne i odmerene. Bez nepotrebnih detalja i potpuno uverljive, ne dozvoljavaju vam ni za trenutak da posumnjate u verodostojnost njihovog iskaza. Četvrti tip su oni koji lažu u krajnje bezizlaznim situacijama. Ove osobe su suštinski iskrene, ne vole laž i ne snalaze se u njoj, ali joj pribegavaju kao krajnjem sredstvu. Njihove laži su često neuverljive, sa puno rupa u priči i nesigurnosti onoga ko lažnu priču iznosi.

Psihologija ponašanja razlikuje tri vrste laži:
1. Bele laži postoje kada osoba laže iz neznanja ili iz lične zablude, bez namere i skrivenih motiva.
2. Sive laži postoje kada neko laže „s dobrom namerom" ili sa uverenjem da na takav način pomaže prikrivanju nekih loših, teških, poraznih ili pogubnih činjenica.
3. Crne laži su one koje su izgovorene zarad lične koristi, a potrebe i motivi mogu biti veoma različiti: materijalni interesi, ostvarenje određenog cilja, zadovoljenje subjektivnih interesa ili usled loših karakternih crta ličnosti.

Kada lažu, muškarci obično snažno trljaju oko gledajući u pod, dok žene nežno masiraju kožu ispod oka i gledaju uvis.

Prema jednom istraživanju, žene lažu mnogo pametnije i uspešnije od muškaraca, a to se odnosi na sve. Od neverstva do cena cipela i torbica.