Broj 113
Početna > Putovanja > IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA

Tunis

IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA

Ako želite da se ugrejete ove zime i doživite nezaboravno putovanje, Tunis je pravi izbor za vas

Kao i većinu mediteranskih gradova, Tunis čine stara i moderna zdanja. Drevna Medina, stari grad, najveća je u zemlji i pod zaštitom je Uneska. Smeštena je između monumentalnih kapija, istočne, koja se zove Kapija mora i severne, poznate kao Bab Sadun. U starom delu grada nalazi se još trinaest džamija, nastalih u različitim vremenima. Pored najveće El Zitune u središtu starog urbanog dela grada, arhitektonski je posebno zanimljiva džamija Sidi Jusuf, prva turska džamija sa oktogonalnim minaretom. U tom starom jezgru grada nalazi se čaršija, zvana suk (souk) sa krivudavim ulicama i natkriljenim pasažima u kojima je smešteno mnoštvo kujundžijskih radnji, prodavnica, sasvim malih, ali i prostranih radionica starih zanata, narodne radinosti, gde se trguje do kasno u noć i gde možete naći tepihe, nakit, čajeve, emajliranu keramiku, kožne i drvene predmete, grnčariju, kamene statue, duvano staklo, parfeme, mozaike, korale... Kroz vekove grad se širio i stalno dobijao na značaju. Građene su palate (Dar el Hadar je najstarija palata u Medini), državne zgrade, spomenici, kuće... Dve druge palate koje su nekada pripadale bogatim trgovcima i ministrima - Dar ben Abdulah i Dar Otoman - pretvorene su u nacionalne muzeje. Velika francuska avenija, žila kucavica glavnog grada, nosi ime Habiba Burgibe, dugogodišnjeg predsednika Tunisa. Tu su smeštene značajne državne institucije, hoteli, ambasade, konzulati, katedrala, čuveni tuniski sat visok 35 metara kao jedan od simbola savremene metropole. Paralelno sa centralnom avenijom nalazi se ulica Jugoslavija.
 
  Turska kupatila kao mesta okupljanja
  Iako nekad nomadi koji su bili vezani za jedno pleme, Tunižani danas održavaju bogat društveni život u zajednici. Dva mesta u tome imaju praktično simboličnu ulogu: turska kupatila i kafići. Budući da su nekad kupatila u kućama bila malobrojna, javna kupatila su imala veliki značaj. Kupatila su, takođe, nekada bila jedina mesta na koje su žene mogle da idu da se druže sa drugim ženama, bez nadzora muškaraca. Muškarci su većinom išli u kupatila ujutro da bi mogli da pričaju sa prijateljima. Kafići su tradicionalna okupljališta za muškarce, gde se pije kafa ili čaj od nane, nikad alkohol, i puši se šiša ili cigarete i igraju domine.
 
  Umetnički zanati
  Tunis je poznat po svojim umetničkim i zanatskim proizvodima. Grnčarstvo i keramika, oblikovanje i dekoracija ovih proizvoda još se obavljaju na starinski način. Umetnost izrade tepiha datira još iz otomanskog vremena. Što se tiče nošnji, još početkom 20. veka svaka regija je imala svoju nošnju. Danas se tradicionalna nošnja odeva samo za svečane ceremonije i venčanja. Muške papuče su u prirodnoj boji kože. Ženske papuče obično su protkane svilom, pamukom, zlatom i srebrom, sa cvetnim motivima ili znakovima polumeseca. U Tunisu se nalazi najveći broj antičkih mozaika u svetu. Ova se umetnost razvila još u rimsko doba, a najveći mah uzela je od 2. veka. Po njihovoj izradi već se može govoriti o afričkoj školi. Tunižani svoj običaj dekoracije vrata kovanim gvožđem duguju Andalužanima. Vrata su obično plava, a takva se dekoracija stavlja i na prozore i otvore za vazduh na kuhinjama i kupaonicama. Kako bi sačuvali intimnost doma, vrata su rađena samo s malim otvorima za gledanje na ulicu.
 
  Šešija i šiša
  Šešija je oblik pokrivača za glavu od crvenog filca koji pokriva lice. Još uvek se može videti na nekim muškarcima, iako je stil odevanja u zemlji danas sličan onom na zapadu. Šiša je u arapskim zemljama, pa tako i u Tunisu, tradicionalno sredstvo za pušenje tombaka kroz cev iz posude s vodom. Tombak je biljka vrlo slična duvanu. Žar se prekriva izbušenom aluminijumskom folijom nad kojom se nalazi užareni drveni ugalj.
 
  Kulinarstvo
  Tuniska kuhinja je bogata i raznolika. Bazira se na povrću, ovčijem i goveđem mesu (u nekim regijama i kamiljem mesu), ribi i testeninama. Nacionalno jelo je kuskus i priprema se sa mesom (ovčetinom i ribom) i povrćem, a takođe i brik-palačinke punjene jajima i slanim nadevima, pečene na vrućem ulju. Hrana se priprema na maslinovom ulju, a kolači se prave od meda, sušenog voća, urmi i lešnika. Kao i u drugim mediteranskim zemljama, i ovde je običaj da se pre jela grickaju pistaći, prženi i soljeni badem, zelene i crvene masline kao i ljuti pire od paprike sa maslinovim uljem. Na kraju ručka sledi čaj od nane i mavarske kafe. Priprema se sa nekoliko kapi vode koja se pravi od cveta pomorandže. Domaća pića su buka, rakija od smokve, i tibarina, rakija od urme.
 
  Od 0 do 50 stepeni
  Letnju sezonu obeležava suva klima sa visokim vrućinama i sušom zbog juga. Temperature variraju u zavisnosti od položaja, nadmorske visine i blizine Sredozemnog mora. Prosečne temperature za celu zemlju variraju od 12 do 30 stepeni Celzijusa. Zemlju karakteriše vrlo veliki broj sunčanih sati, oko 3000 sati godišnje. U područjima planina Krumiri moguće su temperature oko 0 stepeni zimi i oko 50 stepeni leti u pustinjskim područjima.

  U Tunisu su snimani čuveni filmovi Ratovi zvezda, Žitije Brajanovo i Engleski pacijent.