Broj 113
Početna > Intervju > KAKO SAM POSTAO NAJTRAŽENIJI

Nikola Hadži Nikolić

KAKO SAM POSTAO NAJTRAŽENIJI

Frontmen rok grupe 357 otkriva kako je od sasvim nevidljivog momka u društvu postao najtraženiji

Novi album grupe 357 Najtraženiji je šamarčina mrtvog čoveka, pljesak jedne ruke, sve ono što nije nemoguće zamisliti. Teško je objasniti koliko je teško preći put od ideje do cilja, objašnjava Nikola, i dodaje da je inspiraciju pronašao u ljubljenju i svađanju sa ženom oko njenih čizama.
Kada si počinjao i razmišljao gde bi voleo da se nađeš za deset godina, jesi li na pravom mestu?
Kad god pomislim da je to to, brzo se razuverim. Verujem u ove ljude oko nas, možda i više nego što treba, verujem u ljubav i to je ono što je moja osnova da verujem da ipak može biti bolje.
Misliš li da je umetnost u Srbiji potcenjena ili precenjena?
Mislim da je umetnost previše zloupotrebljena. Ne može se govoriti o kvalitetu dok ne vidimo kvantitet. Nema više ljudi koji investiraju u kulturu, tu su sad oni koji podržavaju politiku, a to je pakt sa đavolom. I nas su često svrstavali u umetnost koja je u sintezi sa politikom, nismo jedini bivali loše tumačeni, a, s druge strane, ostrašćeno prisvajani.
Jesi li imao uzore kada si počinjao?
Dušan Prelević je bio moj guru i moj uzor jer je od početka do kraja bio svoj, držao je do onoga što misli i nikada nije menjao mišljenje. Druženje sa njim bilo je presudno za moje bavljenje muzikom. Sećam se, doneo sam mu neki demo-snimak, rekao je da nisam normalan, ali mu se svidelo. Dao mi je nekoliko saveta, a kasnije me je pozvao da mu pomognem oko albuma Ja, Prele. U tom čarobnom Studiju 5 upoznao sam miris zvuka i ceo taj svet.
Snimio si duet sa sinom Draganom iz serije Selo gori, a baba se češlja, a nedavno je cela grupa igrala kriminalce u seriji. Kako je došlo do toga?
Momci iz grupe i ja smo gledali seriju od samog početka, bili su nam zanimljivi dijalozi, a Nenad je odličan glumac, dobar ortak i savršeno se razumemo. Sam je izrazio želju da peva, onda smo ušli u studio. To je jedna od onih pesama koje su se nekada pravile da bi ljudi počeli da slušaju rok. Radoš Bajić je bio oduševljen idejom i onda je usledio poziv da se svi mi pojavimo u jednoj epizodi. Bilo je to zanimljivo iskustvo.
Izašao je novi album grupe 357, jesi li zadovoljan kako je sve ispalo i u kom pravcu ide?
I više nego zadovoljan. Kad smo videli kako ljudi stoje u redu i čekaju da postavimo disk u izlog, bio sam presrećan, jer oni nisu samo publika, to su naši prijatelji. Podržavaju nas i ne žele da prestanemo s tim što radimo. Dobijali smo puno pisama, mejlova i komentara da ne smemo da pokleknemo, da moramo da izdržimo, jer kao da smo jedni od poslednjih Mohikanaca rokenrola. Ali, to više nije ni rok, to je više neki inat.
Kome su pesme namenjene?
Svima koji mogu da se identifikuju sa onim što je napisano, a glavna inspiracija bila je moja žena, bar što se tiče muško-ženskih odnosa. Za mesec dana napisao sam sve te tekstove, jer smo toliko imali uspona, padova, svađa, grljenja, ljubljenja... Pesma Kakav je svet kad iz čizama gledaš inspirisana je našim svađama oko njenih čizama. Primetio sam da se žene potpuno promene kada uđu u čizme, sasvim drugačije pričaju i gledaju na svet.
U ljudima je sve više agresije, a sve manje ljubavi. Kako to objašnjavaš?
Mislim da je više očaja nego agresije. Bes smo odavno prevazišli, to je dečja bolest, kad postane hroničan, onda se pretvara u očajanje. Ljubav je jedina stvar koja sve leči. Ipak, neko ne dozvoljava da ta ljubav izađe na videlo. U emisije se dovode ljudi i forsiraju se njihovi privatni problemi, prljava intimnost, njihova ljubav biva karikirana i zarad hiljadu evra biva izvrnuta ruglu. Mora da se vrati vera u Boga i treba da se obrati pažnja na porodicu. Prele mi je baš rekao pred smrt jednu stvar koju nikada nije rekao za sve vreme koje smo proveli zajedno. Pri mom odlasku iz njegovog stana, mislim da je to bio naš poslednji susret, rekao mi je potpuno smireno i blaženo: „Čuvaj ženu i decu". Bilo mi je čudno da mi to Dušan Prelević kaže, ali on je znao da je porodica suština svega.
Jesi li kao tinejdžer bio najgori ili najbolji od sve dece?
Bio sam nevidljiv! Bio sam verovatno niko i ništa, ali sam bio miljenik žena. Pričale su da imam lepe okice i da sam sladak.
Devojke su ludele za tobom, jesi li znao to da „iskoristiš"?
Vidi, ljudi ulaze u muziku iz raznih razloga, uglavnom su kompleksi u pitanju, a prvi kompleks su žene. Ja sam od onih blesavih muškaraca, ali mi je svakako imponovalo.
Može li od muzike da se živi?
Na muziku gledam kao hobi, ali novac uvek dobro dođe. Kad posvećuješ nečemu mnogo pažnje i vremena, a od toga ne dobijaš novac, to donosi duhovno zadovoljstvo, ali te odvaja od porodice i prijatelja, a, na kraju krajeva, i od samog sebe.
Sloviš za buntovnika, a obično su takvi vrlo emotivni, zar ne?
Da, to me i boli i nervira. Voleo bih da nisam toliko osetljiv. Znam svoj dijapazon, a frekvencija je mnogo veća. Kao takva radio-stanica, puno frekvencija mogu da primim, a sve to treba složiti, kanalisati, proslediti... A zvučnik može i da se zagluši, da crkne prijemnik.
Kad muškarac zna da je spreman za brak?
Nikad! Ko kaže da je spreman da se oženi, taj nije normalan, njemu je to neko rekao da kaže. Sreća pa svi imamo biološki časovnik koji nam govori da treba da produžimo vrstu. Ja sam prijemnik i taj signal je došao odozgo. Samo što je jedan tvoj signal, a drugo je taj prijemnik koji je s tobom, da li uopšte primate iste signale?
A koliko brak promeni muškarca?
Žena i brak mogu da ga oplemene. Dok, s druge strane, on brak može samo da pokvari. Isto tako, žena mora da bude žena, jer kao što nema mnogo pravih muškaraca, nema mnogo ni pravih žena.
O čemu maštaš, koje su tvoje neostvarene želje?
Živimo kao podstanari više od dve godine i veoma je teško. Voleo bih da imam stan ili kuću, nešto svoje. Ako se to ispuni, onda, ako Bog da, još dece i još radosti.