Broj 112
Početna > Putovanja > VREME SVEČANOSTI I ZABAVE

Venecijanski karneval

VREME SVEČANOSTI I ZABAVE

Karneval u Veneciji se smatra majkom svih karnevala i važi za najekstravagantniji u svetu. Možda zato što se sve odvija pod maskama

Reč karneval je italijanskog porekla (carnevale), a označava vreme svečanosti i zabava. U svetu su se karnevali pretvorili u turističke atrakcije i džinovske izvore profita i zarade. Čuveni su karnevali u Rio de Žaneiru, Rimu, Nici, Firenci, Minhenu... Ipak, karneval u Veneciji se smatra majkom svih karnevala i važi za najekstravagantniji u svetu. Poznat je po najlepšim kostimima, a poseban kuriozitet je da se održava na otvorenom, u neobičnom ambijentu jednog od najbolje očuvanih i sigurno najneobičnijih srednjovekovnih gradova. Zaštitni znak karnevala, venecijanska maska, ostala je sinonim zavera, preljuba i spletki, i baš zato su je vekovima dočaravali slikari, kompozitori i pisci.

Venecija
Venecijanska glavna znamenitost je Venecija sama. Nijedan grad na svetu ne pruža toliko lepih motiva, zanimljivih ulica i građevina. Odmor od gužvi na ulicama i novu perspektivu grada najbolje je doživeti vožnjom vaporetom koji pravi krug po četiri kilometra dugom kanalu Grande. Najveći kanal u Veneciji preseca grad u obliku velikog slova S i veći deo dana i noći prepun je brodova i vreve svake vrste. Palate koje oivičavaju njegove obale pružaju sažet pregled 500 godina starih primeraka privlačne arhitekture grada. Mostovi Rijalto i Akademija su zgodne stanice u vožnji i još jedan dokaz gradske fotogeničnosti.
Krstarenje po manjim kanalima u gondoli još je bolji, ali i skuplji način ulaska u srce Venecije. U zbijenom kanalu na istočnom kraju Duždeve palate nalazi se Most uzdaha. Ime je dobio u 19. veku po uzdasima zatvorenika koji su prelazeći most do zatvorskih ćelija mogli poslednji put da bace pogled na lagunu. Po legendi, jedini beg iz tog zatvora izveo je zavodnik Kazanova. Jedna druga gradska legenda govori da zaljubljeni par koji u gondoli prođe ispod mosta zauvek ostaje zajedno. Grad sa 118 ostrva, 170 kanala, 400 mostova i 2327 mačaka (po podatku iz 1994. godine) najveći je zavodnik među svim svetskim gradovima. I ako drveni stubovi na kojima je grad sagrađen izdrže, zavodiće i dalje.

Istorija karnevala
Karnevalske svečanosti u Veneciji usko su vezane za istoriju samog grada. Iako se po nekim podacima početak karnevala veže za osnivanje grada u 5. veku, proslava povodom pobede Mletačke republike nad Akvilejom 1162. godine smatra se začetkom tradicionalnih svečanosti.
Prvi zvanični venecijanski karneval održan je 1268. godine. U to vreme bila je normalna pojava da po gradu srećete ljude koji šetaju s maskama na licu. Međutim, zbog vandalizma i kriminalnih radnji prilikom ovih manifestacija, postojali su periodi kada su bili zabranjivani. U vreme kada su gotovo svi bili na ulicama, prerušeni lopovi bi ulazili u otvorene kuće i odnosili razne dragocenosti. Početkom 14. veka uvedena je zabrana prerušavanja koja je trajala skoro 150 godina, ali je upravo tada maska postigla neverovatan uspeh. Prerušavanje je bilo nešto što se iz venecijanske krvi nije moglo očistiti, pa su vlasti 1606. godine uklonile zabranu. Od 18. veka, maskirana Venecija je sve više dobijala turistički značaj, a kostimi su postajali maštovitiji i raznobojniji.

Savremeno doba karnevala
Vekovima se menjao datum početka karnevala, pa je jedno vreme počinjao i u oktobru. Ipak, poslednjih tridesetak godina, zahvaljujući hotelijerima i turističkim radnicima koji su se žalili na slab priliv gostiju u januaru i februaru, karneval počinje baš u februaru. Karneval u Veneciji specifičan je i po tome što se ne održava samo na ulicama i trgovima, već se dobar deo zabave dešava na brojnim kanalima. Najveći evropski karneval na Trgu svetog Marka pozornica je za plejadu maštovitih kostima koji se osmišljavaju i šiju mesecima unapred. Vešte ruke lokalnih uličnih umetnika stoje na raspolaganju onima koji se na oslikavanje lica odluče u zadnji čas. Iza maske svi su jednaki, iako i danas na dekadentne privatne kostimirane zabave koje se održavaju u palatama širom Venecije pristup imaju samo odabrani. Ipak, i u takvim uslovima Trg sv. Marka impresionira svojom veličinom i raskoši. Zajedno sa nakićenom bazilikom Svetog Marka, zvonikom kao najvišom građevinom i Duždevom palatom s arkadama zašiljenih lukova, ovaj trg je jedan od najslavnijih u svetu.

Značenje maski
Stavljanje maske značilo je proširenje sloboda preko propisanih granica. U prvo vreme, pod maskama se, ne samo tokom karnevala, moglo podsmevati moćnicima, rizikovati u poslu i ljubavi, kockati se i uživati u sitnim porocima... Kostimirani osiromašeni plemići usuđivali su se da s maskom na licu prose, aristokrate su se upuštale u riskantne ljubavne avanture, a obični ljudi su mogli nakratko da izađu iz svojih tegobnih života. Sve je to moglo dok 1608. nije zabranjeno građanima da nose maske, osim u vreme karnevala i na službenim prijemima. Mnogobrojni precizni propisi o maskiranju i kostimiranju svedoče o širokoj rasprostranjenosti ovog običaja, a postoje i zapisi o tome da su proizvođači maski uživali veliki ugled i imali status slikara. Najraskošniji festivali, uz izdašnu pomoć Republike, priređivani su tokom 18. veka. U osamdesetim godinama prošlog veka veličanstvene proslave ponovo su počele da se priređuju uz sve veće učešće gostiju i turista, kojih je prošle godine bilo gotovo milion. Pored centralnog programa pod otvorenim nebom, koji se odvija na Trgu svetog Marka i na desetinama drugih mesta - na pjacetama, ulicama, mostovima - posetioce zabavljaju svirači, akrobate, klovnovi i mađioničari. Za predstave i koncerte renomiranih umetnika koji se održavaju u venecijanskim pozorištima i dvoranama treba unapred rezervisati i platiti ulaznice po ceni od 80 do 490 evra. Venecijanci danas oblače najraznije moguće kostime, a motiva ima bezbroj. Maske se prave od kože ili papira i svaka je pravo malo umetničko delo. Ukrašene su gipsanim detaljima dodatno ulepšanim pozlatom, dragim i poludragim kamenjem, ručno oslikane i dekorisane.