Broj 109
Početna > Lepi i zdravi > REUMATIZAM

Saputnik starosti

REUMATIZAM

Nekada davno smatralo se da su uzrok ove bolesti telesni sokovi koji se često slivaju iz mozga u telo i izazivaju bolove, koji mogu biti različite jačine, a najradije se lokalizuju u zglobovima, mišićima i živcima

Reuma je tako odomaćena reč u svakodnevnom govoru da i ne razmišljamo o njenom značenju. Ipak, malo je onih koji bi je na tako pristupačan i razumljiv način objasnili kao što je to učinio dr Vladeta Jerotić u svojoj knjizi Čovek i njegov identitet:
  „Pod reumatizmom ili reumom u medicini se podrazumeva mnoštvo oboljenja ne uvek jasnog porekla, toka i posledica, a koja imaju nešto zajedničko: smetnje pri pokretima u mišićima, tetivama, kostima ili zglobovima. Pošto je svako od nas imao ili povremeno ima bolove u mišićima, tetivama, kostima ili zglobovima, koji su praćeni ograničenošću ili čak nemogućnošću kretanja, možemo uopšteno reći da je svaki čovek pomalo reumatičar."
  U kojoj se meri ljudi sažive sa ovom neprijatnom, „dosadnom", ali gotovo neizbežnom saputnicom starijeg doba, govori i rečenica koja se često može čuti u lekarskoj ordinaciji: „Doktore, ja nisam bolestan, meni su samo potrebni lekovi za reumu."
 
  Dekada kostiju i zglobova
  Za reumatizam kao bolest odavno se zna. U staro doba smatralo se da ga izazivaju bolesni telesni sokovi „koji se često slivaju iz mozga u telo, i izazivaju bolove, koji mogu biti različite jačine, a najradije se lokalizuju u zglobovima, mišićima i živcima." Od ovog shvatanja i potiče naziv reumatizam, skraćeno reuma, što je grčka reč, i znači - strujati, proticati, teći.
  Danas je poznato da postoje različite reumatske bolesti koje mogu biti izazvane zapaljenjem, mehaničkim oštećenjima ili promenama u metabolizmu, a ređe se javljaju kao posledica uzimanja nekih vrsta lekova. Iako je medicina u velikoj meri razjasnila načine na koje ove bolesti nastaju, postoje i slučajevi kada uzroci reumatičnih tegoba ostaju nepoznati, za koje se kaže da su funkcionalne prirode, što znači da ne mogu da se zapaze promene u strukturi zahvaćenih tkiva koje bi objasnile prirodu tegobe. Ove bolesti su česte i procenjuje se da samo od reumatoidnog artritisa boluje oko 0,5 odsto stanovništva Srbije. Prva dekada 21. veka u stručnomedicinskoj javnosti nazvana je dekadom kostiju i zglobova jer je, imajući u vidu obim i značaj ovih oboljenja, najveći broj istraživanja u svetu posvećen dijagnostici i lečenju ovih bolesti.