Broj 110
Početna > Prica > MOJA ŽIVOTNA POBEDA

Sanja Stojanović

MOJA ŽIVOTNA POBEDA

Sanja Stojanović, devojka koja je učestvovala u prošlogodišnjoj sezoni „Zvezda Granda”, osim što je započela uspešnu muzičku karijeru, prošle godine se sjajno snašla i u ulozi majke, rodivši ćerku Anastasiju

Njeni trudnički dani nisu bili bezbrižni. Nakon što je na početku trudnoće izgubila jedno od blizanaca, Sanji je rečeno da će se njen drugi blizanac najverovatnije roditi sa Daunovim sindromom. Ona je, ipak, verovala da će sve biti u redu. Posle mnogih neprospavanih noći i borbe sa samom sobom, Sanjinim mukama je došao kraj kada je ugledala svoju princezu, lepu i zdravu Anastasiju.
  Tvoja priča o majčinstvu je započela na specifičan način. Ostala si u drugom stanju u trenutku kada si započinjala karijeru. Kako si se osećala tada?
  Bila sam presrećna, ni sekunde se nisam dvoumila treba li da zadržim dete ili ne.
  Kome si prvom saopštila lepu vest?
  Tadašnjem dečku, sadašnjem suprugu. U tom trenutku smo se već zabavljali oko dve godine i, iako nismo planirali bebu, vest o tome došla je kao najveća radost. On je bio presrećan. Prvo što me je pitao bilo je šta planiram da uradim jer je bio svestan da sam u tom trenutku bila u poziciji da na velika vrata uđem na estradu. Odgovorila sam mu: „Kakvo je to glupo pitanje, naravno da ću da rodim."
  Šta su ti čelnici iz „Granda” rekli i kako su reagovali?
  Saša i Žika su me podržali i rekli su mi da će biti uz mene i podržati svaku moju odluku. Veoma pozitivno su pristupili celoj situaciji.
  Šta su ti savetovale starije koleginice koje su prošle kroz to?
  Samo su mi rekle: „Svaka ti čast!”
  Kog poroka nikako nisi mogla da se odrekneš u trudnoći?
  Moj suprug je bio dežurna babaroga i stalno je govorio: „Smanji cigarete!" Naravno, bio je potpuno u pravu, i uspela sam da smanjim na dve dnevno. Dok sam dojila Anastasiju, nisam zapalila nijednu cigaretu i zato sam se u tom periodu strašno ugojila.
  Koliko si se ugojila?
  U trudnoći devet kilograma, ali sam zato posle porođaja sve nadoknadila jer sam prestala da pušim.
  U međuvremenu si se, između saznanja o trudnoći i porođaja, venčala.
  Venčali smo se u februaru prošle godine zbog papirologije. Nisam želela da dođem u situaciju da posle porođaja moramo da dokazujemo očinstvo. Porodila sam se 6. marta, a u avgustu iste godine smo organizovali veliku svadbu i krštenje. Imala sam punu podršku i njegove i moje porodice, tako da smo svi zajedno učestvovali u organizaciji.
  Kako ti je protekla trudnoća?
  Imala sam veoma rizičnu trudnoću, i stalno sam strahovala. Na samom početku mi je rečeno da ću roditi blizance, ali ubrzo posle toga sam izgubila jednu bebu. Zatim sam radila dabl test koji otkriva moguće deformitete kod ploda, i na moj užas, test je bio pozitivan. Svi su tvrdili stoprocentno da ću roditi mongoloida. Kada sam se malo bolje raspitala, čula sam da taj test greši samo jednom u milion slučajeva. Tada sam uradila i tripl test koji je, suprotno ovom prvom, pokazao da je sa plodom sve u redu. Nakon toga, išla sam na 3D ultrazvuk koji je pokazao da mi se posteljica odvojila od materice, pa onda da se beba nagutala krvi. Činilo se da lošim vestima nema kraja, celu trudnoću sam prolazila kroz traume. Ipak, nisam dozvolila da me obuzmu loše vesti i kao da sam se sama sa sobom borila.
  Posle svih upozorenja koje si dobila od lekara da postoji mogućnost da rodiš dete sa Daunovim sindromom, šta je prevagnulo da ipak trudnoću izguraš do kraja?
  Sve vreme je negde u meni postojao osećaj da je beba koju nosim zdrava i prava i da će se takva sigurno roditi. Hvala Bogu, bila sam u pravu.
  Jesi li priželjkivala dečaka ili devojčicu?
  Priželjkivala sam devojčicu, ali sam bila ubeđena da ću roditi dečaka.
  Gde si se porodila i kako ti je protekao porođaj?
  Porodila sam se u Višegradskoj. Otišla sam na redovnu, unapred zakazanu kontrolu, kada su me ostavili u bolnici da se porodim. Odmah su me stavili na CTG aparat i primećeno je da postoje kontrakcije. Lekar mi je, naravno, uradio i manuelni pregled, gde je video da sam već počela da se otvaram. Odmah su me odveli u salu za porođaj. Iako sam dobila indukciju, narednih devet sati sam ostala otvorena samo dva prsta. Pošto su videli da neću moći da se porodim prirodnim putem, doktori su odlučili da ipak moram da idem na carski rez. Porađala sam se ceo 5. mart i porodila sam se u prvom minutu 6. marta u 00.01.
  Kakav je osećaj bio kada si videla Anastasiju po prvi put?
  Imala sam veoma teško buđenje iz anestezije. Nisam mogla da pomeram ruke, da je dodirnem, da kažem nešto... Sve sam videla i bila svesna svega, ali, jednostavno, nisam mogla da odreagujem. Kasnije, kada sam došla sebi, preplavila su me najlepša osećanja.
  Šta se u tvom životu promenilo njenim dolaskom na svet?
  Sve! Čini mi se da sam sazrela preko noći. Oduvek sam bila dete u duši, a sada mi se čini da sam postala zrelija osoba. Drugačije posmatram svet i ljude oko sebe. Ponekad ne mogu da se otrgnem mislima šta će tek biti kada još malo poraste i kada mi prvi put u kuću dovede dečka, kada bude htela da ide sa društvom na more... Ne znam kako ću to podneti!
  Slažete li se tvoj suprug i ti u vaspitanju Anastasije, ko je stroži?
  Potpuno se slažemo. Ukoliko joj ja nešto zabranim, on me podrži i obrnuto. Verujem i nadam se da će i dalje biti tako jer vaspitanje zavisi najviše od mame i tate.
  Je li ti pomagao oko bebe?
  Uvek, i oko kupanja i presvlačenja. Ja ga zovem supertata. Uvek se dogovaramo, a uvek je tu i svekrva ako jedno od nas dvoje mora da radi. Ona je okupa, presvuče, nahrani i imam potpuno poverenje u nju.
  Želiš li još dece?
  Naravno, ali mislim da je još uvek rano da razmišljam o drugom detetu.