Broj 112
Početna > Intervju > BRAK KAO KRUNA LJUBAVI

Mari Mari

BRAK KAO KRUNA LJUBAVI

Marija je nedavno objavila nov album Uporno si tu, udala se i, za razliku od prošlog albuma sa baladama, napravila je nešto novo i potpuno drugačije

Pevačici Mariji Marić, poznatijoj kao Mari Mari, nova godina počela je onako kako je želela. Osim što joj je izašao novi album na kom je vredno i dugo radila, Mari je izgovorila sudbonosno da muzičkom producentu Urošu Markoviću, i tako petogodišnju ljubav krunisala brakom. Na pitanje kako žena zna da je spremna za ovaj korak, Mari zagonetno kaže da se to prosto oseti i dodaje da taj papir ništa ne menja, ali da su deca ta koja menjaju brak.
  Nedavno je izašao tvoj novi album, šta publika može da očekuje?
  Posle tri i po godine imam zaista dobru stvar u rukama, autor sam muzike i teksta na celom albumu. Što se pesama tiče, svaka je rađena kao da je prva na albumu. Pošto sam veoma zahtevna i kritična, kod mene ne može nešto da prođe tek tako. Kada radim, radim od početka do kraja, jer to je umetnost.
  Kakve su pesme?
  Od pesama su zastupljene brže pesme, imam samo jednu pravu baladu. Tu su i neke pesme koje su bile na raznim festivalima, pa sam ih stavila na CD. Izdvojila bih: Uporno si tu, Nađi bolju od mene, Kako smo tuđi postali, Moj svet, Da ti se dlanovi zalede...
  U današnjem vremenu, koje je pomalo i surovo, gde pronalaziš inspiraciju?
  Jedna nova pesma glasi: Uporno si tu i nedostaješ mi... U toj pesmi se dosta koristi ta reč, jer postoji otuđenje ljudi od ljubavi, bilo da je reč o muško-ženskim odnosima ili o prijateljstvu. Gledamo samo sebe, ne zapažamo tuđe probleme i ne pomažemo ljudima, ne možemo da nađemo partnere...
  Zašto je tako, zašto su ljudi počeli da se otuđuju?
  Baš zbog te surovosti i borbe za lični opstanak. Zbog straha, na prvom mestu, kada je u pitanju ljubav. Sve se iskvarilo, ljudi se plaše da ne budu povređeni, strah je nadjačao ljubav, a ljubav treba da nadjača sve.
  Koje je najveće zadovoljstvo u muzici?
  To što možeš da živiš i radiš ono što voliš. I što ljudi koji ti daju energiju to vole. Kad vratim film unazad, vidim da malo ljudi radi posao koji voli, a ja ima taj dar od boga da mogu da radim ono što volim.
  Koliku ulogu ima fakultet?
  Ima, posebno kada je reč o muzici koju pišem. Nekada je to velika prednost u odnosu na šareniš koji se odigrava oko nas.
  Lepim ženama su mnoga vrata otvorena, koliko ti izgled pomaže u poslu kojim se baviš?
  Na prvom mestu smatram da je potrebna harizma, a lepota nije primarna da bi postigao uspeh. Moram priznati da nikada nisam išla na tu kartu, uvek sam se trudila da iskažem moj dar. To je najvažnije.
  Da li popularnost doživljavaš kao teret ili voliš što ti ljudi znaju lice?
  Moram priznati - kao teret. Najviše bih volela da se bavim ovim poslom, a da me niko ne zna, što je potpuno kontradiktorno.
  Koja je najveća zamka javnog posla?
  Najveća zamka ovog posla je da postaneš nešto drugo, a malo se o tome priča. Većina ljudi koji se bave javnim poslom su sve svoje strahove istakli, a one lepe stvari potisnuli, što ne valja.
  Da nisi pevačica, bila bi...?
  Bavila bih se umetnošću, sasvim sigurno.
  Šta može da te izbaci iz koloseka, kako lečiš stres i nervozu?
  Smirujem sama sebe, razvijam tu tehniku. Pokušavam sebe što češće da podsećam da se neću nervirati i da ništa nije vredno mojih živaca i nerava.
  Šta smatraš svojom najvećom slabošću?
  Osetljivost i ranjivost.
  Jesi li laka na suze?
  Jesam, posebno kada gledam druge ljude kako pate.
  Šta ti prijatelji zameraju?
  Više ja zameram njima nego oni meni.
  Po čemu pamtiš prošlu godinu, a šta bi želela da ti se dogodi u ovoj godini?
  Pamtim je po završavanju mog albuma, po radu sa divnim ljudima, po stabilnosti. I nova 2009. mi je lepo počela, divne stvari su mi se desile i nadam se da ću i u ovoj godini započinjati sve što je dobro.
  Šta nikada ne opraštaš ni partneru a ni prijateljima?
  Laž. Vrlo sam iskrena i moje karte su uvek na stolu.
  Kada je o ljubavi reč, menjaš li se zbog voljene osobe?
  To još uvek nisam otkrila, ne može čovek sve da zna, mora da uči neke stvari. Do sada nisam takvo iskustvo, pa ne znam šta bih sve mogla da uradim za ljubav... Nikada se nisam borila za ljubav, hvala bogu, imala sam sreću da idem normalnim ljubavnim putem.
  Kako žena zna da je spremna da izgovori to sudbonosno da?
  To se, prosto, oseti. Treba da prođe neki period u odnosima muškarca i žene. Nekom je potrebno manje vremena da spozna da je spreman za brak, a nekome više. Meni je trebalo pet i po godina. Nema tu nikakve definicije, a brak ništa ne menja u odnosu muškarca i žene, deca menjaju sve.
  U čemu je prednost udatih žena u odnosu na neudate?
  Prednost neudatih je veća, a ove druge imaju papir! (smeh)
  Koju pesmu naručuješ u kafani, a koju bi volela da ti suprug otpeva na uvce?
  Volim da čujem u kafani onu Kad ja pođoh na Bembašu, ali taj neko ko mi peva na uvce treba da bude baš dobar muzičar.
  O čemu sanjaš?
  Cilj mi je da idem ka koncertnim aktivnostima, jer publika to najviše voli, kao i mi pevači. Zbog tog živog kontakta sa publikom se većina i bavi ovim poslom, tu smo i najbolji.
  Kako vidiš sebe za pet godina?
  Ne mnogo promenjenu, istu kao i do sada, samo ću, verovatno, imati svoju porodicu, dosta raditi kao autor i dalje ću pevati.