Broj 111
Početna > Lepi i zdravi > ZAŠTITITE KRVNE SUDOVE

Moždani udar

ZAŠTITITE KRVNE SUDOVE

Za vreme menopauze jajnici prestaju da luče estrogen, pa količina lošeg holesterola raste, što povećava rizik od moždanog udara

Iako se moždani udar dešava u manjem broju (43 odsto) kod žena, pa se ova pojava smatra „muškom bolešću", mnogo više žena umire od muškaraca (oko 62 odsto). Moždani udar je prvi razlog bolničke smrtnosti kod žena u Srbiji - jedna od dve žene umre od moždanog ili srčanog udara. Rizik od moždanog i srčanog udara raste četiri puta posle menopauze. Estrogen, ženski polni hormon, povećava koncentraciju dobrog holesterola i smanjuje koncentraciju lošeg holesterola i time štiti od kardiovaskularnih bolesti. Za vreme menopauze jajnici prestaju da luče estrogen, pa količina lošeg holesterola raste, što povećava rizik od moždanog udara. Kardiocerebrovaskularne bolesti ubijaju više žena nego maligne bolesti, hronična plućna oboljenja, dijabetes i sida zajedno. Većina dama misli da ima veći rizik od raka dojke nego od moždanog udara, za koji se smatra da je „muška bolest". Statistika, međutim, pokazuje da će jedna od pet žena starijih od 55 godina imati moždani udar, a jedna od devet žena će imati karcinom dojke. To praktično znači da dva puta više žena umire od moždanog udara pre nego od raka dojke.
 
  Šta je moždani udar?
  Moždani udar je bolest koja je posledica oštećenja krvnih sudova koji ishranjuju ćelije mozga, i može biti posledica ili zapušenja krvnog suda ugruškom (iz arteriosklerotičnih krvnih sudova najčešće), kada nastaje infarkt mozga, ili pucanja krtog, bolesnog krvnog suda kada nastaje moždano krvarenje. Najčešći simptomi su oduzetost desne ili leve polovine tela (lica, ruke i noge), nemogućnost govora, izgovaranja ili razumevanja govora ili i jedno i drugo, trnjenje jedne polovine tela, nesigurnost i ozbiljno zanošenje u hodu, smetnje u vidu, duple slike, zbunjenost, teška nepoznata glavobolja i drugo.
  Profesor doktor Ljiljana Beslać-Bumbaširević, neurolog Urgentnog centra u Beogradu, ističe da postoje faktori rizika na koje se može uticati, a to su povišen arterijski pritisak, pušenje, povišene masnoće u krvi, povišen šećer u krvi, gojaznost, ishrana bogata životinjskim mastima, fizička neaktivnost, srčana bolest (pre svega atrijalna fibrilacija). Sa kontrolom faktora rizika treba početi još u periodu posle dvadesete i to obavezno kod mladih u porodicama u kojima postoje podaci o vaskularnim bolestima.
 
  Zdrava hrana i vežbanje
  Doktorka Beslać-Bumbaširević naglašava da, ukoliko su vam povišene vrednosti holesterola i triglicerida, morate pokušati sa regulisanjem ovih masnoća dijetom, a, ako je potrebno, i odgovarajućim lekovima. Pušenje je vrlo „jak" faktor rizika za bolesti krvnih sudova. Zdrava hrana koja sadrži veoma mnogo voća i povrća, bela mesa, uz izbegavanje svinjske masti, svinjetine i suhomesnatih proizvoda, masnih sireva i slično, kao i svakodnevno vežbanje od oko 30 minuta i duže znatno će smanjiti rizik od dobijanja arterioskleroze.
  Ako ste mladi, a nemate kardiovaskularnih smetnji, redovno jednom u šest meseci kontrolišite poznate faktore rizika, zdravo se hranite i mnogo krećite ili vežbajte. Ako ste sredovečni ili stariji, češće se kontrolišite i ozbiljno lečite ako imate neki od poznatih faktora rizika. Sto miligrama dnevno je doza aspirina koja je dovoljna za zaštitu od prvog moždanog udara.

  Šeron je imala moždani udar
  Poznata glumica Šeron Ston imala je moždani udar septembra 2001. godine tokom snimanja filma Žena mačka. Zbog neprepoznavanja simptoma, nije se na vreme obratila za pomoć. Sve je rezultiralo jedanaestodnevnim krvarenjem na mozgu, posle čega je usledila delimična paraliza i otežan govor. Posle dužeg oporavka, specijalisti su konstatovali da je Šeron imala sreće.