Broj 11
Početna > Intervju > I MUŠKARCI PLAČU

Sergej Ćetković

I MUŠKARCI PLAČU

Na binu je prvi put zakoračio sa samo sedam godina. Danas, već ostvareni pevač, Sergej Ćetković iza sebe ima tri solo albuma, s kojima je sebi osigurao mesto na samom vrhu naše muzičke scene

 U oktobru prošle godine je prijatno iznenadio mnoge i uspeo tri puta zaredom da napuni Centar "Sava" do poslednjeg mesta. Njegova publika nije krila osećanja, svi su bili na nogama, skandirali njegovo ime i slali mu poljupce. Za sve one koji nisu imali prilike da budu na koncertima u Centru "Sava" priredio je DVD izdanje "Live from 'Sava centar' 2006", čiji se izlazak uskoro očekuje. Odmeren i pre svega vedar, uz poslepodnevnu kaficu Sergej započinje priču o detinjstvu, muzici, ljubavi...
 
  Gradovi
  Kad provedeš dovoljno dugo vremena u Podgorici, ne možeš da zamisliš a da ne popiješ dva puta dnevno kafu na nekom od podgoričkih trgova. Podgorica je grad poznat po gluvarenju i ispijanju kafe, takav mu je imidž.
 
  Beograd
  U Beogradu živim već nekoliko godina, i iako je za mene bio prevelik zalogaj, jako dobro se snalazim u njemu. Mislim da ovaj grad ima sve, da u njemu svako pokuša da proživi svoju priču. Nekome ta priča prođe, ljudi nekom poveruju, a drugima ne. Ja sam osoba kojoj su ljudi, eto, poverovali, i drago mi je zbog toga. U ovom sadašnjem psihofizičkom stanju, ne mogu da zamislim život bez Beograda i Podgorice.
 
  Detinjstvo
  Kad se setim detinjstva, stvori mi se dečački osmeh na licu istog momenta. Tada mi je sve bilo dopušteno. Greške su bile kažnjavane tankim ili debljim prutom, u zavisnosti od majčinog raspoloženja, pošto je majka bila ta koja je vaspitavala.
 
  Muzika
  Nešto što je odavno krv. Ne može se bez muzike. Ja svoj dan ne mogu da zamislim, a da ne čujem neku melodiju ili barem ne zapevam, čak i ako sam najumorniji, ili posle neke svirke, kad mi zvone uši, uđem u auto i opet palim CD, a ne znam odakle mi snaga za tako nešto. Muzika je, jednostavno, deo mog života.
 
  Publika
  Ona je bitna stavka, ne samo u poslu nego i u životu jednog umetnika. Nešto što te pokreće na milion neverovatnih načina. Publika mi pruža neverovatnu energiju. Koliko god da me nešto iznervira, onog trenutka kad izađem na binu, ako vidim reakciju jednog čoveka koji je doživeo pesmu na pravi način, to saznanje mi predstavlja veliko zadovoljstvo.
 
  Inspiracija
  Inspiracija je nešto što ne poznaje ni vreme ni mesto.
 
  Sport
  Iako u poslednje vreme imam malo vremena za sport, volim da ga pratim. Bar dva, tri puta nedeljno upražnjavam neku vrstu sportske aktivnosti.
 
  Sreća
  Za sreću je dovoljno vrlo malo. Kad čovek shvati da sitnica može da mu ulepša dan, mesec, godinu, tada počne da čini sitnice koje život znače i onda mu je celi život mnogo lakši.
 
  Samoća
  Ne volim je nikako. Iako sam ponekad prilično zatvoren i malo pričam, ako nisam okružen ljudima, to jednostavno nisam ja. Sam čovek je ništa.
 
  Ljubav
  I dalje je ljubav pokretač svega, i dobrog i lošeg. Iz ljubavi nekada činimo veoma dobre, romantične, lepe stvari, ali možeš da skreneš i na drugu stranu i uradiš ono što nikada ne bi uradio.
 
  Vreme
  Često razmišljam o tome koliko je vreme nemilosrdno, ništa ne može da ga zaustavi. Da svi satovi ovoga sveta stanu, vreme će i dalje da teče. Sve prolazi.
 
  Tama
  Ne volim tamu. Kad se pogase sva svetla, bez obzira na romantiku koja se možda odigrava, čovek je spreman da razmišlja o svemu. Zbog toga me tama asocira na nešto crno. Volim da u prostoriju ulazi malo svetla, makar i od komšije.
 
  Plač
  Veoma je zdrav, lek za dušu, zdravo je ponekad zaplakati. I muškarci plaču, i taj koji kaže da nije zaplakao, sigurno laže.
 
 
Autor: Suzana Stanarević