Broj 11
Početna > Lepi i zdravi > PUŠENJE ILI ZDRAVLJE

PUŠENJE ILI ZDRAVLJE

Poslednjih godinu dana, agresivnim kampanjama u celom svetu, pa i u Srbiji, apeluje se na građane da se što pre oslobode ovog štetnog poroka

Pušenje je navika oko koje se već godinama vodi bitka. S jedne strane su lekari, koji govore koliko je pušenje štetno, a u suprotnom taboru su, pre svega, uživaoci u ovom poroku i, naravno, velike kompanije, koje žele da što bolje plasiraju svoj proizvod.
Biljka duvana je donesena u Evropu 1560. godine iz Amerike, a ime je dobila po Žanu Nikotu, francuskom ambasadoru u Portugalu, koji je biljku poklonio kraljici Katarini Mediči. U to vreme, konzumiranje duvana bila je privilegija malog broja odabranih. Duvan je korišćen i u lečenju, ali je izbačen iz medicine jer ima boljih lekova od njega, a zabeleženi su i smrtni slučajevi prilikom njegove upotrebe. Glavni sastojak duvana je alkaloid nikotina. U duvanu ima smole, eterskih ulja, masti sterola, voska, gume, šećera i mnogo soli - fosfata, nitrita, kalcijuma i kalijuma. Duvanski dim sadrži sedam kancerogenih ugljovodonika. Sam nikotin pripada grupi jakih otrova. Duvan najpre deluje na srce, izazivajući njegov ubrzan i nepravilan rad. On, takođe, dovodi do stezanja krvnih sudova, pa dugotrajno uzimanje velikih količina može dovesti do srčanih oboljenja, koja se nekada mogu završiti i smrću, usled infarkta. Promene se javljaju i na nivou centralnog nervnog sistema u vidu uznemirenosti, premora i nemira.

EFEKTI PUŠENJA
Duvan negativno deluje i na pluća, dovodi do promuklosti, kašlja i stezanja bronhija. Utvrđeno je da nikotin negativno utiče na embrionalni razvoj i da se deca pušača rađaju sa znatno manjom porođajnom težinom nego dete majke nepušača. Pušenje u periodu dojenja može biti opasno jer se preko mleka uzimaju njegovi štetni derivati, što može ugroziti zdravlje bebe. Takođe je dokazano da pušenje povećava rizik od raka pluća i drugih kancerogenih oboljenja. I pored svih zastrašujućih činjenica o štetnom dejstvu duvana, njegovo konzumiranje dovodi do izvesne prijatnosti upravo zbog brzog stimulativnog efekta na centralni nervni sistem. Međutim, ovi efekti su kratkotrajni, jer ubrzo dolazi do depresije vitalnih organa sa izraženim osećanjem umora.
Ne dajte da vas duvan zavara! Ako ste umorni, on vas neće razbuditi, bolje odspavajte ili se prošetajte parkom, u kome ima mnogo kiseonika. Postavlja se pitanje da li je dovoljno izneti sve negativne činjenice o duvanu da bi ljudi prestali da puše. Sudeći po broju pušača, nije. Probajte da se prilikom svake upaljena cigarete setite svih štetnih dejstava duvana, odložite zadovoljstvo, ili jednostavno izbrojte do deset. Svetske statistike pokazuju da je u periodu od 1968. do 1974. godine došlo do značajnog povećanja broja pušača među mladima, ali već od 1979.do 1980. godine dolazi do značajnog smanjena ovog broja, što se pripisuje uspehu akcija različitih društava za borbu protiv pušenja i zabrane reklamiranja duvana.

PODACI KOJI UPOZORAVAJU:
Oko četvrtina pušača umre prerano od posledica pušenja i sebi uskrati bar 10-15 godina života. Pušenje prouzrokuje teška oboljenja kao što su rak pluća, bolesti srca, bronhitis i emfizem. Devedeset odsto umrlih od raka pluća su pušači, 25 odsto umrlih od srčanih bolesti su pušači, dok je pušenje u 75 odsto slučajeva uzrok smrti od bronhitisa ili emfizema;
Trudnice koje puše povećavaju stepen opasnosti od pobačaja, rađanja mrtvorođene bebe ili rađanja bebe male telesne težine.
Pušači često obolevaju od bolesti perifernih krvnih sudova, koje se komplikuju nastankom gangrene, što može da rezultira amputacijom ekstremiteta. Pušači kašlju, imaju česte respiratorne infekcije i smetnje sa disanjem;

I NEPUŠAČI SU UGROŽENI
Nepušači koji su izloženi duvanskom dimu imaju najmanje 35 odsto veći rizik da obole od karcinoma pluća ili neke od kardio-respiratornih bolesti u odnosu na osobe koje nisu izložene duvanskom dimu.
Deca i mlade osobe koje žive sa pušačima imaju češće respiratorne probleme u odnosu na decu koja žive u kućama gde se ne puši.
Prema istraživanjima rađenim u Irskoj, utvrđeno je da oko 6.000 ljudi umire svake godine od oboljenja prouzrokovanih pušenjem, što je 10 puta više od broja nastradalih u saobraćajnim udesima.

ZDRAVLJE JE NAJVEĆE BOGATSTVO
Hiljadu puta ste čuli koliko je pušenje štetno, a o troškovima vezanim za kupovinu cigareta da i ne govorimo. Ali, da li vas je to ubedilo da zauvek kažete zbogom ovoj ružnoj navici? Možda će vas ubediti činjenica da je život ipak samo jedan i da je zdravlje najveće bogatstvo. Da li ste znali da samo nekoliko dana posle početka pušenja u vašem organizmu nastupaju ozbiljne promene kao što su oštećenje srca, pluća i krvnih sudova? Potrudite se da se oslobodite ovog smrtonosnog poroka, radi sebe i svojih bližnjih.

Evo šta se dešava kad prestanete da pušite:
Posle šest sati nivo kiseonika u krvi vraća se u normalu.